среда, 04. април 2018.

KO SU BILI BOGOVI NAŠIH PREDAKA ?


                               



Svi ste čuli za Zevsa,Aresa,Veneru,Afroditu....a da li znate kako su se zvala božanstva starih Slovena i kako su izgledala?

Znate li ko je Perun,Svarog,Dajbog,Mokoša ....?

Problem je u tome što u istorijskim izvorima nema autentičnih podataka o staroslovenskim božanstvima,tako da su jedini izvor narodna vera,legende i pesme koje i danas žive kod slovenskih naroda mada rekonstrukcijaovih drevnih mitova mođe dovesti i do pogrešnih tumačenja.

Prvi pisani trag koji se odnosi na slovensku mitologiju pojavljuje se u 6.veku u spisima vizantijskog istoričara Prokopija.

Prema Prokopiju,Sloveni su imali jednog boga koji je stvorio grom i munju i bio gospodar svega.Iako on ne spominje ime ovoga boga,može se zaključiti da se to odnosi na boga Peruna mada do danas nije sa sigurnišću utvrdjeno ko je bio vrhovni bog Slovena iz vremena dok su bili mnogobošci.

Kod Južnih Slovena nisu do sada arheološki potvrdjena svetilišta ni idoli,a u istorijskim izvorima se ne pominje ni sveštenstvo niti ima podataka o kultovima i ritualima,mada se zna da su žrtve prinosili bogovima samo kao molitvu za svoj spas.

Zna se,medjutim da su Sloveni u vreme naseljavanja Balkanskog poluostrva,prema Prokopijevom svedočenju,verovali u jednog vrhovnog boga kome su bila podredjena božanstva nižeg reda,a kako su južno od Dunava pronadjeni mnogi tragovi imena Peruna,može se pretpostaviti da je i kod Južnih,kao i kod Istočnih Slovena,vrhovni bog bio Perun koji je jedan od najpoznatijih,najviše pominjanih i najmoćniji bog Slovena.


                                                   PERUN




Perun je poštovan kao veliki zaštitnik ruskih vladara paje Knez Vladimir  početak svoje vladavine u Kijevu 980.godine obeležio tako što je na jednom brežuljku postavio drveni idol Peruna sa srebrnom glavom.

Perun je slovenski bog groma i neba i ukazuje na udarača,razbijača,gromovnika i na boga uništitelja i razoritelja pa mu je zato pripisan i uticaj na prirodne nepogode ali je poznat i po tome što je vezan za pravdu.On kažnjava zle i neposlušne i zatvara im nebeska vrata.Kažnjava on i krivokletnike još dok su živi,a za izvršenje kazne naješće koristi munju.

Sloveni su se,prema mnogim spisima iz ranog srednjeg veka i u nirovnim ugovorima,zaklinjali bogu Perunu koji je trebao da kazni svakoga ko bi prekršio ono što je dogovoreno.


Perun je bio povezan i sa vatrom i vatrenim životinjama (zmaj i vatreni petao)ali je bio i borac protiv suša i imao uticaja na kišu jer je njegova žena bila Dodola.

Nakon dolaska hrišćanstva ulogu Peruna preuzima sveti Ilija ,mada je u narodnoj tradiciji Perun opstao,kao priče i pesme o njemu.

Da zarosi sitna rosa,
oj dudula mili Bože!
Oj Ilija daj Bože daj!
Oj Ilija moj Perune!
Daj Bože daj,daj Ilija daj!

(refren dodolske pesme iz okoline Gnjilana)


Za Peruna se vezuju i biljke perunika,kopriva,čuvarkuća,žalfija i drvo jabuke i hrasta pa su se čak kad nisu imali hramove,molili uispod hrastova.






                                                        SVETOVID





Postoji istorijsko podatak da je vizantijski car Vasilije I ,posle zauzimanja Neretljanske oblasti 873.godine u kojoj su po navodima vizantijskog cara Konstatina Porfirogenita điveli Srbi,pokrstio narod,porušio mnogobožake hramove,a najveći hram pretvorio u crkvu posvećenu svetom Vidu pa se na osnovu ovog podatka i velikog srpskog praznika Vidovdana može pretpostaviti da je Svetovid bio vrhovni bog Srba.

