KALENDAR , PISMO I ASTROLOGIJA SLOVENA

Svedoci smo da i danas mnogi  pokušavaju da Slovene prikažu kao necivilizovan narod koji nije imao ni svoje pismo ni kalendar i koji je svojim mnogobrojnim bogovima prinosio ljudske žrtve, iako za to nema nikakvih dokaza.

Istina,do skora nije bilo ni pisanih dokaza o tome kako su oni živeli i u šta su verovali. 

Smatra se da su Srbi kao pagani došli na Balkan u periodu od 626.godine do 641.godine mada se ni to ne može tvrditi sa sigurnošću kao što se ne zna ni kako su znali koji je dan u nedelji ili mesecu.

Neki primitivni kalendar su ipak morali imati i pre primanja hrišćanstva jer su morali da znaju kada će biti mladina ili pun mesec i kada trebaju da započnu neki posao.

Naše folklorno nasledje i usmena kalendarska tradicija nisu bili dovoljni kao dokaz na osnovu koga bi se moglo zakljuiti da su Sloveni idavno imali svoje pismo i kalendar.

U svom delu "Slovo o pismenima"iz X veka,Črnorizac Hrabri tvrdi da su Sloveni pre primanja hrišćanstva za pisanje koristili crte i reze i da su Ćirilo i Metodije pri opismenjivanju Južnih Slovena već zatekli postojeće pismo,takozvane "črte i reze".

Ovo pismo su nazivali i vlesovica,vinčansko pismo ili slovenske rune i njime je napisana čuvena Velesova knjiga.

VELESOVA  KNJIGA

Ovo je knjiga koja ima veoma neobičan sadržaj i sudbinu.

Rukopis je nastao krajem devetog ili početkom desetog veka i pisan je neobičnim pismom na brezovim daščicama a pronašao ga je 1919.godine pukovnik ruske carske vojske Fjodor Arturovič Izenbek u jednom porušenom zamku u Ukrajini.

On je skupio daščice koje su bile razbacane(38 komada),na kojima su bili ispisani tekstovi "Velesove knjige" i poneo ih sa sobom.

Ovu knjigu mnogi istoričari smatraju najstarijim slovenskim spisom koji sadrži religijske tekstove o starim slovenskim božanstvima,istorijske zapise i naravoučenija.

Knjiga je dobila naziv po Velesu,slovenskom bogu polja pašnjaka i šuma,useva,stoke i životinja koji je bio zadužen za ishranu Slovena.

Sloveni su prvi ili poslednji snop žita nazivali "Velesova brada" i taj snop se čuvao u kući, a od njega se kasnije pravilo brašno za posebne hlebove.

U hrišanstvu je Velesovu ulogu preuzeo Sveti Vasilije.

Iz ove knjige saznajemo da su Grci tvrdili da Sloveni nemaju svoje pismo i da su preuzeli grčko pismo ali se pominje i da je neki Grk morao da se krije po kućama da bi izučavao pismo Starih Slovena što je u suprotnost sa tvrdnjom da Sloveni nisu imali svoje pismo.

KALENDAR

Srpski narodni kalendar je specifičan jer je to skup nepisanih pravila kojih se srpski narod pridržavao vekovima,uporedo sa crvenim.

Od crkvenog kalendara se razlikuje po tome što su imena praznika izmenjena i data imena praznika iz staroslovenske mitologije i data im specifična obeležja,tumačenja i naičin izračunavanja.

Postoje tvrdnje da su naši preci imali kalendarska znanja pre više od dve hiljade godina mada se to ne može sa sigurnošću tvrditi iako su 1958.godine u Ukrajini pronadjeni delovi glinenih posuda sa utisnutim kalendarom koji su bili stari oko sedamnaest vekova i imali su specifične "črte i reze".

Ovi kalendari su imali složenu ornamentiku crteža i znaka koje uspeo da odgonetne ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov koji je utvrdio da ti simboli predstavljaju simbole dvanaest meseci solarne godine.

Godina je na ovim kalendarima podeljena na dvanaest delova sa upadljivim simbolima vatre i sunca na osnovu čega se zaključuje da su Sloveni imali svoj solarni kalendar,sa jasnom podelom na godišnja doba,sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani uskladjeni sa prirodnim pojavama(Oranje,setva,žetva,lov,gajenje biljaka),  uz tačno označene datume "paganskih" praznika.

Stari Sloveni nisu proslavljali novu godinu kao što se danas proslavljali.

