четвртак, 02. април 2015.

NARODNA NOŠNJA

                                    


                                           NARODNA NOŠNJA

                                    http://www.starizanatisrbije.rs

                                       GALERIJA STARA SRBIJA 

                                        Narodna nošnja je  oznaka identiteta .

                                                                 
 Srpska narodna nošnja , nekada svakodnevna odeća, bila je  glavna  oznaka etničke pripadnosti kojom su se Srbi razlikovali od stranaca i moćnih osvajača i zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda.
Narodna mašta i smisao za lepo su bili  nepresušni izvor ideja za žene koje su stvarale najlepše primerke narodne nošnje.
Odeća i obuća su u nekadašnjoj Srbiji bile veoma raznolike.Svaki kraj je ima nešto svoje,prepoznatljivo. I baš ta raznovrsnost ,bogatstvo veza,nakita i ukrasa su učinili srpsku narodnu nošnju jedinstvanom.
Nekada se po šari na suknji ili kecelji,po obliku opanaka,po boji gajtana kroju i drugim detaljima moglo prepoznati iz kog kraja je ta nošnja.
Po nošnji se mogla  zaključiti i starost onoga ko je nosi,(naročito kod žena)ekonomska situacija ,kao i položaj u porodici i društvu.

MUŠKA NOŠNJA 

Osnovni deo muške nošnje sve do polovine XX veka je bila KOŠULJA,bele boje,različitih dužina(kratka do struka ili dugačka do članaka) a najčešće od kudelje,lana ili pamuka.

ČAKŠIRE  su se najčešće šile od sukna i bile su bele(istočna Srbija),crne,sive ili braon boje.
JELEK  je takodje bio od sukna i bogato ukrašen crnim ili plavim gajtanima a ispod njega a preko košulje se opasivala TKANICA koja se tkala od raznobojne vune.
ČARAPE su se plele od vune i razlikovale su se po dužini,boji pletiva i šarama.
OPANCI  su uvek od kože i razlikuju se po obliku.
ŠUBARE  su uglavnom bile od jagnjeće kože crne boja a u istočnim krajevima Vlasi nose velike šubare od bele ovčije kože.

ŽENSKA NOŠNJA 

 
Je bila mnogo raznovrsnija i raskošnija od muške .Bogata je vezom,čipkom i raznobojnim tkanje.
KOŠULJE su bele,od konoplje,lana ili pamuka i kao i muške,različite dužine.One dugačke koje se vide ispod suknje ukrašavane su vezom ili čipkom.
SUKNJE  su tkane od vune a po boji i kroju se razlikuju u zavisnosti iz kog su kraja.
JELEK se nosio preko košulje i obično je bio od tamnoplavog ili bordo  pliša,bogato ukrašen srmom i šljokicama.
TKANICE su se kao i muške,tkale od raznobojne vune ali su bile uže.    
 

KECELJE  su bile najšarenije.Negde su tkane od raznobojne vune a u Šumadiji su od crnog pliša sa vezenim raskošnim cvetnim motivima  i oivičene crnom čipkom.
ČARAPE  su pletene od crne vune i vezene(najčešće pokrsticom)  a razlikovale su se čarape za svaki dan ,praznične ili darovne.


NAKIT

Lepotu narodne nošnje je dopunjavao raznovrsan i bogat nakit.Seoske devojke su naješće svoje pletenice ukrašavale ružama ili crvenim muškatlama.
Na grudima su nosile niske ili djerdane koji su često pokrivali cela prsa a napravljeni su od srebrnjaka i zlatnika .Pored skupocenog nakita,nosile su se i djindjuve raznih vrličina i boja,mada najčešće crvene.
Danas se narodna nošnja kupuje uglavnom za kulturno umetnička društva mada pojedini delovi nošnje mogu da se savršeno uklope i  u savremene odevne kombinacije .