уторак, 25. децембар 2018.

PETAO- ptica noći i ptica dana


crtež olovkom - Milica Djokić


Da li se neko seća bajke“Mačak i petao“?

Ja sam je kao dete obožavala .Da vas podsetim

” Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim mačak ode, dođe lija pod prozor i stade pevati:
Petliću, petliću,
crveni fesiću,
zeleni repiću,
donela ti teta
pšenice belice,
hodi pojedi!
Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobeže u šumu.
Stade petao kukati:
Maco, braco,
lija mene davi,
hodi me izbavi!”

Slučajno sam nedavno “naletela” na ovu priču i shvatila da je petao danas postao retka ptica čak i u selima, a ne tako davno se nije moglo zamisliti seosko domaćinstvo bez ovog lepotana koji se ponosno šetao po dvorištu.

To me je podstaklo da malo proučim kakav je značaj petao imao u našem narodu bez ambicije da sve priče i običaje stručno objašnjavam jer i nisam stručnjak.

Želim samo da ovde navedem ono što sam saznala a bilo mi je interesantno.

Petao u našoj narodnoj religiji ima specifičnu i značajnu ulogu i dvojno značenje.

Bilo  je  rasprostranjeno verovanje da  petao donosi sreću i napredak pa je u svadbenim i agrarnim ritualima petao trebao da osigura plodnost ali je  narod u njemu istovremeno  video i nečistu silu.


Petlovo pevanje


Petlovo pevanje je  nekada predstavljalo vremensku granicu  izmedju dana i noći jer se mislilo da noću,pre nego što prvi petlovi zapevaju,svetom tumaraju  veštice,djavoli i vampiri,a kada se oni oglase,dolazi vreme koje pripada ljudima koji  su onda mogli bezbedno da izadju iz svojih kuća.

Verovalo se da je njegovo „pevanje“ božanskog porekla i da petlovi pevaju po Božjoj zapovesti jer je Bog naredio da andjeli pevaju na nebu a petlovi na zemlji.

Na nebu ,kako se verovalo, živi kralj svih petlova.To je beli petao i  kada on zapeva,moraju da mu se odazovu svi petlovi na zemlji.


Petao donosi sreću i blagostanje


Mislilo se  takodje da petao donosi sreću i da ako u kući nema petla, đavo može da navede ukućane na zlo .Zato skoro da nije bilo domaćinstva bez petla a govorilo se da tamo gde petao ne peva, nema ni života ni ljudi.

 Na temelju nove kuće se klao petao da se oteraju zle sile,a kad se useljavalo  najpre bi se unosio  živ  petao u sve prostorije nove kuće da bi ukućani bili budni,borbeni i veseli kao on.

Pošto je petao  najčašće bio povezivan sa natpriodnim silama  i božanstvima koja su u vezi sa zemljom i njenim plodovima,  običaj je da se na Božić  petlovi sa kokoškama okupe u jato,  okruže konopcem i hrane  mrvama sa trpeze pripremljene za Badnje veče  pomešanim sa kukuruzom i zrnevljem pšenice. To se radilo da se umilostive natprirodne sile da pomognu da plodovi zemlje budu berićetni i obezbede sigurnost članovima porodice.

Petao je kao simbol plodnosti često žrtvovan da bi se oživela snaga žita u semenu.

U nekim krajevima je bio običaj da se  po završetku vršidbe zakolje petao tako da mu krv istekne na zrna pšenice, a  kod naredne setve  su prvo u brazdu bacali zrna pšenice sa petlovom krvlju.


U kultu mrtvih se petao često javlja kao žrtva zamene.
 
U slučaju da je neko iz porodice počinio veliki greh ili da  je dvoje iz kuće umrlo za nepunu godinu dana da bi se “oterala  smrt” bio  je žrtvovan  petao .On je  trebalo da bude zamena, takozvana “treća glava.





preuzeto sa interneta



Petao može da postane demon

 Iako se uglavnom verovalo da je petao protivnik demona,smatralo  se da i sam može da postane demon ako zapeva pre uobičajenog vremena.

Pevanje takvog petla ,koji je uglavnom bio crn, pošto je on pod uticajem demona, predstavljalo je  nesreću za to domaćinstvo .