Oni su proslavljali početke polugodišta.Oko 1.marta se proslavljao Letnjak u čast obnavljanja prirode posle zime,a tom prilikom su se obavljali novogodišnji običaji koji su slični božićnim.

Po staroslovenskom kalendaru kojeg su se pridržavali naši preci(Sloveni)nnastupila je Nova 7527.godina.

                                       STARA IMENA MESECI

Nazivi slovenskih meseci na najjednostavniji način opisuju prirodu tog meseca u
zavisnosti od predela koji su naseljavali ,pa je tako:


januar - ljuti ili koložeg jer su ložena drva zbog hladnoće

februar - veljača ili sečko jer se zbog hladnoće sekla šuma

mart - mežnik ili derikoža jer je u to vreme ,pred kraj zime,već ponestajalo hrane pa su se ubijale i drale životinje

april -bokogrej ili ležitrava jer je sunce jače grejalo i moglo se ležati na travi.

maj - suhi ili cvetanj jer u to vreme biljke počinju da cvetaju .

jun -protaljnik ili trešnjar jer sazrevaju trešnje i drugo voće.


juli -letnik ili žetvar zato što je tada bilo pravo vreme za žetvu.

avgust -žarki ili gumnik zato što se tada žetva prenosila na gumno gde se vršilo žito.

septembar -gruden ili grozdober zbog berbe groždja.

oktobar -grljaznik ili šumopad(listopad) zbog lišća koje je počinjalo da opada.

novembar -studeni zbog hladnog vremena 

decembar -snežanj ili koledar i označavao je vreme snega i narodni ritual za doček nove godine.

                  

                                                                  DANI U NEDELJI

Vrlo je verovato da su Sloveni ,pre nego što su došli na Balkan i primili 

hrišćanstvo,imali svoje dane u nedelji i da je njihova nedelja imala šest dana i to

pet radnih i jedan neradni dan.

Nedelja je bila dan kada se ne radi,"ne dela"

Ponedeljak je bio dan posle nedelje"po nedelji"prvi dan)

Utorak je bio "vtori"dan(drugi dan

Sreda je sredina nedelje,srednji dan

Četvrtak je bio četvrti dan

Petak  je peti dan.

Subota je šesti dan,odnosno sedmi,ako računamo i nedelju.

Sloveni počinju da pominju ovaj dan tek sa prelaskom u hrišćanstvo i ima više 

teorija o ovom danu.

Jedna od teorija je i da je ovo bezimeni dan jer nema slovensko poreklo već 

potiče iz asirijskog jezika,odakle su ga preuzeli i Jevreji.

Ovaj bezimeni dan je posvećen opasnom božanstvu ije se ime ne sme pominjati

 da se ne bi prizvalo zlo i posvećen je mrtvima.

                                                     SLOVENSKA ASTROLOGIJA

Stari Sloveni su verovali u život posle smrti.Oni su smatrali da se svako radja 

pod jednom zvezdom i da posle smrti odlazi na neku od tih zvezda a to mesto 

na nebu na kome borave duše umrlih oni su nazivali Irij.

Slovenska astrologija je slična ostalim astrološkim sistemima i odredjenim 

planetama i saszeždjima odgovaraju odredjeni bogovi.

Slovenska godina je počinjala prolećnom ravnodnevnicom,odnosno prvim 

Belojarom koji odgovara zodijačkom polju Ovna

Lada,boginja ljubavi koja po svojim osobinama odgovara rimskoj Veneri,vezana je za  sazvežje Bika.

Kupalo odgovara Blizancima

Krišnji odgovara sazvežju Raka

Dažbog(koji je kod slovena božanstvo sunca) odgovara Lavu

Maja Zlatogorka odgovara Devici

Veles odgovara Vagi

Perun koji je povezan sa planetom Mars,odgovara Škorpiji

   

Kitovras  odgovara Strelcu

Koled odgovara Jarcu 

Da ovi nazivi imaju veze sa narodnim obiajima ,potvrdjuje injenica da se i danas

 u mnogim selima oko Božića slavi Koledo i pevaju koledarske pesme ali o 

starosrpskim bogovima,mitologiji ,bićima i bajkama ću pisati sledeći put.

DA LI ČUVAMO OBIČAJE I TRADICIJU SVOGA NARODA?

Ovaj blog sam počela da pišem sa željom da na jednom mestu sačuvam naše

običaje,verovanja i stare zanate jer su tradicija i običaji u životu jednog naroda,

 pored jezika i religije, verovatno najpresudniji za stvaranje i očuvanje etničkog

 identiteta tog naroda.

