четвртак, 19. април 2018.

VILE,ALE,VEŠTICE,VAMPIRI,BABAROGE....



Verujem da se i vi sećate naših bajki u kojima su živele vile,veštice,vampiri,zmajevi..

Ja sam kao dete uživala u ovim bajkama i nikada se nisam plašila ni Babaroge ni ostalih čudnih likova iz ovih bajki već sam želela da saznam nešto više o njima.

Ono što sam saznala ispričaću ovde i vama.


                                                VAMPIR






je mitološko biće koje su iz slovenske mitologije preuzeli skoro svi narodi.  

Sloveni su verovali da čovek dok je živ ima dušu i telo koji su nerazdvojni, a da se nakon smrti duša odvaja od tela i odlazi u svet mrtvih.

Kod vampira se to nije dešavalo, a vampir je mogao da postane svaki čovek pod odredjenim okolnostima.

Vampir je mogao da postane čovek koji je umro nasilnom smrću ili ako bi pokojnika preskočila neka životinja(najčeše mačka)pre nego što bi telo pokojnika bilo sahranjeno.

Verovalo se takodje da se povampiruju loši ljudi koji su krali,ubijali ili nisu poštovali religijske propise jer njihova duša nije mogla da ode u svet mrtvih već se vraća u telo umrlog  i to telo ostaje živo i aktivno.

Ako je pokojnik umro nasilnom smrću ,mogao je da se povampiri tako što je u njegovo telo ulazio djavo i to tako što bi u telo umrlog udahnuo život.

Tako je vampir bio mrtvac koji povremeno ustaje iz groba i vraća se medju žive.

Danju je mirovao u grobu,a noću je izlazio iz njega i lutao do zore kada se vraćao u grob.

 Vampiri su naješće posećivali svoje kuće i kuće svojih rodjaka a mogli su da se sretnu u gluvo doba noći na groblju,raskrsnicama ili u vodenici i izazivali su strah i kod ljudi i kod životinja.Taj strah nije bio bezrazložan jer su po verovanju koje vladalo u mnogim krajevima,ubijali ljude i stoku,davili ih i pili im krv.

Da bi se odbranili od vampira,ljudi su se trudili da spreče povampirenje a to su radili tako što su umrlom za koga se pretpostavljalo da može da se povampiri,u pupak zabadali iglu ili trn od crnog gloga i zasecali mu žile ispod kolena.

Ako bi se neko ipak povampirio,pribegavalo se njegovom "ubijanju".To "ubijanje"nije bilo jednostavno jer je trebalo najpre da se utvrdi ko se povampirio i gde se nalazi.Kada bi se to utvrdilo,odlazilo se na njegov grob(grupno)sa glogovim kocem kojim su probijali srce vampira,dobro pazeći da ih njegova krv ne poprska jer bi onaj koga je krv poprskala umirao i sam postajao vampir.

Ranije se dešavalo i da su vampira vadili iz groba i spaljivali što su vlasti pokušale da ukinu ali te mere nisu uvek bile delotvorne jer je strah od vampira bio veći.



                                      DREKAVCI ILI NEKRŠTENCI






Drekavac ili nekrštenac je biće iz mitologije Južnih Slovena.Po legendi je to materijalna manifestacija umrlog,nekrštenog čoveka ili detata koje ne može da nadje mir ,pa proganja one koji su  mu se zamerili u životu.

Verovalo se da su oni nevidljivi i da ljudi mogu samo da ih čuju kako pište i vrište.Iako su nevidljivi ljudi su ih različito zamišljali.Često su ih zamišljali kao malo,stvorenje,slično životinji koje stalno urla ili kao ptice,mačke ili miševe.

Sudbina drekavaca je bila teška jer nisu pripadali svetu živih a ni mrtvi ih nisu prihvatali.Oni su bića bez utočišta i njihove duše stalno lutaju.Najčešće se kreću po grobljima i jako se plaše svetlosti.

Pojavljuju se samo noćui to u vreme nekrštenih dana,od Božića do Bogojavljenja,kada su napadali,pre svega,malu decu,a nekada i još nerodjenu decu.

Napadali su i ljude koji se kasno noću nadju u blizini groblja ili šume tako što im skoče na ledja i teraju ih da hodaju celu noć a ukoliko se čovek opire bude izgreban i počupan.

