KALENDAR , PISMO I ASTROLOGIJA SLOVENA

Svedoci smo da i danas mnogi  pokušavaju da Slovene prikažu kao necivilizovan narod koji nije imao ni svoje pismo ni kalendar i koji je svojim mnogobrojnim bogovima prinosio ljudske žrtve, iako za to nema nikakvih dokaza.

Istina,do skora nije bilo ni pisanih dokaza o tome kako su oni živeli i u šta su verovali. 

Smatra se da su Srbi kao pagani došli na Balkan u periodu od 626.godine do 641.godine mada se ni to ne može tvrditi sa sigurnošću kao što se ne zna ni kako su znali koji je dan u nedelji ili mesecu.

Neki primitivni kalendar su ipak morali imati i pre primanja hrišćanstva jer su morali da znaju kada će biti mladina ili pun mesec i kada trebaju da započnu neki posao.

Naše folklorno nasledje i usmena kalendarska tradicija nisu bili dovoljni kao dokaz na osnovu koga bi se moglo zakljuiti da su Sloveni idavno imali svoje pismo i kalendar.

U svom delu "Slovo o pismenima"iz X veka,Črnorizac Hrabri tvrdi da su Sloveni pre primanja hrišćanstva za pisanje koristili crte i reze i da su Ćirilo i Metodije pri opismenjivanju Južnih Slovena već zatekli postojeće pismo,takozvane "črte i reze".

Ovo pismo su nazivali i vlesovica,vinčansko pismo ili slovenske rune i njime je napisana čuvena Velesova knjiga.

VELESOVA  KNJIGA

Ovo je knjiga koja ima veoma neobičan sadržaj i sudbinu.

Rukopis je nastao krajem devetog ili početkom desetog veka i pisan je neobičnim pismom na brezovim daščicama a pronašao ga je 1919.godine pukovnik ruske carske vojske Fjodor Arturovič Izenbek u jednom porušenom zamku u Ukrajini.

On je skupio daščice koje su bile razbacane(38 komada),na kojima su bili ispisani tekstovi "Velesove knjige" i poneo ih sa sobom.

Ovu knjigu mnogi istoričari smatraju najstarijim slovenskim spisom koji sadrži religijske tekstove o starim slovenskim božanstvima,istorijske zapise i naravoučenija.

Knjiga je dobila naziv po Velesu,slovenskom bogu polja pašnjaka i šuma,useva,stoke i životinja koji je bio zadužen za ishranu Slovena.

Sloveni su prvi ili poslednji snop žita nazivali "Velesova brada" i taj snop se čuvao u kući, a od njega se kasnije pravilo brašno za posebne hlebove.

U hrišanstvu je Velesovu ulogu preuzeo Sveti Vasilije.

Iz ove knjige saznajemo da su Grci tvrdili da Sloveni nemaju svoje pismo i da su preuzeli grčko pismo ali se pominje i da je neki Grk morao da se krije po kućama da bi izučavao pismo Starih Slovena što je u suprotnost sa tvrdnjom da Sloveni nisu imali svoje pismo.

KALENDAR

Srpski narodni kalendar je specifičan jer je to skup nepisanih pravila kojih se srpski narod pridržavao vekovima,uporedo sa crvenim.

Od crkvenog kalendara se razlikuje po tome što su imena praznika izmenjena i data imena praznika iz staroslovenske mitologije i data im specifična obeležja,tumačenja i naičin izračunavanja.

Postoje tvrdnje da su naši preci imali kalendarska znanja pre više od dve hiljade godina mada se to ne može sa sigurnošću tvrditi iako su 1958.godine u Ukrajini pronadjeni delovi glinenih posuda sa utisnutim kalendarom koji su bili stari oko sedamnaest vekova i imali su specifične "črte i reze".

Ovi kalendari su imali složenu ornamentiku crteža i znaka koje uspeo da odgonetne ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov koji je utvrdio da ti simboli predstavljaju simbole dvanaest meseci solarne godine.

Godina je na ovim kalendarima podeljena na dvanaest delova sa upadljivim simbolima vatre i sunca na osnovu čega se zaključuje da su Sloveni imali svoj solarni kalendar,sa jasnom podelom na godišnja doba,sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani uskladjeni sa prirodnim pojavama(Oranje,setva,žetva,lov,gajenje biljaka),  uz tačno označene datume "paganskih" praznika.