Takve petlove su zvali „krivac“ i trudili su se da ih  se što pre reše.

Ako bi tri puta „zapevao“ u pogrešno vreme,obično bi ga zaklali mada su često  izvodili  odredjene obrede.

Obrede su izvodile žene tako što bi jedna uzela malo vune koju bi bacila u vatru i govorila“vi ste krivi,mi nismo“ ,a najstarija žena bi otišla u kuhinju,udarala u verige i tri puta ponavljala“Na vas bolest,na nas zdravlje“.

Takodje se verovalo da demonske osobine petao stiče kada napuni devet godina i da on tada može da snese jaje iz koga bi se izleglo neko demonsko biće pa su zato mislili da ga treba zaklati na vreme.


Ritualno klanje starog petla u vreme dva praznika

U istočnoj Srbiji se vršilo ritualno klanje starog petla u vreme dva praznika: sv.Ilije  i za Mratindan.

Stari petao se kao žrtva klao na kraju žetve uoči praznika sv.Ilije  da ne pušta gromove i oganj .Verovalo se da će ako bi takav petao ostao živ posle sv.Ilije,umreti  domaćin kuće .

Verovalo  se takođe da se petao može pretvoriti u zmaja i da kao takav pripada redu tzv. alovitih životinja koje imaju sposobnost da rasteruju gradonosne oblake.

Uoči praznika sv.Mrate ,posle zalaska sunca, najstarija žena u kući je na kućnom pragu klala petla od koga se spremao ručak.

Perje,noge i vrat se okače na verige gde stoje 40 dana i za to vreme dobijaju magijsku i zaštitnu moć i kasnije se koriste za „kadjenje“ sobe u kojoj borave porodilja i novorodjenče.




preuzeto sa interneta



Petao pratilac Svetog Save

Narodna legenda  kaže  da je Sveti Sava blagoslovio petla i uvek ga nosio sa sobom a on mu je kukurikanjem “kazivao” koliko je sati. Kada je Sveti Sava  došao u Vlasotince   neko mu je  ukrao petla zbog čega se on naljutio i izrekao kletvu da u tom mestu petlovi pevaju i danju i noću.

Kažu da kletva i danas deluje i da petlovi u Vlasotincima zaista pevaju i danju i noću.
.



субота, 01. децембар 2018.

KROJAČICA,ŠNAJDERKA,ČAROBNICA






Pisala sam do sada o mnogim starim zanatima koji nestaju ili su nestali poslednjih decenija.

Sada sam rešila da pišem o zanatu koji je bio skoro zaboravljen sedamdesetih godina prošlog veka kada je  tržište preplavila konfekcijska odeća .

Pisaću o krojačkom zanatu koji je i pored raznovrsne  ponude raznih robnih marki u radnjama, verovatno jedini koji je daleko od izumiranja.

Po nekim definicijama Krojač je vrsta zanatlije koji po porudžbini šije i kroji odeću od različitog materijala.

U stvarnosti krojač ili krojačica su pravi čarobnjaci koji uz pomoć makaza,igle i konca stvaraju prava umetnička dela.

Ovaj zanat je kod nas počeo da se razvija sa formiranjem gradova i jedan je od najstarijih u regionu.






Najpre se javlja u Vojvodini u 19. veku kada su krojači počeli da šiju modele odeće po uzoru na modele iz inostranstva pa je odeća koja je ranije bila dostupna samo bogatom sloju društva, postala dostupna i drugim građanima.

Školovanje za ovaj zanat trajalo je tri godine, a podrazumevalo je teorijski i praktični deo.

U trećoj deceniji 19. veka Kneginja Ljubica je uvela svojevrsni dres-kod u obliku ženskog gradskog odela koji su počele da nose i ostale srpske žene u gradovima.

Gradsko odelo se sastojalo od fistana (jednostavne haljine od svile ili pamuka), opasane bajderom (pojasom u obliku duge ešarpe), a zlatovezom ukrašene libade (kratka jakna od somota ili svile) koja je postala je  zaštitni znak tog novog, srpskog kostima,ali su se nosile i u kombinaciji sa zapadnjačkim komadima odeće .