Mnogo su opasniji za decu jer kod njih izazivaju razne bolesti pa čak i smrt.

Kao odbranu protiv njih ljudi su koristili vatru jer bi oni u blizini vatre odmah izgoreli pa je zato u kući u kojoj je bilo novorodjene stalno gorela vatra.



                                                 ČUMA






je danas skoro zaboravljeno mitsko biće jer već dugo nema epidemije kuge .

Čuma je naješe zamišljana kao stara i ružna žene buljavih očiju,tankih nogu i čupave kose,mada su je negde zamišljali i kao mladu devojku obučenu u belo ali su svuda verovali da nju običan svet ne može da je vidi,već samo ljudi koji su rodjeni u subotu.Takodje se verovalo da je nju medju ljude poslao Bog i da su se one uvek pojavljivale u grupi.U kuću su ulazile kroz dimnjak ili preko tavana gde su znale da se nastane.One su nosile zemljanu posudu sa strelama kojima su gadjale i ubijale ljude a posebno su volele da otmu decu pa otuda i narodna izreka"kupi kao čuma decu".

Ljudi su se od čume branili na razne načine a često tako što njeno ime nisu izgovarali.

U želji da je odobrovolje trudili su se da poštuju njenu sklonost prema kupanju i čistoći jer su čume najviše harale tamo gde je prljavo pa su se poistoveivale sa kugom i kolerom.

Za nju se verovalo da je neuništiva i da se jedino plaši crnog psa i vola a ona se mogla pretvoriti u crnu mačku.

Kao zaštita od čume se koristio beli luk i čisoća a često je i oko sela pravila zaštita tako što su dva brata blizanca orala krušnu brazdu oko sela sa dva crna vola koji su takodje bili blizanci.



                               SUDJAJE ILI SUDJENICE


I pored tvrdnji vizantijskog pisca Prokopija da Sloveni "ne znaju za sudbinu",naša narodna verovanja pokazuju suprotno.

Sloveni jesu verovali da se budući dogadjaji mogu menjati ali da se na ljudsku sudbinu ne može bitno uticati jer je ona odredjena neposredno posle rodjenja i ne može se promeniti o čemu svedoči i zapis Vuka Karadžića 

 „Narod naš misli da je svakome čovjeku suđeno šta će mu se u vijeku dogoditi i kakvom će smrti umrijeti, i da se čovjek od suđenja ne može sačuvati.“

Naši preci su verovali u Sudjenice ili Sudjaje koje su slične Mojrama kod starih Grka ili Parkama kod Rimljana.

Postojale su tri Sudjenice i one su uvek dolazile zajedno u kuću u kojoj se rodilo dete.Bile su nevidljive ali su ih zamišljali kao lepe devojke koje su obučene u bele haljine ili u narodnu nošnju i nisu imale imena.

Dolazile su prve tri noći po rodjenju deteta i to u ponoć spuštajući se kroz dimnjak.

Najstarija je želela da se "sudjenje" održi odmah,srednja je odlagala za sledeću noć ali je uvek prihvatano mišljenje najmladje i "sudjenje" se održavalo treće noći kada je i odredjivan životni put novorodjenčeta.

Kada bi one donele presudu,ništa je više ,pa ni Bog,nije moglo promeniti.Upravo zbog toga ljudi su se trudili da umilostive Sudjenice  pa porodilja prva tri dana nije izlazila iz kuće a sve tri noći je ostajala budna.Kuća je bila čista i osvetljena a porodilja i novorodjenče okupani i obučeni u istu i lepu odeću.
Na stolu su se nalazile tri pogae premazane medom,tri čaše vode,tri čaše vina i zlatni novčić.

Treće noći bi pogače pojele žene ako je dete bilo žensko ili tri muškarca ako je bilo muško a pod glavu deteta je stavljan bosiljak i kolačić.




                                                  VILE 







 Vila je mitsko biće koje se najčešće pominje u našim narodnim pesmama.

Vile su opisivane kao mlade i izuzetno lepe devojke duge raspletene kose koja im pada niz ledja.

Bile su vitke i visoke a kosa im je bila ili "rusa" ili "zlatna" i ona nije smela da izgubi ni jednu dlaku jer se verovalo da je njena moć u njenoj kosi.

