 |
| crtež olovkom - Milica Djokić |
Da li se neko seća bajke“Mačak i petao“?
Ja sam je kao dete obožavala .Da vas podsetim
” Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim mačak
ode, dođe lija pod prozor i stade pevati:
Petliću, petliću,
crveni fesiću,
zeleni repiću,
donela ti teta
pšenice belice,
hodi pojedi!
Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za
vrat, pa pobeže u šumu.
Stade petao kukati:
Maco, braco,
lija mene davi,
hodi me izbavi!”
Slučajno sam nedavno “naletela” na ovu priču i shvatila da je
petao danas postao retka ptica čak i u selima, a ne tako davno se nije moglo
zamisliti seosko domaćinstvo bez ovog lepotana koji se ponosno šetao po dvorištu.
To
me je podstaklo da malo proučim kakav je značaj petao imao u našem narodu bez
ambicije da sve priče i običaje stručno objašnjavam jer i nisam stručnjak.
Želim
samo da ovde navedem ono što sam saznala a bilo mi je interesantno.
Petao u
našoj narodnoj religiji ima specifičnu
i značajnu ulogu i dvojno značenje.
Bilo je
rasprostranjeno verovanje da petao
donosi sreću i napredak pa je u svadbenim i agrarnim ritualima petao trebao da
osigura plodnost ali je narod u njemu istovremeno video i
nečistu silu.
Petlovo pevanje
Petlovo pevanje
je nekada predstavljalo vremensku
granicu izmedju dana i noći jer se
mislilo da noću,pre nego što prvi petlovi zapevaju,svetom tumaraju veštice,djavoli i vampiri,a kada se oni oglase,dolazi
vreme koje pripada ljudima koji su onda
mogli bezbedno da izadju iz svojih kuća.
Verovalo se da
je njegovo „pevanje“ božanskog porekla i da petlovi pevaju po Božjoj zapovesti
jer je Bog naredio da andjeli pevaju na nebu a petlovi na zemlji.
Na nebu ,kako
se verovalo, živi kralj svih petlova.To je beli petao i kada on zapeva,moraju da mu se odazovu svi petlovi
na zemlji.
Petao donosi sreću i blagostanje
Mislilo se takodje da petao donosi sreću i da ako u kući
nema petla, đavo može da navede ukućane na zlo .Zato skoro da nije bilo domaćinstva
bez petla a govorilo se da tamo gde petao ne peva, nema ni života ni ljudi.
Na temelju nove kuće se klao petao da se
oteraju zle sile,a kad se useljavalo najpre bi se unosio živ petao
u sve prostorije nove kuće da bi ukućani bili budni,borbeni i veseli kao on.
Pošto je petao
najčašće bio povezivan sa natpriodnim
silama i božanstvima koja su u vezi sa
zemljom i njenim plodovima, običaj je da
se na Božić petlovi sa kokoškama okupe u
jato, okruže konopcem i hrane mrvama sa trpeze pripremljene za Badnje veče pomešanim sa kukuruzom i zrnevljem pšenice. To
se radilo da se umilostive natprirodne sile da pomognu da plodovi zemlje budu
berićetni i obezbede sigurnost članovima porodice.
Petao je kao
simbol plodnosti često žrtvovan da bi se oživela snaga žita u semenu.
U nekim
krajevima je bio običaj da se po
završetku vršidbe zakolje petao tako da mu krv istekne na zrna pšenice, a kod naredne setve su prvo u brazdu bacali zrna pšenice sa
petlovom krvlju.
U kultu mrtvih se petao često javlja kao žrtva
zamene.
U slučaju da
je neko iz porodice počinio veliki greh ili da je dvoje iz kuće umrlo za nepunu godinu dana da
bi se “oterala smrt” bio je žrtvovan
petao .On je trebalo da bude zamena,
takozvana “treća glava.
 |
| preuzeto sa interneta |
Petao može da postane demon
Iako se uglavnom verovalo da je petao
protivnik demona,smatralo se da i sam
može da postane demon ako zapeva pre uobičajenog vremena.
Pevanje takvog
petla ,koji je uglavnom bio crn, pošto je on pod uticajem demona, predstavljalo
je nesreću za to domaćinstvo .
Takve petlove
su zvali „krivac“ i trudili su se da ih
se što pre reše.
Ako bi tri
puta „zapevao“ u pogrešno vreme,obično bi ga zaklali mada su često izvodili
odredjene obrede.
Obrede su
izvodile žene tako što bi jedna uzela malo vune koju bi bacila u vatru i
govorila“vi ste krivi,mi nismo“ ,a najstarija žena bi otišla u kuhinju,udarala
u verige i tri puta ponavljala“Na vas bolest,na nas zdravlje“.
Takodje se verovalo
da demonske osobine petao stiče kada napuni devet godina i da on tada može da
snese jaje iz koga bi se izleglo neko demonsko biće pa su zato mislili da ga treba
zaklati na vreme.
Ritualno klanje starog petla u vreme dva
praznika
U istočnoj
Srbiji se vršilo ritualno klanje starog petla u vreme dva praznika: sv.Ilije i za Mratindan.
Stari petao se
kao žrtva klao na kraju žetve uoči praznika sv.Ilije da ne pušta gromove i oganj .Verovalo se da će
ako bi takav petao ostao živ posle sv.Ilije,umreti domaćin kuće .
Verovalo se takođe da se petao može pretvoriti u zmaja
i da kao takav pripada redu tzv. alovitih životinja koje imaju sposobnost da
rasteruju gradonosne oblake.
Uoči praznika
sv.Mrate ,posle zalaska sunca, najstarija žena u kući je na kućnom pragu klala
petla od koga se spremao ručak.
Perje,noge i
vrat se okače na verige gde stoje 40 dana i za to vreme dobijaju magijsku i
zaštitnu moć i kasnije se koriste za „kadjenje“ sobe u kojoj borave porodilja i
novorodjenče.
 |
| preuzeto sa interneta |
Petao pratilac Svetog Save
Narodna
legenda kaže da je Sveti Sava blagoslovio petla i uvek ga
nosio sa sobom a on mu je kukurikanjem “kazivao” koliko je sati. Kada je Sveti
Sava došao u Vlasotince neko mu je ukrao petla zbog čega se on naljutio i izrekao
kletvu da u tom mestu petlovi pevaju i danju i noću.
Kažu da kletva
i danas deluje i da petlovi u Vlasotincima zaista pevaju i danju i noću.
.