 Beogradske dame su  u 19. veku  pratile  modne trendove I volele su da se pohvale originalnim modnim detaljima pa su garderobu  nabavljale u inostranstvu( u Pešti, Beču i Parizu) ,a one manje imućne su  same šile odeću .

Ali kada su  otvorene  prve radnje sa metražom i pojavile se šivaće mašine , najvećim luksuzom se smatrala odeća šivena po meri, a  Beograd je u drugoj polovini 19. veka postao pravi raj za šnajderke.





Nekada se kod krojača išlo redovno ,a šilo se sve. Od bluza, suknji ,haljina do kaputa.

 Oni koji su šili  kod krojačica plaćali su luksuznu uslugu i  znali su da čekaju nedeljama da stignu na red kod najboljih krojačica.

Znalo se da mušterija dva puta dolazi u krojački salon.

Prvi put da razgleda žurnale , izabere model i da joj uzmu mere .

Drugi put je dolazila na probu a gotove haljine bi im bile isporučene na kućnu adresu.

Da li se isplati šiti ili kupiti gotovo?

Mnogi su ubedjeni da se kupovina gotove odeće vise isplati pa zato mnogo njih nosi istovetnu odeću.

Oni koji i sada žele da budu jedinstveni i drugačiji od većine i veruju da odeća treba da bude ne samo savršeno skrojena po meri, već i odraz načina života i danas svoju garderobu šiju i kažu da je  isplativije sašiti, naročito kada je u pitanju elegantna ženska garderoba.

Poznato je da  sve žene, žele da u tome što nose budu što lepše. Da im odeća prikrije sve nedostatke i  istakne sve prednosti,a to je moguće samo ako imaju dobru krojačicu koja voli svoj posao i radi ga sa puno ljubavi i strpljenja, svesna da radi odeću koja je sastavni deo bitnih momenata u životima njenih muštrija.

Da bi neko bio dobar krojač mora da zna kako se prave krojevi , kako se radi sa mašinom, kao se materijali ponašaju.

Jako je malo onih koji znaju da smisle sami neki originalni kroj a to je ono po čemu se poznaju najbolji krojači.

Jedna od najboljih koju znam i o kojoj hoću nešto da vam napišem je Danijela Danja Delić.





Danijela živi u Šapcu.

Po zanimanju je ekonomista i bila je upešna poslovna žena koja je nedavno odlučila da promeni zanimanje i da se bavi onim što je volela od kad zna za sebe šivenjem.




Otvorila je svoj salon i kaže da je poslom zadovoljna.Ima svoje stalne mušterije ali se stalno broj mušterija povećava.Pored onih ozbiljnih žena koje imaju svoj izgradjen stil i tačno znaju šta im dobro stoji i šta žele,često joj dolaze i žene koje baš i ne znaju šta hoće da sašiju.

Jednostavno dodju i kažu:"Sašij mi nešto od ovoga."



                              
                         Ovako nesto nastane(b
ez probe)  kad neko posalje materijal i kaze NAPRAVI NESTO, NOSIM SVE.
                                    
"To nije problem ako imaju poverenja u mene i prepuste to meni",kaže Danja "ali je problem kada misle da znaju šta hoće,a ustvari se zapetljaju izmedju želja i mogućnosti.

Kad model ne odgovara osobi koja ga želi ja to uvek  kažem , predložim alternativu i obavezno iznesem "zašto i zato".Obično se složimo i svi budemo zadovoljni.




Ima medjutim i onih upornih koji su zacrtali šta žele i ne odstupaju od toga.Tada se ne mešam.

Sa novim mušterijama često prvo sednem i samo pričam.Tako upoznam osobu za koju šijem,"udjem joj u glavu" i onda nema problema.

Sve če dolaze i mlade devojke koje žele haljinu "kao iz bajke".Haljinu kakvu nema ni jedna druga.To su obično haljine za specijalne prilike(maturske veri,rodjendani,svadbe) i iz salona izlaze sa osmhom na licu.












Iako posla ima,nema mnogo mladih zainteresovanih za ovaj zanat.Škola ne daje
dobru osnovu,ali i da daje,za ovaj zanat,kao i za ostale,pored teorijskog znanja je potrebna i ljubav i talenat.