Imale su i krila koja su napravljena od svetlosti, energije i osećanja ali su imale konjska ili magareća kopita ili kozje papke.

Verovalo se da one ne dolaze na svet kao "božja stvorenja" već se radjaju iz rose,na nekom crvenom cvetu i to kad istovremeno pada kiša i greje sunce.

Vile su uglavnom bile dobre i pomagale su ljudima a uvek su živele u prirodi,daleko od ljudi.Živele su u pećinama i planinama /Avala,Miroč) ili u rekama,jezerima i šumama.

Ali i pored njihove dobrote ljudi su se plašili vila i pazili su da im se ne zamere jer su umele da budu osvetoljubive tako da su ljudi koji bi om se zamerili ostajali nepokretni ili slepi.

Vile su često sa ljudima koji su im pomogli u nekoj sitaciji ostvarivale pobratimski odnos.Poznato je da je Marko Kraljević imao vilu posestrimu koja mu je poklonila i konja Šarca.

Vile su imale svoja mesta na kojima su se okupljale i ta mesta su obično u svom nazivu imala reč"vila"("Vilino kolo","Viline vode").Njihovi obredi su bili tajni i niko nije smeo da ih vidi kako igraju ili se kipaju a postoji verovanje i da su one mogle da se pretvore u neke životinje(labudovi,sokolovi,vukovi,konji).


                                                                  RUSALKE





   

Rusalke su ženski vodeni demoni i zamišljane su slično kao vile ali nisu imale krila i kopita. 

Osim kod Srba,poznate su i kod Rusa i Bugara i verovalo se da Rusalka postaje devojka koja se udavila.


Imale su isključivo ljudski lik i živele su isključivo uz reke,jezera i izvore a svoje carstvo su napuštale samo jednom godišnje za vreme Rusalne nedelje i to u utorak uoči Duhova da bi dale potrebnu vlagu poljima.U vreme Rusalne nedelje ljudi su se pridržavali odredjenih zabrana da ne bi uvredili rusalke.

Bilo je zabranjeno ženama da peru veš i prosipaju vodu jer bi to moglo da uvredi rusalke koje bi onda tu ženu udavile.

U Rusalnoj nedelji se nisu ni šišale ovce jer bi se razbolele i ovce i ljudi a bilo je zabranjeno raditi i u vinogradu ili obavljati bilo kakav posao vezan za zemljoradnju.

Ako bi neko ipak morao da zbog nečega prekrši neku zabranu,kao zaštitu od osvete rusalki koristio je travu pelin jer se rusalke nje boje.
     

Smatralo se takodje da one donose mnoge neizlečive bolesti ali i da biljke mnogo bolje rastu na onim mestima na kojima su igrale rusalke.



                                                 VEŠTICA








Veštice su mogle da budu samo žene i važile su za zla demonska bića.

Postojalo je nekoliko načina na koje su žene mogle da postanu veštice.

Veštica je mogla da se rodi kao veštica,odnosno verovalo se da žensko dete rodjeno u crvenoj košuljici ili začeto uoči velikog praznika,postaje veštica ali tek kada se uda.

Takodje je žena mogla da postane veštica i ukoliko joj je majka veštica ali kad napuni odredjeni broj godina i uda se.

Veštice su bile starije žene jakih obrva,izraženih brkova i dlakavih nogu.Ljudi su izbegavali ove žene pogotovu ako su bile članovi njihove porodice jer se verovalo da one naješće napadaju one koji su im najbliži.

Zato što su ih ljudi izbegavali veštice su bile upućene jedne ne druge.One su održavale(obično u gluvo doba noći)tajne sastanke na nekom mestu gde nema ljudi(raskrsnice,stari orah) a dolazile su jašući na metli.

Na ovim sastancima se vršio i prijem novih veštica.Nova veštoca je morala ,da bi bila prihvaena,da žrtvuje nekog svog bližnjeg i da njegovo srce pokloni ostalim vešticama.

One su,kako se verovalo,birale svoje žrtve i kad bi je izabrale nije postojala prepreka da do nje dodju jer su se provlačile kroz ključaonice ili neku pukotinu.Žrtvi su čarobnim štapićem otvarale grudni koš i vadile im srca koja bi pojele.

