петак, 12. октобар 2018.

BOSILJAK – KRALJ BILJAKA





Da li vam se desilo da prodjete pored neke bašte i osetite miris koji vas podseti na detinjstvo?

Pre nego što su se pojavile egzotične biljke i biljke sa velikim cvetovima (uglavnom bez mirisa) u baštama je raslo cveće koje danas polako nestaje, a predivno je mirisalo.

To cveće naše bake nisu prehranjivale niti proučavale sastav zemljišta u koje su ga sadile.To cveće je bilo otporno na  sušu i razne bolesti,a cvetalo je od proleća do jeseni.

Sada je sve manje bašti koje krasi božur,šafran,jagorčevina,dragoljub,zevalica,plavi zumbul koji ima sitan cvet i samo jedan red a mirišeee…..

Ali danas  sam rešila da pišem o jednoj  posebnoj biljci,skromnog izgleda i divnog mirisa.

Pisaću o bosiljku.






Iako je   bosiljak mali grm koji može da poraste od 30 do 60 santimetara sa listovima svetlo zelene boje koji rastu suprotno jedan drugome i  cvetovima  koji su neugledni i bele boje , u našem narodu bosiljak je poznat po imenu "kralj biljaka"

U srpskom narodu bosiljak je sveta biljka  koja  prožima mnoge segmente života.  Uz njega su vezana različita verovanja i simbolika, a ima veoma važnu ulogu i u magiji, religiji i kultu, medicini, kulinarstvu.

Ta biljka ima simboliku  i verskog i duhovnog karaktera,a opevan je i u usmenoj narodnoj poeziji.

Po nekim našim  predanjima ponikao je na grobu cara Uroša, a po nekim od suza Svetog Save,mada bosiljak verovatno potiče iz Indije, jer se kao sveta biljka, pominje još pre 4000 godina,a prvi pisani trag o bosiljku , star takodje 4000 godina, potiče iz starog Egipta, dok su  ostaci bosiljka nađeni i u piramidama.

 Egipćani su ga prinosili na žrtvene oltare svojim bogovima ,a mešavinom  ekstrakta  bosiljka sa ekstraktima tamjana i mirhe balsamovali su tela umrlih vladara.

Bez obzira na legende o poreklu bosiljka, činjenica je da  ova biljka ima vrlo važno mesto u životu naših ljudi.


 Narodna verovanja i srpska  tradicija


Veruje se da zlo ne može ostati tamo gde je bosiljak.

 Dva dana u godini su posvećena bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan.,kada  se bosiljak osvećuje u crkvi i čuva za religijske potrebe i za lek,a u bašti se prvo posadi on, pa tek drugo cveće.

Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se tom vodom svi ukućani zapoje.

Veruje se da kuća u kojoj se nalazi ova biljka, ne može biti siromašna jer bosiljak  čuva novac i zdravlje ukućana i garantuje srećan brak  pa bi svaka žena trebala da gaji ovu biljku.

 Poznati srpski lekar i botaničar Josif Pančić kaže da bosiljak prati Srbina kroz sav njegov život, u radosti i žalosti, od kolevke pa do groba .

U kolevku  novorođenčeta  se stavi struk bosiljka da ga  štiti od zlih sila i uroka,a u pravoslavnim crkvama bosiljak  se upotrebljava u pripremanju svete vodice dok se lonci sa bosiljkom drže oko oltara.

 Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja ih uz pomoć bosiljka,a bosiljak se koristi i tokom sahrana i pogrebnih obreda.

 U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.

Za  Božić se izvor sa kojeg se pije voda kiti bosiljkom,a  stari Srbi i Srpkinje su  kad idu u crkvu nosili struk bosiljka  koji su stavljali  pored ikone.

 Kasnije je postao i simbol ljubavi  i bračne ljubavi jer se verovalo da miris bosiljka stvara ljubav i obezbeđuje ljubavnu sreću.

 Devojke su koristile bosiljak kao parfem koji je prekrasno mirisalo,pa se verovalo da će imati mnogo udvarača,a  bosiljak u prozoru je bio poziv ljubavniku.