Kod nas se poslednjih 20-tak godina mnogo govori o povratku tradiciji ali je u ovom 

vremenu opšte globalizacije kada se gube mnoge posebnosti naroda i zamenjuju 

se univerzalnim i bezličnim vrednostima i kada mali broj ljudi zna zašto u 

životu radimo neke stvari  i odakle potiču naši narodni običaji , prisutna opasnost od 

pomodarstva i izmišljanja i uvodjenja novih običaja  koji ne pripadaju našoj tradiciji.

Činjenica je da savremeni način života neizbežno unosi promene u naš život ,

 da se običaji menaju i da je teško odrediti kada je tačno neki običaj nastao.

Činjenica je takodje da su običaji nastali iz  potrebe da se  zadovolje različite 

ljudske potrebe, a kako su se te potrebe menjale, tako su se menjali i običaji .

.

Srpski narodni običaji potiču iz starih, prehrišćanskih verovanja koja su opstala

 do danas.Ti običaji su vezani za određene događaje, praznike ...(zaštita zdravlja,

izlečenje,prizivanje kiše...) i prate ih razni obredi i rituali za koje se veruje da će 

pomoći.

 Religija Srba pre dolaska na Balkan je bila prirodna religija.

 Naši preci nisu imali ime za svoju veru već su jednostavno živeli na način koji je

 ta vera propisivala.Njihova vera se zasnivala ma silama prirode ali kroz razne

 bogove i bića.

 Svoje bogove su veoma poštovali ali su sebe smatrali potomcima tih bogova i 

 obraćali su im se kao sebi ravnim.

Srbi su svoje bogove poštovali na otvorenom prostoru uz prinošenje žrtava i pevanje

 kao u drugim mnogobožačkim religijama mada se ne mogu naći dokazi da su

 prinošene ljudske žrtve što je slučaj kod velikog broja naroda.

Oni su imali  šumska svetilišta( svete gajeve) koja su uglavnom srušena  kada su 

primili hrišćanstvo ali je vera starih Slovena bila izuzetno jaka što se vidi iz toga  

što su posle prihvatanja hrišćanstva mnogi hrišćanski sveci dobili osobine starih 

bogova,a dani posvećeni nekom bogu,postali dani posvećeni svecu

Narod je bio spreman da prihvati novu veru samo ukoliko se zadrže običaji a 

bogovi ostanu,makar samo kroz svoje osobine.

U svetilišttima starih Slovena su se nalazili kumiri.

Kumiri su bili kipovi iz rađeni  u hrastovom drvetu ili kamenu sa likom slovenskog 

božanstava a postavljani su na  brda u okolini naseljenih mjesta.

 Po kućama su se nalazili kumiri domaćeg božanstva, odnosno mitskog pretka koga

 je  primanjem hrišćanstva zamenila ikona domaćeg sveca.

Veoma je rasprostranjeno  verovanje da proslavljanjem slave Srbi samo odaju poštu

svecu koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.

Slava - krsno ime ili krsna slava je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma

i porodice kojim se održava veza sa precima i poreklom a najbolje se i najduže

 od svih slovenskih naroda se održao kod Srba.

U srpsku tradiciju slava je stigla1862.godine i to tako što  je posle primanja 

hrišćanstva postalo jasno da je nemoguće iskoreniti paganske  narodne običaje

i tradiciju,pa je mitropolit  Srbije Mihailo uobličio slavu. 

Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, zanatlijske, pa čak i 

stranačke slave.

Poznato je, da se porodična slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina

ali danas slavu žele da slave i ljudi koji nemaju tu tradiciju u svojoj porodici.

Neki od njih su se raspitali koju su slavu slavili njihovi preci i nastavili da slave tu 

slavu,a drugi sami biraju slavu koju žele da slave.

Oživljavanje ovog  lepog običaja našeg naroda medjutim,prate pojave koje

ugrožavaju njegov  duhovni značaj. 

 Ranije se podrazumevalo, da onaj kod koga se ide na slavu, treba da bude pozvan

 u goste kod onoga ko mu je bio gost  kada on slavi svoju krsnu slavu.

Takodje se podrazumevalo da ako ste jednom pozvani na slavu,to  znači da ćete

stalno biti pozivani kao i da će se ta tradicija prenositi i na buduće generacije.

Proslava slave je bila prilika da se bliski ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu 

vezu. Domaćin je spremao posluženje za svoje goste a jedini pokloni koje su gosti 

donosili bili su jabuka za domaćicu i kocke šećera za decu.