Grudi žrtve su se same zatvarale a žrtva je ili odmah umirala ili mnogo kasnije što je zavisilo od volje veštice.

Kao i svi ostali demoni i veštice su se plašile belog luka a nisu trpele ni pelin i smilje.

Aktivne su bile obično subotom uveče mada su napadale i za vreme Božića,Poklada,Uskrsa,Ivanjskih noći i Djurdjevdana.Mislilo se da su mogle da naude samo mladjim ljudima dok onima koji su rodjeni u "muške" dane(ponedeljak,utorak,četvrtak i petak) i starijim ljudima.

Sudbina otkrivenih veštica je bila različita.Neke žene su proterivane,neke ubijane ali su mnoge koje su prtznale svoje grehe,pokajale se i obećale da će prestati da se bave veštičarenjem,bile pomilovane i bilo im je dozvoljeno da se uklope u normalan život i da se bave lečenjem zbog svog poznavanja lekovitog bilja.



                                                      MORA


je po svojim osobinama slična veštici.Ona kao i veštica postaje Mora samim rodjenjem ali za razliku od veštica,more su bile samo devojke.

Postoje verovanja da se devojka-mora posle udaje pretvara u vešticu.

Njena duša izlazi iz tela i pronalazi žrtvu koju pritiska i muči dok ova spava pa odatle valjda i izraz"imao sam noćne more" kad čovek nešto loše sanja.

Smatra se da je Mora uglavnom nevidljiva,a ponekad se javlja u vidu životinja(mačka,leptir).



                                                ZMAJ







U slovenskoj mitologiji zmaj je predstavljen kao veliko i moćno biće koje bljuje plamen i dali su mu mnogo više duše nego drugi narodi.

Verovalo se da je on životinjskog porekla i da je plemenito biće.On je štitio ljude i njihovu imovinu od grada i oluje i svako selo je moglo da ima svog zmaja koji je živeo u šumi pored nekog izvora ili reke.On je živeo u šupljini neke bukve i pre početka nevremena je izletao iz šupljine i uletao u oblake da bi se suprotstavio bićima koja su donosila grad i nevreme i naterao ih da skrenu oblake u drugi kraj.

Postoje dve verzije o nastanku zmaja.

Po jednoj verziji,on je nastao od šarana koji kad napuni četrdeset godina,dobija krila izleće iz reke i odlazi u šumu ili planinu.

Po drugoj verziji on postaje od smuka koji je presečen na pola pa se njegov prednji deo zavue u neku rupu.

Za zmaja se verovalo i da je veliki ljubavnik koji je ženama dolazio kroz dimnjak pa se pretvarao u čuveka.

Iz veze zmaja i žene su mogla i da se rode deca i to obično muška deca
koja su nasledjivala snagu i natprirodna svojstva svoga oca pa se tako zmajevo poreklo pripisivalo Marku Kraljeviću,Milošu Obiliću,Strahinjiću Banu...a neki junaci su i dobili nadimak "zmaj"(Zmaj Ognjeni Vuk,Zmaj od Noćaja...)




                                                        ALA








Ala je poznata kao biće koje predvodi gradonosne oblake i uništava letinu.Ona je veoma snažna a njen dolazak je praćen grmljavinom i olujom koja je čupala drveće iz korena.

Seljaci su je smatrali za veoma proždrljivu i zamišljali je kao čudovište sa velikim ustima koje u ruci drži veliku drvenu kašiku kojom zahvata sve što stigne.Otuda i izraz "alav" za čoveka koji mnogo jede.




                                                  BABAROGA









Babaroga je verovatno najpoznatije mitsko biće iz naših bajki.

Bila je to jako ružna krezuba baba sa rogom na glavi koja je plašila malu neposlušnu decu ,krala ih noću i odvodila u svoj brlog.












   




среда, 04. април 2018.

KO SU BILI BOGOVI NAŠIH PREDAKA ?


                               



Svi ste čuli za Zevsa,Aresa,Veneru,Afroditu....a da li znate kako su se zvala božanstva starih Slovena i kako su izgledala?

Znate li ko je Perun,Svarog,Dajbog,Mokoša ....?