Na ostrvu Rujan su 1868.godine otkrivene ruševine velelepnog hrama koji je bio posvećen ovom bogu.Hram je po slovenskim običajima bio napravljen od drveta i u njemu se nalazila statua Svetovida koja je bila napravljena od više drvenih delova koji su bili sastavljeni tako da je izgledalo kao da je napravljen od jednog jedinog komada.


Ovaj kip je imao četiri glave.

Dve glave su bile okrenute napred a dve pozadi pa je delovalo kao da Svetovid gleda na sve četiri strane sveta i da je on božanstvo koje sve vidi i sve zna.
Svetovidov praznik se slavio u vreme kada se skupljala letina i tada su njemu u čast žrtvovane životinje i vršilo gatanje.

Sveštenik je proveravao stanje medovine koja je sipana u žrtveni rog za vreme prošlogodišnjeg praznika.Ako je medovina u rogu opala,to je značilo da će godina biti siromašna,a ako je bio pun to je znailo da će godina biti rodna.Po završenom gatanju,prosipana je prošlogodišnja medovina i sipana nova.

Za vreme proslave ovog praznika ljudi su leili bolesti očiju tako što su se umivali izvorskom vodom u koju se stavljala biljka vidovščica.

Prihvatanjem hrišćanstva Svetovida je zamenio sveti Vid koji se slavi 28.juna i poznat je kao Vidovdan.


                                                                          SVAROG


                       kolovrat - simbol Svaroga koji predstavlja sunce i 
                       označava beskrajan krug rodjenja i smrti


Svarog je slovenski bog Sunca koje daje životnu toplotu kao i bog kućnog ognjišta (koje je zamena za Sunce).On je vrhovni bestelesni bog,praotac zemlje i svega na zemlji.Njega su svi sloveni smatrali"prepunim slave i božanstva" jer upravlja nebom koje je iznad i izvan svega. 

Kultno mesto Svaroga je ognjište pa su Sloveni u njegovu čast ritualno stavljali na ognjište hrastov badnjak jer je vteme Svaroga padalo u vreme Badnje večeri.

Kipovi Svaroga su izradjeni u sedećem položaju i on na grudima ima orla,na glavi kapu sa bivoljim rogovima a u rukama je držao dva žezla sa figurom sunca na svakom.

Za  ovoga boga su vezani razni fetiši protiv uroka a interesantno je da se kod Srba ovaj bog zove Dabog koji je u toku dana kada nosi sunce preko neba,dobroćudan ,a zastrašujući u toku noći kada vodi sunce kroz podzemlje.
   



                                                                       VELES

Je zemaljsko božanstvo.Slavljen je u vreme setve i žetve i bio je zaštitnik stočara i ratara, ali je poznat i kao bog podzemlja koji živi u korenju drveća odakle je slao duhove mrtvih kao svoje glasnike u svet živih.

Njemu su pripadale duhovne sile kao što su zmajevi i ale.

Krajem godine,zimi,su se održavale svetkovine u njegovu čast a i danas su kod mnogih slovenskih naroda ostali koledarski običaji.



 


Mladići(koledari)oblače dugačke kapute od vučje kože,stavljaju groteskne maske,idu selom i pevaju koledarske pesme o tome kako su dugo putovali,kako su mokri i blatnjavi,što je aluzija na Velesov vlažni svet podzemlja odakle su došli kao duhovi.

Domaćin kuće pred koju su došli ih gosti i daruje a oni darove nose Velesu,čime se toj porodici osigurava sreća i bogatstvo za tu godinu.


Veles je bio zaštitnik stoke,stočara i rastira koji nije imao uticaja na žetvu jer je Perun bio zaštitnik zemljoradnika ali su ljudi imali potrebu da ga umilostive kako bi zaštitili žetvu od zlih duhova.

Da bi umilostivili Velesa,mnogi slovenski narodi(naročito Rusi) su imali običaj da prvi snop žita vežu u neku vrstu amuleta koji sa zvali Velesova brada.

Drveni kip Velesa je bio izrezbaren likovima vuka,govečeta,krilatog lava sa glavom orla koji na vrhu repa ima cvet ljiljana a njegova brada je predstavljena klasjem pšenice.

Njegovi simboli su štap,vuk i crni petao.

Postoji priča da je Velesa u hrišćanstvu zamenio arhangel Mihailo koji se slavi kao zaštitnik stoke i stočara i koji jedini može da otera vukove.



                                                 JARILO I MORANA





Jarilo je bio bog plodnosti i prolećne vegetacije mada je nekada povezivan i sa ratom.

