ŠTA SE NEKAD JELO

                                                         STARI  RECEPTI

                                          http://www.starizanatisrbije.rs/

Razmišljam nešto zadnjih dana o hrani,tačnije o mnogobrojnim receptima koje nalazim na internetu.

Ponuda je stvarno raznovrsna i svako može  da nadje nešto za „svoju dušu“ bez obzira da li su to jela koja se spremaju „na brzaka“ ili ona za čiju pripremu vam treba dosta vremena i ljubavi prema jelu ili onima za koje ga spremate.

Imam ja svoje foldere za razne recepte,  mada,priznajem,moja jela za svaki dan se uglavnom zovu „trenutak inspiracije“ .

To znači da iskoristim ono što imam u kuhinji i skoro uvek ispadne dobro ali se takva jela teško mogu ponoviti :)

Za specijalne prilike i raspoloženja volim da napravim nešto i po starim oprobanim receptima.To je najčešće nešto iz kuvara moje mame.

Sveska je u prilično lošem stanju i na njoj su vidljivi tragovi mnogih sastojaka koji su korišćeni za spremanje ,manje-više,slatkiša.

Ove recepte sa interneta uglavnom isprobam za vikende pa ih onda uvrstim u one „koji će se praviti“.

Nisam ja nikada bila neki gurman.Čak se može reći da sam kao dete bila „mrljava na hranu“ .Znala sam da izvoljevam  pa su moji roditelji nekada  gubili strpljenje.Otac je nekako bio strpljiviji po tom pitanju ali sam kada bi rekao „Da nećeš možda gurabije?“ znala da sam preterala.

Nikada ga nisam pitala šta su to gurabije i stalno sam mislila da je to nešto ružno.

Prošle su godine i ja sam se zatekla kod drugarice kada je njen otac došao sa puta.Bio je kod rodjaka u Crnoj Gori i oni su mu naravno,po starom običaju ,spakovali nešto da ponese od hrane jer je“ put dugačak „

Tako on izvadi iz torbe kutiju u koju su bile spakovane gurabije i sav ozaren nam reče da je to nešto što moramo da probamo i što je on kao dete mnogo voleo ali se spremalo samo za praznike.

Na sam pomen gurabija,dobila sam želju da što pre odem kući mada je to bilo nemoguće.On je insistirao da ih probam i pošto sam bila lepo vaspitana,rešila sam da probam te čuvene gurabije.Nisam čak bila sigurna ni da li su slatke ili slane dok nisam probala .

Gurabije smo brzo pojeli a moja mama je bila baš iznenadjena kada sam je pitala „Što ti nikada ne praviš gurabije?“

Nabavila je recept i od tada su gurabije bile u našoj kući na listi mojih omiljenih poslastica.

Nije to neki komplikovan i kremast kolač .Vrlo se jednostavno pravi i što duže stoji lepiši je i ukusniji.Možda najviše podseća na medenjake.

EVO I RECEPTA !

GURABIJE

Potrebno je :

·         250 grama masti

·         250 grama šećera

·         3 jajeta

·         500 grama brašna       

·         Strugana kora limuna,  malo oraha ili meda

Dobro umutite mast i šećer(da se šećer istopi) pa dodajte jedno po jedno jaje i dalje muteći.Na kraju dodajte struganu koru limuna(može i bez toga ali lepše miriše sa korom limuna).Onda dobro izradite(umesite )testo i pravite loptice koje pritisnete malo dlanom a u sredini napravite udubljenje u koje možete da stavite jezgro oraha ili kašičicu meda.

Poredjajte ih u pleh koji ste podmazali i pecite na umerenoj vatri dok ne porumene.Ja ih izvadim čim dobiju žućkastu boju.

Trebalo bi da ih ostavite bar do sutra pa da ih onda poslužite.