Problem je u tome što u istorijskim izvorima nema autentičnih podataka o staroslovenskim božanstvima,tako da su jedini izvor narodna vera,legende i pesme koje i danas žive kod slovenskih naroda mada rekonstrukcijaovih drevnih mitova mođe dovesti i do pogrešnih tumačenja.

Prvi pisani trag koji se odnosi na slovensku mitologiju pojavljuje se u 6.veku u spisima vizantijskog istoričara Prokopija.

Prema Prokopiju,Sloveni su imali jednog boga koji je stvorio grom i munju i bio gospodar svega.Iako on ne spominje ime ovoga boga,može se zaključiti da se to odnosi na boga Peruna mada do danas nije sa sigurnišću utvrdjeno ko je bio vrhovni bog Slovena iz vremena dok su bili mnogobošci.

Kod Južnih Slovena nisu do sada arheološki potvrdjena svetilišta ni idoli,a u istorijskim izvorima se ne pominje ni sveštenstvo niti ima podataka o kultovima i ritualima,mada se zna da su žrtve prinosili bogovima samo kao molitvu za svoj spas.

Zna se,medjutim da su Sloveni u vreme naseljavanja Balkanskog poluostrva,prema Prokopijevom svedočenju,verovali u jednog vrhovnog boga kome su bila podredjena božanstva nižeg reda,a kako su južno od Dunava pronadjeni mnogi tragovi imena Peruna,može se pretpostaviti da je i kod Južnih,kao i kod Istočnih Slovena,vrhovni bog bio Perun koji je jedan od najpoznatijih,najviše pominjanih i najmoćniji bog Slovena.


                                                   PERUN




Perun je poštovan kao veliki zaštitnik ruskih vladara paje Knez Vladimir  početak svoje vladavine u Kijevu 980.godine obeležio tako što je na jednom brežuljku postavio drveni idol Peruna sa srebrnom glavom.

Perun je slovenski bog groma i neba i ukazuje na udarača,razbijača,gromovnika i na boga uništitelja i razoritelja pa mu je zato pripisan i uticaj na prirodne nepogode ali je poznat i po tome što je vezan za pravdu.On kažnjava zle i neposlušne i zatvara im nebeska vrata.Kažnjava on i krivokletnike još dok su živi,a za izvršenje kazne naješće koristi munju.

Sloveni su se,prema mnogim spisima iz ranog srednjeg veka i u nirovnim ugovorima,zaklinjali bogu Perunu koji je trebao da kazni svakoga ko bi prekršio ono što je dogovoreno.


Perun je bio povezan i sa vatrom i vatrenim životinjama (zmaj i vatreni petao)ali je bio i borac protiv suša i imao uticaja na kišu jer je njegova žena bila Dodola.

Nakon dolaska hrišćanstva ulogu Peruna preuzima sveti Ilija ,mada je u narodnoj tradiciji Perun opstao,kao priče i pesme o njemu.

Da zarosi sitna rosa,
oj dudula mili Bože!
Oj Ilija daj Bože daj!
Oj Ilija moj Perune!
Daj Bože daj,daj Ilija daj!

(refren dodolske pesme iz okoline Gnjilana)


Za Peruna se vezuju i biljke perunika,kopriva,čuvarkuća,žalfija i drvo jabuke i hrasta pa su se čak kad nisu imali hramove,molili uispod hrastova.






                                                        SVETOVID





Postoji istorijsko podatak da je vizantijski car Vasilije I ,posle zauzimanja Neretljanske oblasti 873.godine u kojoj su po navodima vizantijskog cara Konstatina Porfirogenita điveli Srbi,pokrstio narod,porušio mnogobožake hramove,a najveći hram pretvorio u crkvu posvećenu svetom Vidu pa se na osnovu ovog podatka i velikog srpskog praznika Vidovdana može pretpostaviti da je Svetovid bio vrhovni bog Srba.

Na ostrvu Rujan su 1868.godine otkrivene ruševine velelepnog hrama koji je bio posvećen ovom bogu.Hram je po slovenskim običajima bio napravljen od drveta i u njemu se nalazila statua Svetovida koja je bila napravljena od više drvenih delova koji su bili sastavljeni tako da je izgledalo kao da je napravljen od jednog jedinog komada.


Ovaj kip je imao četiri glave.