Nekada su devojke uzimale po 2 grančice bosiljka, koje su predstavlje brak i bračnu sreću. Grančice su se stavljale u žar i tada se dobijao odgovor na pitanje kakav će brak biti sa partnerom iz sadašnje veze.

Ako se brzo upali i pretvori u pepeo ,znak je da će brak biti skladan, ali ako pucketa i pravi piskave šumove, znak je da će brak biti veoma loš.

 Da bi partner bio veran, verovalo se da treba posuti prah bosiljka po krevetu dok spava, naročito oko srca.

Verovalo se i da će nam doneti novac, uspeh i oteraće zlo ako tri dana potopimo bosiljak u vodu i nakon tri dana tu vodu prospemo na kućni prag.







Bosiljak u pesmama

Ovoj biljci su posvećne i pesme.


Bosioče moj zeleni

Oj, lane, lane moj zeleni
Oj, lane, lane moj dragane

Na mom srcu zasađeni
Oj, lane, lane moj zasađeni
Oj, lane, lane moj dragane

Još da mi je seme tvoje
Oj, lane, lane seme tvoje
Oj, lane, lane seme dragane

Ja bi znala gde bi cvala
Oj, lane, lane gde bi cvala
Oj, lane, lane moj dragane

Mome dragom pod pendžere
Oj, lane, lane, pod pendžere
Oj, lane, lane, moj dragane

Da me dragi mladu ljubi
Oj, lane, lane, mladu ljubi
Oj, lane, lane, moj dragane


U Prvom svetskom ratu kada je srpska  vojska  pod pritiskom Nemačke i Bugarske morala da napusti domovinu i skloni se na ostrvo Krf  gde je prijateljski dočekana,rodile su se i mnoge ljubavi.

 Ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika opisana  je u pesmi "Ne ljuti se na mene, oko moje".

 U jednom pismu vojnik svojoj devojci piše da će joj se sigurno vratiti,čak i ako pogine, doći će u obliku ptice, a ona neka otvori prozor da joj samo poželi laku noć.

Devojka je reč svog voljenog  pretočila u stihove i od tada su je pevali mnogi, a jednu od najemotivnijih verzija izveo je grčki pevač Jorgos Dalaras.

Ne ljuti se na mene, oko moje
Ne ljuti se na mene, oko moje
što u tuđinu odlazim,
ptica ću postati
i ponovo ću tebi doći.

Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.

Ne ljuti se na mene, oko moje
što ću te sada napustiti
i dođi na kratko, da te vidim
da se od tebe oprostim.

Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.


Bosiljak kao lek i začin





Svi mi u svojim kuhinjama imamo razne začine i biljke, koje imaju i mnoga lekovita svojstva. Međutim, naši preci, koji su te biljke i otkrili, pre svega su verovali u njihove magijske osobine.

Bosiljak je za njih bio biljka koja je  dobra za bogatstvo i prosperitet, ali se koristio i za lečenje mnogih bolesti:

 astme, alergija, dijabetesa, kamena u  bubregu, impotencije, neplodnosti..

Bosiljak otvara apetit, podstiče varenje, smiruje upalu  želuca , ublažava grčeve, a rešava i problem nadutosti, gasova, mučnine ili zatvora.

Osim što je dobar za varenje, bosiljak  leči upalu  bubrega i mokraćne besike, upalu jajnika , neredovne menstruacije….

Bosiljak je rešenje i  za  najveću bolest savremenog doba  - stres, jer  se ulje bosiljka  koristi u tradicionalnoj Ayurvedskoj medicini.

 U narodnoj medicini je popularan čaj od bosiljka koji se koristi kod upale desni , prehlade, gripa i kašlja.


Bosiljak  je kao stvoren za kulinarske čarolije


Širom sveta u kuhinji se upotrebljava lišće bosiljka i to: svježe, sušeno ili smrznuto u zamrzivaču.

Jela koja sadrže paradajiz ili jaja kao i masna riba retko se poslužuju bez bosiljka. 

Bosiljak je nezamjenjiv završni začin u sosovima za testeninu i najbolje  ga je dodati na kraju kuvanja, da bi se zadržalo što više ukusa.