Danas se ovaj  običaj prilagodjava  savremenim uslovima tako da proslavljanje 

slave u kafani ili organizovanje preskupih slava vise nije retkost zbog čega  ovakve

proslave postajuproblem za mnoge goste.

Ljudi koji nisu u stanju da na slavu odnesu skup poklon domaćinu od koga su za 

svoju slavu dobili skup poklon ili da obezbede bogato posluženje ,odustaju od

odlaska na slave.

Tako danas slave sve više postaju statusni simbol,odnosno potpuna suprotnost 

onome što je nekada bila i šta treba da bude.

Rekla sam već da savremen način života neminovno dovodi do nekih promena 

i u obeležavanju običaja .To se dogodilo i sa prihvatanjem Hrišćanstva, ali su naši

preci prihvatajući novu veru ,kroz razne običaje sačuvali i puno uspomena na

slovenske bogove i način života.

Nova vera se mogla približiti stanovništvu samo ako se zadrže običaji i ako mnogi 

hrišćanski sveci dobiju osobine starih bogova što pokazuje koliko je bila jaka vera 

starih Slovena koji su na Balkan došli kao pagani i bili izloženi pritiscimada prihvate

hrišćanstvo.

  .

Vladarska porodica(veliki župan Mutimir )se prva pokrstila ali se stara slovenska 

vera održala kroz pravoslavlje i narodne običaje (proslava Božića,Uskrsa,svadbe,krštenja,kumstva…)koji obiluju paganskim

ritualima i o kojima ću posebno pisati.

MIRIS DOMA

Da li ste primetili da svaki stan ima svoj miris?

Ja,pre nego što udjem u neki nepoznat stan,prvo duboko udhnem njegov miris jer mi on puno kaže o onome ko tu živi.

Imate stanove koji mirišu na osveživače vazduha,hemijska sredstva za dezinfekciju,parfeme.....

U takvim stanovima,kad u njih zakoračite,vidite da je sve na svom mestu,kao u katalozima o uredjenju kuća.Nigde ni trunke prašine,nema spuštene torbe na sto ili nekog dela odeće prebačenog preko naslona fotelje.Tu je sve sjajno i izglačano i nemate osećaj da tu neko stvarno živi jer ljudi u takvim stanovima i ne žive.Oni tu samo spavaju,kupaju se i presvlače a žive po kafićima,splavovima....

Ima stanova gde,čim se otvore vrata i pre nego što začujete dečiji glas,znate da tu žive ljudi koji imaju bebu jer osetite miris bebe.Osetite u vazduhu miris šampona,penica i pomadica za bebe a u nekim,verovali ili ne i miris opranih i opeglanih pelena.

Ima i onih stanova koji mirišu na ustajali duvan,losion posle brijanja i alkohol i odmah znate da tu živi čovek koji je sam i kome ispijanje čašice alkohola i duvan nisu potreba već navika.

Ima i onih bezmirisnih stanova sa ustajalim vazduhom koji su ispunjeni samoćom.U tim stanovima borave ljudi koji žive od uspomena.

Njih su deca zaboravila ili žive negde daleko.Prijatelji su im umrli ili su se isto tako zavukli u svoje stanove,okružili lekovima,zatvorili prozore jer se boje promaje i čekaju da čuju zvuk zvona.

Ako zvoni telefon to znači da ih se setio neko od dece i da će njihova samoća biti malo ublažena.

Zvono na vratima obično znači da je došao poštar sa kojim će razmeniti neku reč.

Ima medjutim i stanova koji mirišu na pravi dom i taj miris najviše volim.

Kad se otvore vrata,taj stan zamiriše na supu,sarmu,ajvar,beli luk,zapršku,na jabuke i cimet,džem,čistu posteljinu....

To je stan koji miriše na porodicu i toplinu.

VOLITE LI SLADOLED?

Konačno je počeo da pada sneg.

Neko mi zvoni na vratima i ja ih ,preskačući Bebu i Cezara,otvaram i susrećem se sa nasmejanim licem svoje drugarice.

Ona skida kapu,trupne dva-tri puta nogama i ulazi u kuću.Spušta na sto kesu i uz jedno "Brrr..." mi kaže da donesem činijice i kašičice pa da jedemo sladoled od čokolade i vanile.