Dve glave su bile okrenute napred a dve pozadi pa je delovalo kao da Svetovid gleda na sve četiri strane sveta i da je on božanstvo koje sve vidi i sve zna.
Svetovidov praznik se slavio u vreme kada se skupljala letina i tada su njemu u čast žrtvovane životinje i vršilo gatanje.

Sveštenik je proveravao stanje medovine koja je sipana u žrtveni rog za vreme prošlogodišnjeg praznika.Ako je medovina u rogu opala,to je značilo da će godina biti siromašna,a ako je bio pun to je znailo da će godina biti rodna.Po završenom gatanju,prosipana je prošlogodišnja medovina i sipana nova.

Za vreme proslave ovog praznika ljudi su leili bolesti očiju tako što su se umivali izvorskom vodom u koju se stavljala biljka vidovščica.

Prihvatanjem hrišćanstva Svetovida je zamenio sveti Vid koji se slavi 28.juna i poznat je kao Vidovdan.


                                                                          SVAROG


                       kolovrat - simbol Svaroga koji predstavlja sunce i 
                       označava beskrajan krug rodjenja i smrti


Svarog je slovenski bog Sunca koje daje životnu toplotu kao i bog kućnog ognjišta (koje je zamena za Sunce).On je vrhovni bestelesni bog,praotac zemlje i svega na zemlji.Njega su svi sloveni smatrali"prepunim slave i božanstva" jer upravlja nebom koje je iznad i izvan svega. 

Kultno mesto Svaroga je ognjište pa su Sloveni u njegovu čast ritualno stavljali na ognjište hrastov badnjak jer je vteme Svaroga padalo u vreme Badnje večeri.

Kipovi Svaroga su izradjeni u sedećem položaju i on na grudima ima orla,na glavi kapu sa bivoljim rogovima a u rukama je držao dva žezla sa figurom sunca na svakom.

Za  ovoga boga su vezani razni fetiši protiv uroka a interesantno je da se kod Srba ovaj bog zove Dabog koji je u toku dana kada nosi sunce preko neba,dobroćudan ,a zastrašujući u toku noći kada vodi sunce kroz podzemlje.
   



                                                                       VELES

Je zemaljsko božanstvo.Slavljen je u vreme setve i žetve i bio je zaštitnik stočara i ratara, ali je poznat i kao bog podzemlja koji živi u korenju drveća odakle je slao duhove mrtvih kao svoje glasnike u svet živih.

Njemu su pripadale duhovne sile kao što su zmajevi i ale.

Krajem godine,zimi,su se održavale svetkovine u njegovu čast a i danas su kod mnogih slovenskih naroda ostali koledarski običaji.



 


Mladići(koledari)oblače dugačke kapute od vučje kože,stavljaju groteskne maske,idu selom i pevaju koledarske pesme o tome kako su dugo putovali,kako su mokri i blatnjavi,što je aluzija na Velesov vlažni svet podzemlja odakle su došli kao duhovi.

Domaćin kuće pred koju su došli ih gosti i daruje a oni darove nose Velesu,čime se toj porodici osigurava sreća i bogatstvo za tu godinu.


Veles je bio zaštitnik stoke,stočara i rastira koji nije imao uticaja na žetvu jer je Perun bio zaštitnik zemljoradnika ali su ljudi imali potrebu da ga umilostive kako bi zaštitili žetvu od zlih duhova.

Da bi umilostivili Velesa,mnogi slovenski narodi(naročito Rusi) su imali običaj da prvi snop žita vežu u neku vrstu amuleta koji sa zvali Velesova brada.

Drveni kip Velesa je bio izrezbaren likovima vuka,govečeta,krilatog lava sa glavom orla koji na vrhu repa ima cvet ljiljana a njegova brada je predstavljena klasjem pšenice.

Njegovi simboli su štap,vuk i crni petao.

Postoji priča da je Velesa u hrišćanstvu zamenio arhangel Mihailo koji se slavi kao zaštitnik stoke i stočara i koji jedini može da otera vukove.



                                                 JARILO I MORANA





Jarilo je bio bog plodnosti i prolećne vegetacije mada je nekada povezivan i sa ratom.

Opisivan je kao izrazito lep mladić okićen cvećem i sa klasjem u rukama koji bosonog ,okićen poljskim cvećem jaše na belom konju.