Stari Sloveni nisu proslavljali novu godinu kao što se danas proslavljali.

Oni su proslavljali početke polugodišta.Oko 1.marta se proslavljao Letnjak u čast obnavljanja prirode posle zime,a tom prilikom su se obavljali novogodišnji običaji koji su slični božićnim.

Po staroslovenskom kalendaru kojeg su se pridržavali naši preci(Sloveni)nnastupila je Nova 7527.godina.

                                       STARA IMENA MESECI

Nazivi slovenskih meseci na najjednostavniji način opisuju prirodu tog meseca u
zavisnosti od predela koji su naseljavali ,pa je tako:


januar - ljuti ili koložeg jer su ložena drva zbog hladnoće

februar - veljača ili sečko jer se zbog hladnoće sekla šuma

mart - mežnik ili derikoža jer je u to vreme ,pred kraj zime,već ponestajalo hrane pa su se ubijale i drale životinje

april -bokogrej ili ležitrava jer je sunce jače grejalo i moglo se ležati na travi.

maj - suhi ili cvetanj jer u to vreme biljke počinju da cvetaju .

jun -protaljnik ili trešnjar jer sazrevaju trešnje i drugo voće.


juli -letnik ili žetvar zato što je tada bilo pravo vreme za žetvu.

avgust -žarki ili gumnik zato što se tada žetva prenosila na gumno gde se vršilo žito.

septembar -gruden ili grozdober zbog berbe groždja.

oktobar -grljaznik ili šumopad(listopad) zbog lišća koje je počinjalo da opada.

novembar -studeni zbog hladnog vremena 

decembar -snežanj ili koledar i označavao je vreme snega i narodni ritual za doček nove godine.

                  

                                                                  DANI U NEDELJI

Vrlo je verovato da su Sloveni ,pre nego što su došli na Balkan i primili 

hrišćanstvo,imali svoje dane u nedelji i da je njihova nedelja imala šest dana i to

pet radnih i jedan neradni dan.

Nedelja je bila dan kada se ne radi,"ne dela"

Ponedeljak je bio dan posle nedelje"po nedelji"prvi dan)

Utorak je bio "vtori"dan(drugi dan

Sreda je sredina nedelje,srednji dan

Četvrtak je bio četvrti dan

Petak  je peti dan.

Subota je šesti dan,odnosno sedmi,ako računamo i nedelju.

Sloveni počinju da pominju ovaj dan tek sa prelaskom u hrišćanstvo i ima više 

teorija o ovom danu.

Jedna od teorija je i da je ovo bezimeni dan jer nema slovensko poreklo već 

potiče iz asirijskog jezika,odakle su ga preuzeli i Jevreji.

Ovaj bezimeni dan je posvećen opasnom božanstvu ije se ime ne sme pominjati

 da se ne bi prizvalo zlo i posvećen je mrtvima.

                                                     SLOVENSKA ASTROLOGIJA

Stari Sloveni su verovali u život posle smrti.Oni su smatrali da se svako radja 

pod jednom zvezdom i da posle smrti odlazi na neku od tih zvezda a to mesto 

na nebu na kome borave duše umrlih oni su nazivali Irij.

Slovenska astrologija je slična ostalim astrološkim sistemima i odredjenim 

planetama i saszeždjima odgovaraju odredjeni bogovi.

Slovenska godina je počinjala prolećnom ravnodnevnicom,odnosno prvim 

Belojarom koji odgovara zodijačkom polju Ovna

Lada,boginja ljubavi koja po svojim osobinama odgovara rimskoj Veneri,vezana je za  sazvežje Bika.

Kupalo odgovara Blizancima

Krišnji odgovara sazvežju Raka

Dažbog(koji je kod slovena božanstvo sunca) odgovara Lavu

Maja Zlatogorka odgovara Devici

Veles odgovara Vagi

Perun koji je povezan sa planetom Mars,odgovara Škorpiji

   

Kitovras  odgovara Strelcu

Koled odgovara Jarcu 

Da ovi nazivi imaju veze sa narodnim obiajima ,potvrdjuje injenica da se i danas

 u mnogim selima oko Božića slavi Koledo i pevaju koledarske pesme ali o 

starosrpskim bogovima,mitologiji ,bićima i bajkama ću pisati sledeći put.