Bosiljak se koristi za izradu preliva za salatu, sosove, u svim vrstama jela sa piletinom,a čak ulazi i u sastav tajnog recepta poznatog monaškog likera "Chartreuse."

Ponekad se dodaje i voćnim džemovima i želeima - posebno kada su u pitanju jagode, maline ili šljive.

Najpoznatiji sos  s bosiljkom  je sa paradajzom, sirom i maslinovim uljem  ili u kombinaciji sa mešavinom začina, pinjolom, maslinovim uljem i parmezanom,a  jedan je i od osnovnih sastojaka popularne talijanske pizze .

Završiću ovu priču sa bosiljkom kao začinom, a predlažem svima da ga posadite bar u jednu saksiju i da ga povremeno pomiluje,a on će vam uzvratiti divnim mirisom.


петак, 21. септембар 2018.

SRBIJA – ZEMLJA IZ BAJKE


           



                           

Da je Srbija je zemlja puna prirodnih lepota,prelepih jezera, planina koje  oduzimaju dah,  srednjovekovnih manastira neprocenjive kulturne vrednosti, uzbudljivih klisura,znala sam odavno.

Mnoga mesta sam i obišla ali sam ovoga leta rešila da obidjem i one lepote koje još nisam videla a nalaze se relativno blizu Beograda.

Juče smo moj muž i ja rešili da upoznamo Ovčarsko –kablarsku klisuru koja je jedna od najživopisnijih klisura u Srbiji i spaja Čačansku i Požešku kotlinu.



 Klisura kroz koju protiče  Zapadna Morava ,se nalazi između šumadijskih planina Ovčara i Kablara .
Orlove stene

 Put nas vodi kroz uske prolaze između  litica i grebena Kablara, punih  pećina ,sa jedne strane i valovitih padina Ovčara prekrivenih šumom i zelenilom sa druge strane.

 Kablarske pećine  su mnogo puta bile skloništa za srpske zbegove. 

slika sa interneta


 Jedna od njih je Kađenica u kojoj se narod  krio pred turskim zulumom  za vreme Hadži-Prodanove bune.U njoj su Turci spalili čitav zbeg a 1940.godine, kosti su prikupljene i sahranjene u istoj pećini u dva kamena sarkofaga u oltarskoj apsidi, u kojoj je izrađeno Hristovo raspeće.




 Na obali reke, na malim zaravnima u senovitim šumama, okruženih vodom i stenama nalazi se 10 srednjevekovnih manastira.

  Na levoj strani Zapadne Morave nalaze se Blagoveštenje, Ilinje, Savinje, Nikolje, Uspenje i Jovanje, a na desnoj Sretenje, Trojica, Preobraženje, Vaznesenje i Vavedenje.
 Zbog postojanja ovih deset manastira i dva sveta mesta ,Ovčarsko-kablarska  klisura je poznata i kao „Srpska Sveta Gora”


Početkom prošlog veka ovo je bilo nenastanjeno područje, bogato dubokim virovima i brzacima Zapadne Morave, divljim životinjama i bujnim rastinjem.

Oduvek se ovde bežalo i sklanjalo od nevolje . 

U pećinama se spavalo a  u prirodi hranilo sve dok opasnost ne prođe,a onda  i se narod vraćo kući. 

Nažalost, Turci su uspeli da prodru u dubine klisure i oštete sve manastire koji su se tu nalazili. 


Mаnаstir Preobrаženje

 se prvi put pominje izmedju 1528 i 1530 i nalazio se na levoj obali Zapadne Morave.


Stari manastir je srušen 1911.godine zbog izgradnje pruge,a sadašnji manastir je sagradjen 1938.godine na inicijativu Episkopa Nikolaja Velimirovića i nalazi se na desnoj obali zapadne Morave,na obroncima Ovčara.