Postoji priča da je on sin boga Peruna i da je kao i njegova sestra Morana rodjen u noći nove godine ali da je iste noći ukraden i odveden u podzemni svet    kod boga Velesa koji ga je odgajio kao svog sina.









Sa početkom proleća Jarilo se vraća u svet živih i tu sretne svoju sestru Moranu koja se pojavljuje u raznim oblicima.Često je to lepa,vrlo lepa i bleda devojka sa vučjim očnjacima i kandžama u koju se zaljubljuje.

Početkom leta ,njih dvoje se venčavaju što donosi plodnost i izobilje , osigurava bogatu žetvu i donosi mir izmedju dva velika boga i osigurava da neće biti oluja koje bi uništile žetvu zato što je Morana ćerka Perunova, a Jarilo posinak Velesov.

Posle žetve Jarilo prevari svoju ženu pa ga ona iz osvete ubija i vraća u podzemni svet.Tako se obnavlja neprijateljstvo izmedju Peruna i Velesa a Morena bez svog muža vene i smrzava se kao i čitava priroda.

Stari sloveni su verovali hladnoća,sneg,led i smrt dolaze od Morane pa je u nekim krajevima postojao običaj spaljivanja lutke koja predstavlja Morenu ili Baba Jagu,kako su je još zvali,u znak da je prošla zima.



Verovali su takodje da ona kao prevarena i ogorčena žena uživa da nanosi patnju ljudima i životinjama i da noću ulazi u kuće kroz ključaonice i muči decu tako što ih pritiskuje i oduzima im dah u toku sna.


Ova  stara i opasna boginja tame i leda i umire na kraju godine,a ova se priča ponavlja svake godine.


                                                                    VESNA






Vesna je bila boginja proleća i mladosti i za razliku od Morene bila je jedno od najomiljenijih božanstava.Ona je označavala početak proleća,radjanje prirode  i kraj zime koju stari sloveni nikako nisu voleli.


Vesna donosi radost u domove i zelenilo,cveće i lepo vreme koje je pogodno za život i rad.



 Ona  oko sebe širi opojne mirise,lepa je i moćna i uzor je svim ženama.

Pored lepote,pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca bez koga nema ni proleća.

Vesnu su Sloveni doživljavali kao mladu i lepu devojku u beloj haljini,okićenu vencima i kosom ukrašenom cvetnim zvonima.

Ona nikada nije bila usamljena jer su je uvek pratili Gerovit,bog rata i sunca i Stribog,bog vetra i vazduha.

Postojalo je i verovanje da ona pomaže ljudima da oporave zdravlje posle zime,krepi im srce i uskladjuje prirodu. 

Vesna je ujedno i boginja ljubavi i sloge pa je i praznik bračnih parova koji su sklopili brak prethodne godine i za koji su se spremali kolači sa medom,a koji je sa prihvatanjem hrišćanstva poznat kao Mladenci, bio posvećen Vesni.

O tome koliko je Vesna bila omiljena kod Južnih Slovena,a posebno kod Srba,govori i to što se i danas ženskoj deci često daje ime Vesna.


                                                   LADA





Lada je slovenska boginja ljubavi,lepote i plodnosti.

Opisivana je kao devojka duge zlatne kose u koju je često upleten i venac klasja što potvrdjuje njenu vezu sa plodnošću i Majkom Vlažnom Zemljom.

Kao boginja plodnosti ona ima svoje godišnje cikluse pa tako sve do prolećne ravnodnevnice boravi u Iriju,svetu mrtvih.


Kada dodje vreme da izadje u svet i donese proleće,Gerovit(božanstvo Sunca koje označava donosioca plodnosti)otvara joj vrata i pušta je da blagoslovi zemlju sve do kraja leta kada se Lada vraća u Irij.

Ladina vladavina počinje 21.marta iako je ona boginja leta i njena vladavina nastupa posle vladavine Vesne koja je boginja proleća.
Pošto su obe boginje vezane za plodnost,teško je razdvojiti njihove funkcije ali osim što je vezana za Sunce,Lada je vezana i za kišu i za toplu letnju noć.


U čast Lade su vršeni rituali koji su se odnosili na sklapanje braka.