Opisivan je kao izrazito lep mladić okićen cvećem i sa klasjem u rukama koji bosonog ,okićen poljskim cvećem jaše na belom konju.

Postoji priča da je on sin boga Peruna i da je kao i njegova sestra Morana rodjen u noći nove godine ali da je iste noći ukraden i odveden u podzemni svet    kod boga Velesa koji ga je odgajio kao svog sina.









Sa početkom proleća Jarilo se vraća u svet živih i tu sretne svoju sestru Moranu koja se pojavljuje u raznim oblicima.Često je to lepa,vrlo lepa i bleda devojka sa vučjim očnjacima i kandžama u koju se zaljubljuje.

Početkom leta ,njih dvoje se venčavaju što donosi plodnost i izobilje , osigurava bogatu žetvu i donosi mir izmedju dva velika boga i osigurava da neće biti oluja koje bi uništile žetvu zato što je Morana ćerka Perunova, a Jarilo posinak Velesov.

Posle žetve Jarilo prevari svoju ženu pa ga ona iz osvete ubija i vraća u podzemni svet.Tako se obnavlja neprijateljstvo izmedju Peruna i Velesa a Morena bez svog muža vene i smrzava se kao i čitava priroda.

Stari sloveni su verovali hladnoća,sneg,led i smrt dolaze od Morane pa je u nekim krajevima postojao običaj spaljivanja lutke koja predstavlja Morenu ili Baba Jagu,kako su je još zvali,u znak da je prošla zima.



Verovali su takodje da ona kao prevarena i ogorčena žena uživa da nanosi patnju ljudima i životinjama i da noću ulazi u kuće kroz ključaonice i muči decu tako što ih pritiskuje i oduzima im dah u toku sna.


Ova  stara i opasna boginja tame i leda i umire na kraju godine,a ova se priča ponavlja svake godine.


                                                                    VESNA






Vesna je bila boginja proleća i mladosti i za razliku od Morene bila je jedno od najomiljenijih božanstava.Ona je označavala početak proleća,radjanje prirode  i kraj zime koju stari sloveni nikako nisu voleli.


Vesna donosi radost u domove i zelenilo,cveće i lepo vreme koje je pogodno za život i rad.



 Ona  oko sebe širi opojne mirise,lepa je i moćna i uzor je svim ženama.

Pored lepote,pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca bez koga nema ni proleća.

Vesnu su Sloveni doživljavali kao mladu i lepu devojku u beloj haljini,okićenu vencima i kosom ukrašenom cvetnim zvonima.

Ona nikada nije bila usamljena jer su je uvek pratili Gerovit,bog rata i sunca i Stribog,bog vetra i vazduha.

Postojalo je i verovanje da ona pomaže ljudima da oporave zdravlje posle zime,krepi im srce i uskladjuje prirodu. 

Vesna je ujedno i boginja ljubavi i sloge pa je i praznik bračnih parova koji su sklopili brak prethodne godine i za koji su se spremali kolači sa medom,a koji je sa prihvatanjem hrišćanstva poznat kao Mladenci, bio posvećen Vesni.

O tome koliko je Vesna bila omiljena kod Južnih Slovena,a posebno kod Srba,govori i to što se i danas ženskoj deci često daje ime Vesna.


                                                   LADA





Lada je slovenska boginja ljubavi,lepote i plodnosti.

Opisivana je kao devojka duge zlatne kose u koju je često upleten i venac klasja što potvrdjuje njenu vezu sa plodnošću i Majkom Vlažnom Zemljom.

Kao boginja plodnosti ona ima svoje godišnje cikluse pa tako sve do prolećne ravnodnevnice boravi u Iriju,svetu mrtvih.


Kada dodje vreme da izadje u svet i donese proleće,Gerovit(božanstvo Sunca koje označava donosioca plodnosti)otvara joj vrata i pušta je da blagoslovi zemlju sve do kraja leta kada se Lada vraća u Irij.

Ladina vladavina počinje 21.marta iako je ona boginja leta i njena vladavina nastupa posle vladavine Vesne koja je boginja proleća.
Pošto su obe boginje vezane za plodnost,teško je razdvojiti njihove funkcije ali osim što je vezana za Sunce,Lada je vezana i za kišu i za toplu letnju noć.


U čast Lade su vršeni rituali koji su se odnosili na sklapanje braka.