 U ovom mаnаstiru život je orgаnizovаn po svetogorskom prаvilu, što znаči dа nemа ni pаrohiju, ni imovinu, već mu je ulogа misionаrskа,a u ovom manastiru se  nalazi i jedna od nаjstаrijih knjigа, Blаgoveštenjsko jevаnđelje koje je nаstаlo 1372. godine. U riznici manastira se čuvа i štаmpаno četvorojevаnđelje iz 1552. Godine,a u njemu je svojevremeno zamonašen Patrijarh Pavle


.Savinje


Na strmim liticama Kablara,u kamenom udubljenju se nalazi izvor vode za koju se tvrdi da je čudotvorna i da leči vid I glavobolju.Voda iz ovog  izvora ne otiče.Ona se tu zadržava I pravi mali rezervoar od dve,tri litre .Ovu vodu narod zove “vodica Svetog Save” pa je u blizini izvora 1938. Godine,podignuta mala crkva pod stenom u kojoj bogosluženje vrše monasi manastira Preobraženje.



Sretenje

Mаnаstir Sretenje se nаlаzi u prelepom prirodnom okruženju, nа zаrаvni ispod vrhа Ovčаrа.

 Veruje se dа je mаnаstir nаstаo u 16. veku a u više nаvrаtа je bio  rušen i spаljivаn.

 Obnovljen je tek u 19. veku, zаhvаljujući monаhu, а kаsnije i vlаdici Nikiforu Mаksimoviću.




 Od rukopisnih knjigа sаčuvаnih do dаnаs u Sretenju, preostаle su svegа tri: Jevаnđelje, Bogorodičini kаnoni i Minej zа mesec jun, koji je znаčаjаn jer sаdrži Službu knezu Lаzаru, kаo delo nаše crkvene književnosti.

Manastir Vaznesenje

Mаnаstir Vаznesenje podignut je nа severnim pаdinаmа Ovčаrа. Zаhvаljujući jednom rukopisnom jevаnđelju, koje je nаpisаno u Vаznesenju 1570. godine, mаnаstir je postojаo u 16. veku i nаjverovаtnije je strаdаo, kаo i većinа drugih mаnаstirа u klisuri, zа vreme Velike seobe 1690. godine. Tridesetih godinа 20. vekа, episkop Nikolаj Velimirović krenuo je u obnovu ovog mаnаstirа.



Manastir Blagoveštenje je jedan od retkih manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri za koji se tačno zna kada je podignut i ko su bili ktitori.

Manastir se nalazi  na blagoj uzvišici iznad  Ovčar Banje,a natpis iznad ulaza u crkvu, govori da je hram podignut 1601/02. 


Hram je izgrađen u raškom graditeljskom stilu i svojom arhitekturom je posle manastira Sv. Trojica, najlepši manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

Manastir  je bio živ sve do XX veka, ali je stradao tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, pa  je Blagoveštenje opustelo.


Danas je obnovljeno i u  dvorištu se nalazi više objekata iz različitih vremenskih perioda.

Arhitektura manastira ima dosta karakteristika raške škole arhitekture, a zanimljiv je i drveni trem prema zapadu, koji je dodat kasnije. Upravo on je uokvirio lepotu objekta. Pod tremom su odlično sačuvane freske Strašnog suda.


U manastirskom dvorištu vlada mir i uz cveće koje je tek procvetalo i cvrkut ptica čini vam se da je to raj na zemlji.


Do manastira Nikolje smo pešačili planinskom stazom.






Manastir Nikolje, sa crkvom Sveti Nikolje, nalazi se obali Zapadne Morave, pod Kablarom i prvi put se  spominje 1489. godine, pa se pretpostavlja da je on  najstariji ovčarsko-kablarski manastir.


 Po predanju, manastir su podigli svetogorski kaluđeri koji su se povukli.

 Priprata je živopisana 1637. godine, a naos 1697. godine.


U manastiru je očuvan veći broj rukopisnih knjiga a ponos manastira i njegove riznice je Karansko jevanđelje - knjiga koja je pisana rukom i nastala 1608. godine za koju istoričari tvrde da je  jedinstven primer uticaja islamske umetnosti u ukrašavanju rukopisa na našim prostorima.

 Kolone teksta, zajedno sa slikanim ukrasom, uokvirene su uskim ornamentima crtanim crnim mastilom, plavom i crvenom bojom.