Svi smo čuli za obred ladarice koji je opisao Vuk Karadžić,na praznik Svete Trojice se okupi grupa mladih devojaka od kojih je jedna obučena kao kraljica,druga kao kralj,a treća kao barjaktar pa kraljica sedne na stolicu a oko nje ostale devjke igraju kolo.Kralj i barjaktar igraju sami za sebe .

Tako ladarice idu od kuće do kuće tražeći devojke za udaju.

Preskakanje vatre je još jedan ritual u čast Lade a svrha rituala je bila da se omogući plodnost i ljudi zaštite od zlih sila.

Ladine biljke su trešnja,maslačak,božur i lipa a životinje :petao,orao,jelen i mrav.


                                                                       ŽIVA



  
Živa je jedna od najpoznatijih staroslovenskih boginja.Ona je boginja koja daruje život,koja se brine o deci i bdi nad njihovom sudbinom.

Ona predstavlja zemlju koja je u vreme leta kada je plodna,prekrivena zlatnim žitom, a kada prodje vreme plodnosti ona ostaje bez te zlatne kose.

Ova boginja je opisivna kao mlada trudna devojka kose boje žita koja u jednoj ruci drži jabuku a u drugoj jagode.

Njoj su prinošeni cveće i voće kao darovi kako bi odobrovoljili njenu plodnost a pominje se da je u nekim krajevima prinošen kao žrtva petao koji je simbol plodnosti i sunca. 

Ova boginja predstavlja jesen,odnosno jedan od četiri božanska lika boginje Zemlje koja kroz ova svoja četiri božanska lika prolazi kroz godišnji ciklus plodnosti.


Morana    -       zima
Vesna      -       proleće
Lada       -        leto
Živa        -       jesen 

     

                                           MOKOŠ, BOGINJA MAJKA
                                         




Iako ime ovog božanstva podseća na muški rod,u pitanju je boginja i to boginja koja je poznata i pod imenom Boginja Majka jer je bila zaštitnica žena,ženskih poslova,porodice i braka  pa je pored hramova i kuća bila kultno mesto ove boginje.

Ona pomaže i porodiljama, štiti njihovu decu i pomaže im da očuvaju dobar brak.

Zamišljali su je kao ženu velike glave na kojoj je kapa koja podseća na kraljevsku krunu i dugih ruku koja obilazi kuće, nadgleda prelje i nagradjuje one koje su vredne a kažnjava one koje nisu
Njen kip je u hramovima predstavljen u sedećem položaju, a na dnu njene haljine su izrezbareni predmeti iz domaćinstva i likovi žena koji podsećaju na prela.

Predenje je posao koji je neraskidivo vezan baš za ovu boginju pa su mnogi običaji vezani za nju baš kao za zaštitnicu prelja.
Kao žrtvu ovoj boginji,žene su bacale u vodu kudelju koja se zvala "mokrica" a predja kudelje nikako nije smela da se ostavi prekonoći nezavršena da je ne bi Mokoš oprela.

Mokoš je bila i zaštitnica ovaca i njihovog runa pa su Sloveni prinosili makaze,bosiljak i pramen vune pod noge njenom kipu kao žrtvu da bi im zaštitila neostrižene jaganjce.

Sloveni su verovali da je ona,zajedno sa Svarogom,zaslužna za stvaranje ljudi i da je povezana sa belom pčelom koja je mitski predak Slovena i njena sveta životinja kao i ovca i zmija.

Uz nju se pominje i drvo lipa jer se smatralo da je prva žena,za čiji je postanak zaslužna Mokoš,nastala od drveta lipe.

Lan je biljka koja se takodje vezuje za ovu boginju a često se koristi u vražbinama.

Kantarion je biljka koja se koristila u lečenju ženskih reproduktivnih organa i takodje se povezuje sa ovom boginjom.


U njenu čast se priredjivao obred pranja kipova u vodi (Kupale)a 
veruje se da su  njene osobine dolaskom hrišćanstva preuzele Bogorodica i Sveta Petka koja je takodje zaštitnica žena.

Kažu da je Mokošin sveti dan bio petak i da tog dana žene nisu smele da predu,kao i da se ova boginja slavila izmedju 25.oktobra i 1.novembra,u zavisnosti od toga koji je dan bio petak.

Na ovaj sveti dan su prinošene žrtve boginji Mokoši u lipovom gaju i sastojale su se od biljaka.