Svi smo čuli za obred ladarice koji je opisao Vuk Karadžić,na praznik Svete Trojice se okupi grupa mladih devojaka od kojih je jedna obučena kao kraljica,druga kao kralj,a treća kao barjaktar pa kraljica sedne na stolicu a oko nje ostale devjke igraju kolo.Kralj i barjaktar igraju sami za sebe .

Tako ladarice idu od kuće do kuće tražeći devojke za udaju.

Preskakanje vatre je još jedan ritual u čast Lade a svrha rituala je bila da se omogući plodnost i ljudi zaštite od zlih sila.

Ladine biljke su trešnja,maslačak,božur i lipa a životinje :petao,orao,jelen i mrav.


                                                                       ŽIVA



  
Živa je jedna od najpoznatijih staroslovenskih boginja.Ona je boginja koja daruje život,koja se brine o deci i bdi nad njihovom sudbinom.

Ona predstavlja zemlju koja je u vreme leta kada je plodna,prekrivena zlatnim žitom, a kada prodje vreme plodnosti ona ostaje bez te zlatne kose.

Ova boginja je opisivna kao mlada trudna devojka kose boje žita koja u jednoj ruci drži jabuku a u drugoj jagode.

Njoj su prinošeni cveće i voće kao darovi kako bi odobrovoljili njenu plodnost a pominje se da je u nekim krajevima prinošen kao žrtva petao koji je simbol plodnosti i sunca. 

Ova boginja predstavlja jesen,odnosno jedan od četiri božanska lika boginje Zemlje koja kroz ova svoja četiri božanska lika prolazi kroz godišnji ciklus plodnosti.


Morana    -       zima
Vesna      -       proleće
Lada       -        leto
Živa        -       jesen 

     

                                           MOKOŠ, BOGINJA MAJKA
                                         




Iako ime ovog božanstva podseća na muški rod,u pitanju je boginja i to boginja koja je poznata i pod imenom Boginja Majka jer je bila zaštitnica žena,ženskih poslova,porodice i braka  pa je pored hramova i kuća bila kultno mesto ove boginje.

Ona pomaže i porodiljama, štiti njihovu decu i pomaže im da očuvaju dobar brak.

Zamišljali su je kao ženu velike glave na kojoj je kapa koja podseća na kraljevsku krunu i dugih ruku koja obilazi kuće, nadgleda prelje i nagradjuje one koje su vredne a kažnjava one koje nisu
Njen kip je u hramovima predstavljen u sedećem položaju, a na dnu njene haljine su izrezbareni predmeti iz domaćinstva i likovi žena koji podsećaju na prela.

Predenje je posao koji je neraskidivo vezan baš za ovu boginju pa su mnogi običaji vezani za nju baš kao za zaštitnicu prelja.
Kao žrtvu ovoj boginji,žene su bacale u vodu kudelju koja se zvala "mokrica" a predja kudelje nikako nije smela da se ostavi prekonoći nezavršena da je ne bi Mokoš oprela.

Mokoš je bila i zaštitnica ovaca i njihovog runa pa su Sloveni prinosili makaze,bosiljak i pramen vune pod noge njenom kipu kao žrtvu da bi im zaštitila neostrižene jaganjce.

Sloveni su verovali da je ona,zajedno sa Svarogom,zaslužna za stvaranje ljudi i da je povezana sa belom pčelom koja je mitski predak Slovena i njena sveta životinja kao i ovca i zmija.

Uz nju se pominje i drvo lipa jer se smatralo da je prva žena,za čiji je postanak zaslužna Mokoš,nastala od drveta lipe.

Lan je biljka koja se takodje vezuje za ovu boginju a često se koristi u vražbinama.

Kantarion je biljka koja se koristila u lečenju ženskih reproduktivnih organa i takodje se povezuje sa ovom boginjom.


U njenu čast se priredjivao obred pranja kipova u vodi (Kupale)a 
veruje se da su  njene osobine dolaskom hrišćanstva preuzele Bogorodica i Sveta Petka koja je takodje zaštitnica žena.

Kažu da je Mokošin sveti dan bio petak i da tog dana žene nisu smele da predu,kao i da se ova boginja slavila izmedju 25.oktobra i 1.novembra,u zavisnosti od toga koji je dan bio petak.

Na ovaj sveti dan su prinošene žrtve boginji Mokoši u lipovom gaju i sastojale su se od biljaka.