понедељак, 12. март 2018.

MIRIS DOMA




Da li ste primetili da svaki stan ima svoj miris?

Ja,pre nego što udjem u neki nepoznat stan,prvo duboko udhnem njegov miris jer mi on puno kaže o onome ko tu živi.

Imate stanove koji mirišu na osveživače vazduha,hemijska sredstva za dezinfekciju,parfeme.....

U takvim stanovima,kad u njih zakoračite,vidite da je sve na svom mestu,kao u katalozima o uredjenju kuća.Nigde ni trunke prašine,nema spuštene torbe na sto ili nekog dela odeće prebačenog preko naslona fotelje.Tu je sve sjajno i izglačano i nemate osećaj da tu neko stvarno živi jer ljudi u takvim stanovima i ne žive.Oni tu samo spavaju,kupaju se i presvlače a žive po kafićima,splavovima....

Ima stanova gde,čim se otvore vrata i pre nego što začujete dečiji glas,znate da tu žive ljudi koji imaju bebu jer osetite miris bebe.Osetite u vazduhu miris šampona,penica i pomadica za bebe a u nekim,verovali ili ne i miris opranih i opeglanih pelena.

Ima i onih stanova koji mirišu na ustajali duvan,losion posle brijanja i alkohol i odmah znate da tu živi čovek koji je sam i kome ispijanje čašice alkohola i duvan nisu potreba već navika.

Ima i onih bezmirisnih stanova sa ustajalim vazduhom koji su ispunjeni samoćom.U tim stanovima borave ljudi koji žive od uspomena.

Njih su deca zaboravila ili žive negde daleko.Prijatelji su im umrli ili su se isto tako zavukli u svoje stanove,okružili lekovima,zatvorili prozore jer se boje promaje i čekaju da čuju zvuk zvona.

Ako zvoni telefon to znači da ih se setio neko od dece i da će njihova samoća biti malo ublažena.

Zvono na vratima obično znači da je došao poštar sa kojim će razmeniti neku reč.







Ima medjutim i stanova koji mirišu na pravi dom i taj miris najviše volim.

Kad se otvore vrata,taj stan zamiriše na supu,sarmu,ajvar,beli luk,zapršku,na jabuke i cimet,džem,čistu posteljinu....

To je stan koji miriše na porodicu i toplinu.