Nadam se da će se Danji uskoro javiti bar neka devojka koja ima i talenta i želju da nauči da šije.




Sigurna sam da ima takvih devojaka kao što sam sigurna da će im Danja rado otkriti "tajne" koje je i sama godinama otkrivala.




четвртак, 22. новембар 2018.

SVETI MRATA – ZAŠTITNIK VUKOVA










 Zašto su Srbi u stvari vukovi?

Postoji verovanje da je poreklo svakog naroda  usko povezano sa nekom životinjom pa  je u određenom smislu taj narod izjednačen sa njom.

Tako se za Srbina veruje da je vuk, pa se ova životinja uzima za mitskog srodnika i predstavnika srpskog naroda.

U našoj kulturi i tradiciji vuku su posvećeni i mnogi praznici i rituali.

Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno, vučji dani, zato što je Sveti Mrata po verovanju bio zaštitinik vukova.

Mrata gleda koliko ko i kako radi i u ove dane saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti..

Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu te godine može u torovima da očekuje gladnog vuka.






Srbi su verovali u natprirodnu snagu vuka ali su ga se i bojali što je i normalno jer je to životinja koja je bila rasprostranjena u našim krajevima i predstavljala je opasnost i za stoku i za ljude.

Priroda vuka  je veoma složena .On ima urodjenu potreba za slobodom, kao osnovnim uslovom života, a za tu slobodu vezan je i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa, bez premca među životinjama .

Vuk ne trpi nikakve kompromise koje vidi kao izdaju svoje  prirode.

Vuka je nemoguće pripitomiti i učiniti zavisnim i poslušnim kao psa,a ono što Srbina pre svega vezuje za ovu životinju je ćud samog vuka. Vuk se lako prilagodjava teškim uslovima i spoljnoj okolini ali mu karakter ostaje nepromenljiv kao što govori i poznata srpska poslovica: „Vuk dlaku menja, al’ ćud nikako.“

Da su  Srbi verovali i u samu  snagu vučijeg imena govori  to da su se u kućama, u kojima su deca često umirala, novorođenčadima  davana  imena: Vuk, Vukan, Vukašin, Vijuca, Vujadin, Vičica, Vukica…

Ljudi su izbegavali svaki susret sa vukom pa mu čak ni ime nisu spominjali već su umesto reči vuk, koristili reči: napomenik, kamenik, pogan, onaj iz gore…
Nekada je bilo zabranjeno ubujanje vukova,a ako su bili prinudjeni da ipak ubiju vuka,da bi sprečili njegovu osvetu,lovci su preko ubijenog vuka bacali pušku i izgovarali“ Evo ti dušmane,dušmana na te“.

Da bi umilostivili ubijenog vuka,lovci su išli od kuće do kuće kroz selo,nosili kožu ubijenog vuka i pokazivali je ukućanima koji su joj prinosili darove(vunu,predivo,peškire,novac....)

Oči,srce,nokti,dlaka ili zubi vuka su često nošeni kao amajlije ili su se koristili kao lek za neke bolesti.

Kroz „vučji zev“(koža obrezana oko vučje čeljusti) provlačili su za vreme epidemija,malu decu kako bi ih zaštitili od bolesti.

Koliko je kult vuka bio izražen govori i to da predmet poštovanja nisu bili samo realni već i zamišljeni vukovi.

Vukove su predstavljali  vučari, koji su se obično oko Božića okupljali po selima i nosili slamom napunjenu kožu vuka ili se  ogrtali njome i išli  od kuće do kuće , pevali  pesme i skupljali darove.

Ovaj običaj je do danas sačuvan u istočnijim krajevima Srbije,a na Kosovu se umesto grupe, obično oko Božića,pojavljivao jedan vuk  kome je mešen poseban kolač.

U nekim krajevima pred vuka je uveče na prag ili na raskršće,postavljana „večera“ od više jela.

Postoje pretpostavke da je ovako veliko poštovanje,vuk imao zato što se nekada smatralo da je on inkarnacija  duhova naših predaka.
.

петак, 12. октобар 2018.

BOSILJAK – KRALJ BILJAKA





Da li vam se desilo da prodjete pored neke bašte i osetite miris koji vas podseti na detinjstvo?