U porti manastira se nalazi konak koji je 1817.godine.sagradio knez Miloš Obrenović koji se u njemu  sa porodicom krio od Turaka .






Nakon obilaska manastira i uživanja u lepotama prirode sišli smo u Ovčar Banju.
Ova banja,ušuškana izmedju Ovčara i Kablara je prava oaza mira i mislim da ćemo ovde ponovo doći da uživamo u miru,tišini,šumi,planinarenju ili pecanju.

Ovo sam ja na visećem mostu







четвртак, 24. мај 2018.

KULT DRVEĆA KOD SRBA




Jeste li čuli za dendroterapiju ?

To je pravac u narodnoj medicini  koji se zasniva na verovanju da postoji drveće koje nam daje i ono koje nam oduzima energiju.

Verovatno ste čitali o tome da kada se loše osećate trebate da odete do nekog drveta,da ga zagrlite i čim povežete svoju energiju sa energijom drveta osetićete pozitivno dejstvo na svoje fizičko,psihičko i emocionalno zdravlje.

Poslednjih godina se puno piše o tome,a u Japanu je popularna ShinrinYoku metoda(šumsko kupanje) mada je lekovita moć drveća poznata od davnina.


                                                         KULT DRVEĆA


Uporedo sa kultom vode,vatre,sunca i groma,a pre nego što su se pojavila različita paganska božanstva,rozvio se i kult drveća.

Kult drveća i rastinja uopšte,kod Srba ima važnu ulogu od rođenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznične dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u očuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sreće.

Kult drveća je nastao verovatno kao posledica verovanja da su ljudi postali od drveća i da posle smrti život nastavljaju u drveću.

Kod Slovena su mnoga stabla bila posvećena pojedinim bogovima, kao npr.: hrast Perunu,  lipa boginji Vidi, a breza bogu žetve Potrimbi.

I danas je u našim krajevima jedan od najzastupljenijih vidova sujeverja ono čuveno „Kucni u drvo“!

Svaki put kad mu se desi nešto dobro i lepo čovek kucne u drvo i obično kaže“da kucnem u drvo,da ne čuje zlo“.Ovo potiče iz vremena kada se verovalo da u drveću žive bogovi pa kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto on bi prvo dodirnuo koru drveta  ,a ako bi mu se želja ispunila,on je ponovo dolazio do tog drveta da kucne u njega i time se zahvali bogu za ispunjenu želju.

Istovremeno je postojalo i verovanje da oko drveća obleću duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću pa je kucanje u drvo trebalo da „zagluši uši“ tim duhovima,kako oni ne bi čuli da je želja ispunjena.

Sloveni su takodje verovali da u drveću borave njihovi pokojnici koji ih štite pa su se i zaklinjali starim drvećem,a iznad grobova svojih pokojnika su sadili stabla (uglavnom hrasta )  i prinosili mu žrtve.





Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast ili drvo Boga gromovnika (verovalo se da zato grom najčešće pogađa hrast).

Pod hrastovima su se često nalazili ogromni kameni žrtvenici na kojima su ljudi u staro doba prinosili žrtve bogovima.Ti žrtvenici su se mogli videti u slovenskim zemljama i po prihvatanju hrišćansva,sve do kraja 15.veka.

 I grane hrasta bile su svete, pa se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili,a i dan danas se neguje kult hrasta, pa se seče kao badnjak za Božić .

Svedoci smo da i danas naš narod posebno ceni hrast (drvo zapis)o čemu sam već pisala.





LESKA


Se smatra za dobro drvo.Kod našeg naroda postoji čitava religija ovog drveta.Smatra se da je ona blagoslovena od Isusa i da čuva od groma jer se pod leskom ponegde može naći okamenjena munja u obliku kamene loptice.Loptica je veličine jajeta,crne ili sive boje i smatra se da je onaj ko je nadje,našao sreću i da treba da je čuva.

Na Djurdjevdan se od leskovih grančica prave krstići koji štite  kuću i imanje od zlih i opasnih sila.

