среда, 21. март 2018.

DA LI ČUVAMO OBIČAJE I TRADICIJU SVOGA NARODA?




Ovaj blog sam počela da pišem sa željom da na jednom mestu sačuvam naše
običaje,verovanja i stare zanate jer su tradicija i običaji u životu jednog naroda,
 pored jezika i religije, verovatno najpresudniji za stvaranje i očuvanje etničkog
 identiteta tog naroda.


Kod nas se poslednjih 20-tak godina mnogo govori o povratku tradiciji ali je u ovom 
vremenu opšte globalizacije kada se gube mnoge posebnosti naroda i zamenjuju 
se univerzalnim i bezličnim vrednostima i kada mali broj ljudi zna zašto 
životu radimo neke stvari  i odakle potiču naši narodni običaji , prisutna opasnost od 
pomodarstva i izmišljanja i uvodjenja novih običaja  koji ne pripadaju našoj tradiciji.



Činjenica je da savremeni način života neizbežno unosi promene u naš život ,
 da se običaji menaju i da je teško odrediti kada je tačno neki običaj nastao.



Činjenica je takodje da su običaji nastali iz  potrebe da se  zadovolje različite 
ljudske potrebe, a kako su se te potrebe menjale, tako su se menjali i običaji .
.




Srpski narodni običaji potiču iz starih, prehrišćanskih verovanja koja su opstala
 do danas.Ti običaji su vezani za određene događaje, praznike ...(zaštita zdravlja,
izlečenje,prizivanje kiše...) i prate ih razni obredi i rituali za koje se veruje da će 
pomoći.





 Religija Srba pre dolaska na Balkan je bila prirodna religija.



 Naši preci nisu imali ime za svoju veru već su jednostavno živeli na način koji je
 ta vera propisivala.Njihova vera se zasnivala ma silama prirode ali kroz razne
 bogove i bića.

 Svoje bogove su veoma poštovali ali su sebe smatrali potomcima tih bogova i 
 obraćali su im se kao sebi ravnim.


Srbi su svoje bogove poštovali na otvorenom prostoru uz prinošenje žrtava i pevanje
 kao u drugim mnogobožačkim religijama mada se ne mogu naći dokazi da su
 prinošene ljudske žrtve što je slučaj kod velikog broja naroda.



Oni su imali  šumska svetilišta( svete gajeve) koja su uglavnom srušena  kada su 
primili hrišćanstvo ali je vera starih Slovena bila izuzetno jaka što se vidi iz toga  
što su posle prihvatanja hrišćanstva mnogi hrišćanski sveci dobili osobine starih 
bogova,a dani posvećeni nekom bogu,postali dani posvećeni svecu



Narod je bio spreman da prihvati novu veru samo ukoliko se zadrže običaji a 
bogovi ostanu,makar samo kroz svoje osobine.


U svetilišttima starih Slovena su se nalazili kumiri.






Kumiri su bili kipovi iz rađeni  u hrastovom drvetu ili kamenu sa likom slovenskog 
božanstava a postavljani su na  brda u okolini naseljenih mjesta.


 Po kućama su se nalazili kumiri domaćeg božanstva, odnosno mitskog pretka koga
 je  primanjem hrišćanstva zamenila ikona domaćeg sveca.


Veoma je rasprostranjeno  verovanje da proslavljanjem slave Srbi samo odaju poštu
svecu koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.





Slava - krsno ime ili krsna slava je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma
porodice kojim se održava veza sa precima i poreklom a najbolje se i najduže
 od svih slovenskih naroda se održao kod Srba.



U srpsku tradiciju slava je stigla1862.godine i to tako što  je posle primanja 
hrišćanstva postalo jasno da je nemoguće iskoreniti paganske  narodne običaje
i tradiciju,pa je mitropolit  Srbije Mihailo uobličio slavu. 




Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, zanatlijske, pa čak i 
stranačke slave.



Poznato je, da se porodična slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina
ali danas slavu žele da slave i ljudi koji nemaju tu tradiciju u svojoj porodici.
Neki od njih su se raspitali koju su slavu slavili njihovi preci i nastavili da slave tu 
slavu,a drugi sami biraju slavu koju žele da slave.



Oživljavanje ovog  lepog običaja našeg naroda medjutim,prate pojave koje
ugrožavaju njegov  duhovni značaj. 



 Ranije se podrazumevalo, da onaj kod koga se ide na slavu, treba da bude pozvan
 u goste kod onoga ko mu je bio gost  kada on slavi svoju krsnu slavu.

Takodje se podrazumevalo da ako ste jednom pozvani na slavu,to  znači da ćete
stalno biti pozivani kao i da će se ta tradicija prenositi i na buduće generacije.


Proslava slave je bila prilika da se bliski ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu 
vezu. Domaćin je spremao posluženje za svoje goste a jedini pokloni koje su gosti 
donosili bili su jabuka za domaćicu i kocke šećera za decu.



Danas se ovaj  običaj prilagodjava  savremenim uslovima tako da proslavljanje 
slave u kafani ili organizovanje preskupih slava vise nije retkost zbog čega  ovakve
proslave postajuproblem za mnoge goste.



Ljudi koji nisu u stanju da na slavu odnesu skup poklon domaćinu od koga su za 
svoju slavu dobili skup poklon ili da obezbede bogato posluženje ,odustaju od
odlaska na slave.


Tako danas slave sve više postaju statusni simbol,odnosno potpuna suprotnost 
onome što je nekada bila i šta treba da bude.


Rekla sam već da savremen način života neminovno dovodi do nekih promena 
i u obeležavanju običaja .To se dogodilo i sa prihvatanjem Hrišćanstva, ali su naši
preci prihvatajući novu veru ,kroz razne običaje sačuvali i puno uspomena na
slovenske bogove i način života.



Nova vera se mogla približiti stanovništvu samo ako se zadrže običaji i ako mnogi 
hrišćanski sveci dobiju osobine starih bogova što pokazuje koliko je bila jaka vera 
starih Slovena koji su na Balkan došli kao pagani i bili izloženi pritiscimada prihvate
hrišćanstvo.


  .
Vladarska porodica(veliki župan Mutimir )se prva pokrstila ali se stara slovenska 
vera održala kroz pravoslavlje i narodne običaje (proslava Božića,Uskrsa,svadbe,krštenja,kumstva…)koji obiluju paganskim
ritualima i o kojima ću posebno pisati.