I tako mi sedimo u toploj sobi dok napolju veje sneg, i umesto  da pijemo kafu kao obično,jedemo sladoled i sećamo se da smo kao deca jedva čekale da prodje zima i proleće pa da dodje leto da jedemo sladoled jer se nekada sladoled jeo samo leti.

Sada sladoled imaš cele godine,i paradajz,i papriku pa čak i groždje.

Stalno imaš i nikad ne čekaš da nešto dodje,pa se više i ne raduješ sladoledu usred zime.Sad možeš da kupiš kad hoćeš i koliko hoćeš i to raznih vrsta.

Samo udješ u samouslugu i izabereš.

Dok se sladoled u činijicama polako topi a ja ga mešam kašičicom,pitam se zašto mi baš i ne prija kad sam kao dete maštala da jedem sladoled dok pada sneg.

Možda zato ovaj ,iako je mnogo bolji,nije tako sladak kao onaj nekada jer možeš da ga kupiš i jedeš kad god hoćeš?

PRIČA O KREČU,KREČANAMA I KREČARIMA

Znam da će većina vas kada vidi ovaj naslov pomisliti "Priča o kreču?

Kakva može biti priča o kreču?"

I meni su u školi lekcije o kreču ,sa svim onim formulama,bile neinteresantne ali ja ovde neću pominjati ni formule ni istorijat ni dosadne podatke.
Pa o čemu ću onda pričati?
Pričaću o tome kako se kreč pravio nekada a negde se,istina retko ,i danas pravi i gde se sve koristi.
Moje interesovanje za kreč se javilo nedavno kada je mojoj prijateljici bio potreban negašeni kreč ali onaj koji je pečen isključivo na drvima .Od tog kreča je trebala da pravi krečnu vodu i koristi je kao lek.
Počela sam da tražim kreč misleći da ću ga lako naći a tako sam shvatila da o kreču može da se ispriča više priča.

                                                Dobijanje kreča

Moram ipak da počnem od dobijanja kreča.

Možda reč "dobijanje" nije adekvatan izraz jer se kreč ne dobija .Proizvodnja kreča je težak fizički posao za koje je potrebno i znanje.

Najteži deo posla je zidanje krečane jer se svaki kamen ručno ugradjuje.

Za jednu krečanu od koje se dobije 5 ili 6 tona negašenog kreča, potrebno je oko osam tona kamena krečnjaka i oko 25 kubika drveta.

Krečana se obično pravila u nekoj uvali ili vrtači i to tako što se u sredinu zabode kolac pa se uz pomoć kanapa  iscrta krug i tako odredi veličina krečane.

                                                Izgradnja peći

Pošto je odredjena širina jame(dva do tri metra) odredi se i dubina (poluprečnik kruga).Ova rupa se zatim oblaže kamenjem (temeljcima) sve do ploče,na kojoj se prave vrata za ubacivanje drveta a na suprotnoj strani se prave vrata za izbacivanje žara i pepela.

Otesani kamen se redja u obliku svoda a sredina se zatvara kamenom u obliku piramide.

Na oko 50 do 60 cm od kamenog zida u zemlju se zabijaju dugački kočevi oko kojih se plete plot a izmedju zida i plota se nasipa zemlja i sitno kamenje .To je košuljica koja sprečava dotok hladnog vazduha koji bi usporio pečenje kreča.

Na kraju se u krečanu stavlja „tovar“ ili krupno kamenje. Krupno kamenje u krečani ređa se u obliku zaobljene kupe koja mora biti visoka onoliko koliki je prečnik rupe.

Na kraju se sve pokrije slojem zemlje od oko 30 cm a oko krečane se kopa kanal koji ako padne kiša ,odvodi vodu dalje od krečane.

                                                     Iskop kamena

                                                      Pečenje

Kada su izvršeni svi pripremni radovi donose se drva (bukova)za pečenje i peć se pali.

Od tog trenutka krečari skoro da i ne spavaju jer vatra nikako nesme da se ugasi.Smenjuju se oni tako na svakih 5 sati jer ne može dugo da se izdrži pored peći u kojoj je temperatura od 1.000 do 1.800 stepeni Celzijusovih.

Vatra se loži neprestano i pečenje traje obično oko 40 sati  a kada kamen počne da se pretvara u kreč,krečana se zatrpava crvenim kamenom koji u njoj održava visoku temperaturu.

Posle hladjenja raspliće se plot i sklanja zemlja kako bi se došlo do kreča.

                                                       Hladjenje kreča

Tako je dobijen negašeni kreč i priča o kreču može da počne.