Veruje se da leskina šibljika ima veliku magičnu snagu i da ona može da ispuni svaku želju.Ovom šibljikom se može ubiti djavo,može čovek da se pretvori u životinju pa se čak i mrtvac može oživeti.

Leska je po narodnom verovanju i drvo znanja i  onaj  ko bi u usta stavio meso zmije koja živi pod leskom razumeo  bi govor životinja,a onome ko bi pojeo srce te zmije svaka bi travka rekla za koju je bolest ona lek.




 LIPA
 se i kod starih Slovena i kod Srba smatrala za sveto drvo.

Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama i verovali su da ih lipa čuva od zla i uroka.Koristili su je i kao lek ali su je ipak sadili malo dalje od kuće.

U lipovim šumama  su sakupljali  med i vosak,a od meda su pravili svoje omiljeno piće- Medovinu..


U nekim krajevima i danas postoji vrovanje da će onaj ko poseče hrast ili lipu umreti ili teško oboleti.

Ukoliko to ipak uradi,mora na panju isečenog drveta da prinese žrtvu,odnosno da nekoj domaćoj životinji(obično kokoški),odseče glavu istom sekirom kojom je isekao stablo.



BREZA  



Je drvo koje je bilo jako važno Slovenima koji su početak godine obeležavali paljenjem vatre od brezovih grana.

Često su,zbog zaštite od uroka od drveta breze pravili dečije kolevke,a bolesnici koji su imali groznicu,odlazili su u brezovu šumu gde bi protresli tri mlade breze nakon čega je njih prestajala da trese groznica.

Interesantno je da su sa prihvatanjem hrišćanstva  brezu počeli da smatraju za prokleto drvo jer je Isus šiban brezovim granama.

Lekovita svojstva breze su i danas poznata.Od kore breze se pravi tečnost za obloge i za rast kose,a brezove grančice se koriste u saunama.


BUKVA



Se smatrala za dobro i korisno drvo.Smatralo se da kući kod koje raste bukva ne mogu naštetiti nikakvi uroci.

Od drveta bukve pravile su se ritualne lule,a sam boravak ispod stabla bukve deluje umirujuće.

Kao lek protiv glavobolje koristi se stavljanje listova kao hladna obloga na čelo,a protiv želudačnih bolova stavlja se komad kore u usta.

Poznato je i  da su se u teškim vremenima mleli bukvini oraščići i od njih mesio hleb.


JASEN



Je  veliko i snažno drvo i uvek je bio veoma poštovan.

Od ovog drveta su nekada pravljeni lukovi a ako je ispod ovog drveta izvirala voda,smatralo se da je to sreća za ceo kraj.


TISA


Je drvo koje uživa posebno poštovanje kod Srba i smatra se za zaštitno drvo.

Ovo drvo se ne seče ,a od njegovih grana se prave zaštitne amajlije u obliku krsta i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.



ORAH



 Za orah su takodje vezana interesantna verovanja.

Ovo drvo je izazivalo veliko poštovanje ali i strah kod naših predaka.

Orah se nikada nije sadio u blizini kuće,kako zbog korenja koje može da se zavuče pod temelj i sruši kuću,tako i zbog senke koja pada na kuću,a za koju se verovalo da predvidja smrt.

Isto tako se verovalo da nije dobro ni sedeti u hladovini ovog drveta i da će onaj ko zaspi isod krošnje oraha da se probudi bolestan,a možda se više i neća probuditi.

Verovalo se da je ovo drvo preko svog dugačkog korena povezano sa podzemnim,demonskim svetom i da u njega često udara grom.

Isto tako se verovalo da se u krošnji oraha sastaju veštice pa ako plod oraha bude suv i nejestiv,to je značilo da su u krošnji tog drveta bile veštice i takvo stablo je trebalo hitno da se potkreše a nekada i poseče.Problem je predstavljalo to što je ovo drvo jedno od onih koja ne smeju da se seku pa bi onaj ko ga je posekao morao na panju tog drveta da prinese žrtvu.

Ali bez obzira na sve,plodovi oraha su obavezni na stolu za Badnji dan i Božić.