Pre nego što su se pojavile egzotične biljke i biljke sa velikim cvetovima (uglavnom bez mirisa) u baštama je raslo cveće koje danas polako nestaje, a predivno je mirisalo.

To cveće naše bake nisu prehranjivale niti proučavale sastav zemljišta u koje su ga sadile.To cveće je bilo otporno na  sušu i razne bolesti,a cvetalo je od proleća do jeseni.

Sada je sve manje bašti koje krasi božur,šafran,jagorčevina,dragoljub,zevalica,plavi zumbul koji ima sitan cvet i samo jedan red a mirišeee…..

Ali danas  sam rešila da pišem o jednoj  posebnoj biljci,skromnog izgleda i divnog mirisa.

Pisaću o bosiljku.






Iako je   bosiljak mali grm koji može da poraste od 30 do 60 santimetara sa listovima svetlo zelene boje koji rastu suprotno jedan drugome i  cvetovima  koji su neugledni i bele boje , u našem narodu bosiljak je poznat po imenu "kralj biljaka"

U srpskom narodu bosiljak je sveta biljka  koja  prožima mnoge segmente života.  Uz njega su vezana različita verovanja i simbolika, a ima veoma važnu ulogu i u magiji, religiji i kultu, medicini, kulinarstvu.

Ta biljka ima simboliku  i verskog i duhovnog karaktera,a opevan je i u usmenoj narodnoj poeziji.

Po nekim našim  predanjima ponikao je na grobu cara Uroša, a po nekim od suza Svetog Save,mada bosiljak verovatno potiče iz Indije, jer se kao sveta biljka, pominje još pre 4000 godina,a prvi pisani trag o bosiljku , star takodje 4000 godina, potiče iz starog Egipta, dok su  ostaci bosiljka nađeni i u piramidama.

 Egipćani su ga prinosili na žrtvene oltare svojim bogovima ,a mešavinom  ekstrakta  bosiljka sa ekstraktima tamjana i mirhe balsamovali su tela umrlih vladara.

Bez obzira na legende o poreklu bosiljka, činjenica je da  ova biljka ima vrlo važno mesto u životu naših ljudi.


 Narodna verovanja i srpska  tradicija


Veruje se da zlo ne može ostati tamo gde je bosiljak.

 Dva dana u godini su posvećena bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan.,kada  se bosiljak osvećuje u crkvi i čuva za religijske potrebe i za lek,a u bašti se prvo posadi on, pa tek drugo cveće.

Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se tom vodom svi ukućani zapoje.

Veruje se da kuća u kojoj se nalazi ova biljka, ne može biti siromašna jer bosiljak  čuva novac i zdravlje ukućana i garantuje srećan brak  pa bi svaka žena trebala da gaji ovu biljku.

 Poznati srpski lekar i botaničar Josif Pančić kaže da bosiljak prati Srbina kroz sav njegov život, u radosti i žalosti, od kolevke pa do groba .

U kolevku  novorođenčeta  se stavi struk bosiljka da ga  štiti od zlih sila i uroka,a u pravoslavnim crkvama bosiljak  se upotrebljava u pripremanju svete vodice dok se lonci sa bosiljkom drže oko oltara.

 Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja ih uz pomoć bosiljka,a bosiljak se koristi i tokom sahrana i pogrebnih obreda.

 U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.

Za  Božić se izvor sa kojeg se pije voda kiti bosiljkom,a  stari Srbi i Srpkinje su  kad idu u crkvu nosili struk bosiljka  koji su stavljali  pored ikone.

 Kasnije je postao i simbol ljubavi  i bračne ljubavi jer se verovalo da miris bosiljka stvara ljubav i obezbeđuje ljubavnu sreću.

 Devojke su koristile bosiljak kao parfem koji je prekrasno mirisalo,pa se verovalo da će imati mnogo udvarača,a  bosiljak u prozoru je bio poziv ljubavniku.

Nekada su devojke uzimale po 2 grančice bosiljka, koje su predstavlje brak i bračnu sreću. Grančice su se stavljale u žar i tada se dobijao odgovor na pitanje kakav će brak biti sa partnerom iz sadašnje veze.