                                                        Gašeni kreč

Negašeni kreč je u obliku grudvi a gasi se tako što se u sanduk za gašenje sipa odredjena količina negašenog kreča pa se onda nalije voda a to se radi pažljivo jer dok se raspada i gasi,kreč razvija temperaturu od oko 150 stepeni Celzijusa.

Gašeni kreč se koristi u gradjevinarstvu,poljoprivredi,medicini,kozmetici,domaćinstvima..

                                                          Krečenje

Jeste li primetili da i danas svi koriste izraz "krečenje stana" iako retko ko stvarno koristi pravi kreč?

Ipak,onaj kome je stalo do ekološki zdravih materijala ,pogotovu u stanu u kome živi,stvarno kreči!

Ako se kreči pravim krečom ,mora se krečiti u dva sloja a u prvi sloj se obavezno stavlja pesak.Pretpostavljam da to ima veze sa vezivanjem za podlogu mada mi moler koji je kod nas krečio nije znao da kaže zašto.

U drugi sloj se može dodati toner za disperziju ali se mora dodati više tonera i napraviti jača  boja jer izbledi kad se osuši.

                                           Živi kreč čisti štale o bunare

Ne,nije šala.Kreč je odlično dezinfekciono sredstvo i nekada se u seoskim domaćinstvima koristio za krečenje štala,svinjaca i kokošinjaca.

Koristili su ga i za dezinfikovanje vode u bunarima,bacali su isitnjen na njive ili u jame sa uginulom stokom.

Posle velikih poplava pre par godina ,negašeni kreč je bacan i po njivama i po barama iz kojih se voda dugo nije povlačila ali pod stručnim nadzorom a ugašenim krečom poljoprivrednici i sada kreče stabla u svojim voćnjacima i tako ih štite i od insekata i od glodara.

                                          Kuvate li slatko od šljiva i kajsija?   

   Mislim da svaka domaćica koja kuva slatko od šljiva,zna da joj je neophodan kreč.

Recepata ima različitih ali je kreč neophodan.Krečna voda u koju se spuštaju oljuštene šljive pomaže da šljive ostanu cele i čvrste.
Recept za slatko od šljiva

Potrebno:
- 1 kg šljiva

- 1 kg šećera

- 1 limun koji se opere i iseče na kolutove

- 250 grama kreča

- 4 litra vode

Priprema krečne vode:

250 grama negašenog kreča se rastvori u 2 litra vode pa se doda još 2 litra vode.To se promeša i ostavi da se voda izbistri.Onda se krečna voda pažljivo odlije i u nju se stavljaju oljuštene šljive iz kojih su izvadjene koštice.

Priprema slatka

Šljive se oljušte,izvade im se koštice i stave se u krečnu vodu u kojoj odstoje oko 1 sat nakon čega se stavljaju u djevdjir,ocede i dobro isperu.
U medjuvremenu ste ušpinovali šećer sa malo vode i kada se dobije gustina meda u šerpu se spuštaju šljive i dodate kolutove limuna.Ako volite,u svaku šljivu možete na mesto gde je bila koštica da stavite polovinu jezgra oraha.
Šljive se onda kuvaju(bez mešanja) i kada vidite da je kuvanje gotovo,šerpu skidate sa šporeta,pokrivate je vlažnom krpom a kada se sasvim ohladi sipate u tegle.

                                                         Kreč u farmaciji

  Da,krečno mleko se i danas koristi u farmaciji protiv svraba od ujeda insekata i kod zasušivanja krastica kod boginja a koristi se i za negu bebine guze.Jednostavno je za upotrebu i nema neželjena dejstva.

Ako ga koristite zbog ujeda insekta ili alergije,najbolje je da ga stavite direktno na ta mesta i ostavite par sati da deluje.Može se njime namazati i celo lice ali se najpre mora očistiti a bočica sa krečnim mlekom promućkati pa kad se mleko lepo sjedini,naneti ga na vatu ili gazu i njime premazati lice.

Eto,opisala sam kako su ljudi nekada i to vekovima pravili kreč a ovaj zanat je kao i svaki drugi imao svoje specifičnosti u zavisnosti od geografskih osobina sredine  ali i od razvoja nauke i industrije.

Ovaj stari zanat  koji se prenosio sa kolena na koleno u mnogim porodicama ,skoro da više i ne postoji a majstora krečara je sve manje ali kreč je i dalje tu i pored novih i jeftinijih materijala i savremene tehnologije.

Sada se proizvodi u savremenim krečnim pećima ali se i dalje proizvodi.