BREKINJA



se smatra ukletim drvetom jer se veruje da je Isus razapet na krstu od brekinjinog drveta.
Drvo brekinje se nikada ne seče niti se njime loži vatra.Veruje se da bi se onaj ko odseče brekinju,razboleo,ukočio ili bi naprasno umro.

Ako se neka grana sama odlomi od nje su se pravili jarmovi i čunovi za razboj.


DREN 



Je drvo koje se uvek povezivalo sa zdravljem jer to drvo prvo procveta u proleće ,a zadnje daje zrele plodove.

Da bi deca bila otporna i zdrava „kao dren“ za bogojavljenje im se davalo da pojedu cvet drena a za Djurdjevdan bi se stavljao u vodu kojom su se ukućani umivali.


ZOVA  



Iako se i kora i list i cvet i plod zove korise u narodnoj medicini a na osušenom drvetu zove,zimi raste pečurka „Judino drvo“,zova se smatra za demonsko drvo.


VRBA 



Vrba ne donosi žalost, nego se žalosni okupljaju oko nje da bi  se ohrabrili.Ona je drvo koje pruža utehu, razbistruje misli i omogućava  realnije sagledavanje situacije.

Vrba sa svojim pupoljcima predstavlja dolazak proleća i u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto.

To je drvo koje ima svoj praznik,Vrbicu kada se vrbove grane osvećuju u crkvi i kada se pletu venčići koji se stavljaju deci na glavu.

Postoji više verovanja vezanih za ovo drvo.

Po jednom verovanju žalosna vrba je spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju koja je sa Isusom bežala od progonioca.

Drugo verovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni pa se zbog toga u vreme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti Ilija Gromovnik ispod nje munjom gada djavole.

Po trećem verovanju ,njene grane i lišce, navodno, koriste veštice u pravljenju zlih čini a kome se od drveta žalosne vrbe napravi dugme i prišije na odelo tugovaće sedam godina.
Kuću u koju se unese grana žalosne vrbe uskoro će ispuniti tuga, a onaj ko sanja žalosnu vrbu-tugovaće sedam dana.


TUJA 



Se ne smatra za dobro drvo i ne sadi se blizu kuće jer ako se nalazi na okućnici ona utiče loše na decu koja često obolevaju,a da se ne zna zbog čega.
Zato se tuja sadi na grobljima i daleko od kuće.

JORGOVAN  



Je drvo koje bez obzira na lepotu svog cveta ne smatra za dobro drvo.

Verovalo se da se ispod jorgovana skupljaju razni duhovi a da se ispod crnog jorgovana nalazi ulaz u svet mrtvih koji čuvaju zmije.

Veruje se da ako jorgovan ponovo procveta u jesen,to najavljuje smrt nekog mladog a ako se bez vidljivog razloga jorgovan u proleće osuši,to najavljuje sušnu godinu.


KESTEN 



Ovu priču ću završiti sa kestenom jer je ovo drvo za mene nekako posebno.

Pošto sam rodjena u mesecu junu ,a u dvorištu kuće gde sam rodjena je bilo ogromno stablo kestena,ja sam celo prvo leto svog života provela u hladovini koju je pravila krošnja ovog drveta.

Moja kolica su bila „parkirana“ u dvorištu.Iznad mene su bile grane kestena a ispod kolica naš pas koji me je čuvao.

Bilo je to mnogo davno i više ne živim u tom dvorištu.Odavno nema ni našeg psa Lole,a verovatno ni tog kestena ali se ja nekako raznežim kad vidim kesten u cvetu a uvek se sagnem ,pokupum i neki opali plod i stavim ga u džep.

Inače u narodu postoji verovanje da druženje sa ovim drvetom donosi srećne okolnosti.
Poznato je i da kesten olakšava reumatske bolove,uklanja nesanicu,oslobadja od depresije, anksioznosti , uroka i podmladjuje.


Kao što sam rekla,rodjena sam u mesecu junu i u horoskopu sam blizanac, a nedavno pročitah negde da BLIZANCIMA odgovara – orašasto drveće, tanko i sa puno grana, na primer kesten je idealan za ovaj horoskopski znak.