Ako se brzo upali i pretvori u pepeo ,znak je da će brak biti skladan, ali ako pucketa i pravi piskave šumove, znak je da će brak biti veoma loš.

 Da bi partner bio veran, verovalo se da treba posuti prah bosiljka po krevetu dok spava, naročito oko srca.

Verovalo se i da će nam doneti novac, uspeh i oteraće zlo ako tri dana potopimo bosiljak u vodu i nakon tri dana tu vodu prospemo na kućni prag.







Bosiljak u pesmama

Ovoj biljci su posvećne i pesme.


Bosioče moj zeleni

Oj, lane, lane moj zeleni
Oj, lane, lane moj dragane

Na mom srcu zasađeni
Oj, lane, lane moj zasađeni
Oj, lane, lane moj dragane

Još da mi je seme tvoje
Oj, lane, lane seme tvoje
Oj, lane, lane seme dragane

Ja bi znala gde bi cvala
Oj, lane, lane gde bi cvala
Oj, lane, lane moj dragane

Mome dragom pod pendžere
Oj, lane, lane, pod pendžere
Oj, lane, lane, moj dragane

Da me dragi mladu ljubi
Oj, lane, lane, mladu ljubi
Oj, lane, lane, moj dragane


U Prvom svetskom ratu kada je srpska  vojska  pod pritiskom Nemačke i Bugarske morala da napusti domovinu i skloni se na ostrvo Krf  gde je prijateljski dočekana,rodile su se i mnoge ljubavi.

 Ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika opisana  je u pesmi "Ne ljuti se na mene, oko moje".

 U jednom pismu vojnik svojoj devojci piše da će joj se sigurno vratiti,čak i ako pogine, doći će u obliku ptice, a ona neka otvori prozor da joj samo poželi laku noć.

Devojka je reč svog voljenog  pretočila u stihove i od tada su je pevali mnogi, a jednu od najemotivnijih verzija izveo je grčki pevač Jorgos Dalaras.

Ne ljuti se na mene, oko moje
Ne ljuti se na mene, oko moje
što u tuđinu odlazim,
ptica ću postati
i ponovo ću tebi doći.

Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.

Ne ljuti se na mene, oko moje
što ću te sada napustiti
i dođi na kratko, da te vidim
da se od tebe oprostim.

Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.


Bosiljak kao lek i začin





Svi mi u svojim kuhinjama imamo razne začine i biljke, koje imaju i mnoga lekovita svojstva. Međutim, naši preci, koji su te biljke i otkrili, pre svega su verovali u njihove magijske osobine.

Bosiljak je za njih bio biljka koja je  dobra za bogatstvo i prosperitet, ali se koristio i za lečenje mnogih bolesti:

 astme, alergija, dijabetesa, kamena u  bubregu, impotencije, neplodnosti..

Bosiljak otvara apetit, podstiče varenje, smiruje upalu  želuca , ublažava grčeve, a rešava i problem nadutosti, gasova, mučnine ili zatvora.

Osim što je dobar za varenje, bosiljak  leči upalu  bubrega i mokraćne besike, upalu jajnika , neredovne menstruacije….

Bosiljak je rešenje i  za  najveću bolest savremenog doba  - stres, jer  se ulje bosiljka  koristi u tradicionalnoj Ayurvedskoj medicini.

 U narodnoj medicini je popularan čaj od bosiljka koji se koristi kod upale desni , prehlade, gripa i kašlja.


Bosiljak  je kao stvoren za kulinarske čarolije


Širom sveta u kuhinji se upotrebljava lišće bosiljka i to: svježe, sušeno ili smrznuto u zamrzivaču.

Jela koja sadrže paradajiz ili jaja kao i masna riba retko se poslužuju bez bosiljka. 

Bosiljak je nezamjenjiv završni začin u sosovima za testeninu i najbolje  ga je dodati na kraju kuvanja, da bi se zadržalo što više ukusa.

Bosiljak se koristi za izradu preliva za salatu, sosove, u svim vrstama jela sa piletinom,a čak ulazi i u sastav tajnog recepta poznatog monaškog likera "Chartreuse."

Ponekad se dodaje i voćnim džemovima i želeima - posebno kada su u pitanju jagode, maline ili šljive.

