уторак, 10. март 2015.

NEKAD SE HRANA POŠTOVALA I BILA STATUSNI SIMBOL (LICIDERSKA SRCA,SVILENE BOMBONE,LUŠE)



                            SLATKIŠI NISU GREH
                        
                                   http://www.starizanatisrbije.rs
                           Galerija"STARA SRBIJA",Beograd,Maksima gorkog 34
                                      tel.060 50 25 793


                             

                  

Danas  praktično svi jedu sve što mogu i žele.

Grad je pun pekara i prodavnica  brze hrane a internet je pun saveta šta treba jesti i šta je zdravo.

Tu su i saveti tipa”kako da brzo  i  lako izgubite 3,5 ..i vise kilograma”,pa oni naslovi “iznenadili bi ste se kada bi znali šta se nalazi u …”

A posebno volim one recepte u kojima su obavezni sastojci :himalajska so,kurkuma,pa pinjoli(plodovi bora roda Pimus čiji se krupniji primerci koriste za ishranu a ima ga u Severnoj Americi)

 Svi okupirani zdravljem,lepim izgledom  i zdravom ishranom  i izbegavaju povrće sa naših pijaca jer je prskano”ko zna čime”, a jela spremaju isključivo sa maslinovim uljem  jer je to zdravo.Preporučuje se mediteranska ishrana ako želite da živite dugo i da budete zdravi.

Da se razumemo,želim i ja da budem zdrava ,da probam neki nov recept i novi ukus ali ne mogu da shvatim da su se potpuno izgubili neki stari recepti hrane koja je othranila generacije i generacije naših predaka ,koji su uglavnom bili zdravi iako nisu koristili maslinovo ulje nego mast.

Htela sam ustvari da pišem pre svega o slatkišima koje, priznajem,obožavam a koji se današnjoj deci zabranjuju ili bar strogo ograničavaju.

Kažu da su slatkiši glavni krivac za gojaznost  i  loš kvalitet zuba.Slažem se da je to moguće ako se preteruje ali svako preterivanje je štetno.

Hrani se nekada  iskazivano veliko poštovanje, pre svega zato što se teško i mukotrpno proizvodila, a istovremeno je bila i svojevrstan statusni simbol, pošto nije svako mogao da jede sve, ističe istoričarka umetnosti i gastroheritolog Tamara Ognjević.

U srednjevekovnoj  Evropi su  pravljeni  i raznorazni slatkiši od onoga čime se raspolagalo, poput meda, oraha, lešnika, suvog voća, koji su dodavani siru(šećer je u to vreme bio izuzetno skup i vrlo cenjen)

Danas se sve manje razgovora oprošlim  vremenima, pa neke mlađe generacije nisu ni imale prilike da se susretnu sa liciderskim kolačima,svilenim bombonama,lušama.Ali i današnja deca ih  zavole ako ih probaju.

 Zato hoću da napišem nešto o ovom lepom starom zanatu i zanatliji

                                        LICIDERU

                  
                                                        http://www.starizanatisrbije.rs

Prema nekim izvorima smatra se da liciderski kolači vode poreklo još iz drevnog Egipta u kome su se pravili kao obredni kolači. U nekim  sakrofazima su pored ostalih predmeta pronadjeni  i medenjaci a ponekad čak i kalupi za izradu kolača.

Grci i Rimljani su  liciderski zanat preneli u Evropu. U XVI i XVII veku ovaj zanat doživljava procvet na prostorima Nemačke a sastojke za kolačiće čine brašno, jaja, prokuvani med .

Modle odnosno kalupi za izradu kolača se prave u raznim oblicima a od materijala uglavnom preovlađuje drvo kruške ili jabuke, a istovremeno se koriste i metalne modle. Kao i u svojoj postojbini, Egiptu, liciderski kolači i u Evropi imaju određenu religijsku notu. Sve češće njihova izrada biva vezivana za verske praznike, posebno Božić tako da nastaju nove forme kolača u obliku Hrista u jaslama, bebe, anđela. Kolačići se daruju u krugu porodice, dragim osobama i gostima za Badnje veče i tokom svih Božićnih dana čineći ih šarenijim i veselim. Glavni sastojak kolačića ostaje med koji skoro u svakoj religiji ima značajno simboličko značenje, pre svega lekovito a zatim i afrodizijačko.
Polako se izrada liciderskih kolača širi i na ostale zemlje Evrope .

U Srbiju liciderska srca i kolači stižu u XVIII veku (1769. Šmit Mihalj, Subotica) prvenstveno u Vojvodinu odakle polako ali sigurno dolaze i u druge krajeve naše zemlje. Na početku se kod nas liciderstvom uglavnom bave Nemci a Srbi uz voskarski polako usvajaju i ovaj slatki zanat. Nekolicina tadašnjih srpskih licidera odlazi na usavršavanje zanata u Grac i Beč gde uče od najboljih majstora i nabavljaju nove kalupe i modle za kolače. Tako počinje i "zlatna" era liciderstva kod nas jer se u to vreme ovaj zanat zajedno sa voskarskim smatrao unosnim i prosperitetnim. Zapisi govore o liciderskim zanatlijama u Novom Sadu i Rumi krajem XVIII veka kao uspešnim i poštovanim. Kombinacija dva zanata, liciderskog i voskarskog, nastaje i zbog sezonske prirode: zimi, kada je veliki broj verskih praznika izrađuju se sveće a leti kada se održavaju vašari i razne svetkovine prave se medeni kolači.

Реч лицитар долази од аустро-немачке речи Lebzelter, али се изводи од латинске речи libum која означава жртвени колач.

2010. godine UNESKO je tradiciju pravljenja liciderskih srca uvrstio na svoju listu nematerijalne svetske baštine u Evropi.

                                       
                                                   
                                          http://www.starizanatisrbije.rs

 Najpoznatiji liciderski kolač je licidersko srce. To srce pored raznih ukrasa ima i malo ogledalo i  nekada  su ga momci poklanjali devojkama kao znak svoje simpatije, pažnje i ljubavi.

I danas se mnogi obraduju kada dobiju licidersko srce i sko ra ga niko ne pojede već ga čuva.

Zato se slatko pojedu svilene bombone i raznobojne luše.

I na kraju ću vam priznati da i ja volim ove bombone i luše .

                               
                                                    http://www.starizanatisrbije.rs
                                                          
Sigurna sa da su zdrave i kupujem ih deci jer mislim da je detinjstvo bez slatkiša  tužno.