Najpoznatiji sos  s bosiljkom  je sa paradajzom, sirom i maslinovim uljem  ili u kombinaciji sa mešavinom začina, pinjolom, maslinovim uljem i parmezanom,a  jedan je i od osnovnih sastojaka popularne talijanske pizze .

Završiću ovu priču sa bosiljkom kao začinom, a predlažem svima da ga posadite bar u jednu saksiju i da ga povremeno pomiluje,a on će vam uzvratiti divnim mirisom.


петак, 21. септембар 2018.

SRBIJA – ZEMLJA IZ BAJKE


           



                           

Da je Srbija je zemlja puna prirodnih lepota,prelepih jezera, planina koje  oduzimaju dah,  srednjovekovnih manastira neprocenjive kulturne vrednosti, uzbudljivih klisura,znala sam odavno.

Mnoga mesta sam i obišla ali sam ovoga leta rešila da obidjem i one lepote koje još nisam videla a nalaze se relativno blizu Beograda.

Juče smo moj muž i ja rešili da upoznamo Ovčarsko –kablarsku klisuru koja je jedna od najživopisnijih klisura u Srbiji i spaja Čačansku i Požešku kotlinu.



 Klisura kroz koju protiče  Zapadna Morava ,se nalazi između šumadijskih planina Ovčara i Kablara .
Orlove stene

 Put nas vodi kroz uske prolaze između  litica i grebena Kablara, punih  pećina ,sa jedne strane i valovitih padina Ovčara prekrivenih šumom i zelenilom sa druge strane.

 Kablarske pećine  su mnogo puta bile skloništa za srpske zbegove. 

slika sa interneta


 Jedna od njih je Kađenica u kojoj se narod  krio pred turskim zulumom  za vreme Hadži-Prodanove bune.U njoj su Turci spalili čitav zbeg a 1940.godine, kosti su prikupljene i sahranjene u istoj pećini u dva kamena sarkofaga u oltarskoj apsidi, u kojoj je izrađeno Hristovo raspeće.




 Na obali reke, na malim zaravnima u senovitim šumama, okruženih vodom i stenama nalazi se 10 srednjevekovnih manastira.

  Na levoj strani Zapadne Morave nalaze se Blagoveštenje, Ilinje, Savinje, Nikolje, Uspenje i Jovanje, a na desnoj Sretenje, Trojica, Preobraženje, Vaznesenje i Vavedenje.
 Zbog postojanja ovih deset manastira i dva sveta mesta ,Ovčarsko-kablarska  klisura je poznata i kao „Srpska Sveta Gora”


Početkom prošlog veka ovo je bilo nenastanjeno područje, bogato dubokim virovima i brzacima Zapadne Morave, divljim životinjama i bujnim rastinjem.

Oduvek se ovde bežalo i sklanjalo od nevolje . 

U pećinama se spavalo a  u prirodi hranilo sve dok opasnost ne prođe,a onda  i se narod vraćo kući. 

Nažalost, Turci su uspeli da prodru u dubine klisure i oštete sve manastire koji su se tu nalazili. 


Mаnаstir Preobrаženje

 se prvi put pominje izmedju 1528 i 1530 i nalazio se na levoj obali Zapadne Morave.


Stari manastir je srušen 1911.godine zbog izgradnje pruge,a sadašnji manastir je sagradjen 1938.godine na inicijativu Episkopa Nikolaja Velimirovića i nalazi se na desnoj obali zapadne Morave,na obroncima Ovčara.

 U ovom mаnаstiru život je orgаnizovаn po svetogorskom prаvilu, što znаči dа nemа ni pаrohiju, ni imovinu, već mu je ulogа misionаrskа,a u ovom manastiru se  nalazi i jedna od nаjstаrijih knjigа, Blаgoveštenjsko jevаnđelje koje je nаstаlo 1372. godine. U riznici manastira se čuvа i štаmpаno četvorojevаnđelje iz 1552. Godine,a u njemu je svojevremeno zamonašen Patrijarh Pavle


.Savinje


Na strmim liticama Kablara,u kamenom udubljenju se nalazi izvor vode za koju se tvrdi da je čudotvorna i da leči vid I glavobolju.Voda iz ovog  izvora ne otiče.Ona se tu zadržava I pravi mali rezervoar od dve,tri litre .Ovu vodu narod zove “vodica Svetog Save” pa je u blizini izvora 1938. Godine,podignuta mala crkva pod stenom u kojoj bogosluženje vrše monasi manastira Preobraženje.



Sretenje

Mаnаstir Sretenje se nаlаzi u prelepom prirodnom okruženju, nа zаrаvni ispod vrhа Ovčаrа.

 Veruje se dа je mаnаstir nаstаo u 16. veku a u više nаvrаtа je bio  rušen i spаljivаn.

 Obnovljen je tek u 19. veku, zаhvаljujući monаhu, а kаsnije i vlаdici Nikiforu Mаksimoviću.




 Od rukopisnih knjigа sаčuvаnih do dаnаs u Sretenju, preostаle su svegа tri: Jevаnđelje, Bogorodičini kаnoni i Minej zа mesec jun, koji je znаčаjаn jer sаdrži Službu knezu Lаzаru, kаo delo nаše crkvene književnosti.

Manastir Vaznesenje

Mаnаstir Vаznesenje podignut je nа severnim pаdinаmа Ovčаrа. Zаhvаljujući jednom rukopisnom jevаnđelju, koje je nаpisаno u Vаznesenju 1570. godine, mаnаstir je postojаo u 16. veku i nаjverovаtnije je strаdаo, kаo i većinа drugih mаnаstirа u klisuri, zа vreme Velike seobe 1690. godine. Tridesetih godinа 20. vekа, episkop Nikolаj Velimirović krenuo je u obnovu ovog mаnаstirа.



Manastir Blagoveštenje je jedan od retkih manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri za koji se tačno zna kada je podignut i ko su bili ktitori.

Manastir se nalazi  na blagoj uzvišici iznad  Ovčar Banje,a natpis iznad ulaza u crkvu, govori da je hram podignut 1601/02. 


Hram je izgrađen u raškom graditeljskom stilu i svojom arhitekturom je posle manastira Sv. Trojica, najlepši manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

Manastir  je bio živ sve do XX veka, ali je stradao tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, pa  je Blagoveštenje opustelo.


Danas je obnovljeno i u  dvorištu se nalazi više objekata iz različitih vremenskih perioda.

Arhitektura manastira ima dosta karakteristika raške škole arhitekture, a zanimljiv je i drveni trem prema zapadu, koji je dodat kasnije. Upravo on je uokvirio lepotu objekta. Pod tremom su odlično sačuvane freske Strašnog suda.


U manastirskom dvorištu vlada mir i uz cveće koje je tek procvetalo i cvrkut ptica čini vam se da je to raj na zemlji.


Do manastira Nikolje smo pešačili planinskom stazom.






Manastir Nikolje, sa crkvom Sveti Nikolje, nalazi se obali Zapadne Morave, pod Kablarom i prvi put se  spominje 1489. godine, pa se pretpostavlja da je on  najstariji ovčarsko-kablarski manastir.


 Po predanju, manastir su podigli svetogorski kaluđeri koji su se povukli.

 Priprata je živopisana 1637. godine, a naos 1697. godine.


U manastiru je očuvan veći broj rukopisnih knjiga a ponos manastira i njegove riznice je Karansko jevanđelje - knjiga koja je pisana rukom i nastala 1608. godine za koju istoričari tvrde da je  jedinstven primer uticaja islamske umetnosti u ukrašavanju rukopisa na našim prostorima.

 Kolone teksta, zajedno sa slikanim ukrasom, uokvirene su uskim ornamentima crtanim crnim mastilom, plavom i crvenom bojom.

U porti manastira se nalazi konak koji je 1817.godine.sagradio knez Miloš Obrenović koji se u njemu  sa porodicom krio od Turaka .






Nakon obilaska manastira i uživanja u lepotama prirode sišli smo u Ovčar Banju.
Ova banja,ušuškana izmedju Ovčara i Kablara je prava oaza mira i mislim da ćemo ovde ponovo doći da uživamo u miru,tišini,šumi,planinarenju ili pecanju.

Ovo sam ja na visećem mostu