DUBOREZ - UMETNOST U
DRVETU
Duborez je jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih umetnosti na svetu
a danas je to zanat koji je skoro nestao sa ovih prostora.
Za ovaj zanat su potrebne vešte ruke,puno strpljrnja i pažnje i naravno,puno ljubavi prema zanatu.
Do finalnog proizvoda se dolazi kroz nekoliko faza:priprema
drveta,crtanje muster,isecanje kontura testericomi konačno sama izrada.
Za izradu duboreza se
najviše koriste vrste drvete koje imeju ravnomernu i finu strukturu kao što
su
:orah,mahagoni,lipa,šljiva,hrast,bukva,jasen.
Drvo se obradjuje uz pomoć alata: dleta različitog profila koje majstor sam oštri, čekić od
tvrdog drveta, razne stege i stabilan sto ili tezga. Od pratećeg pribora
koriste se razne turpije za drvo, testerice, profilno prirodno kamenje za
oštrenje.
Za kvalitetan duborez
neophodan je plan koji obuhvata pripremu drveta, crtanje mustre, isecanje
kontura testericom i samo deljanje dletima i drvenim čekićem po kvalitetnoj
fosni ili ramu za ogledalo i sliku.
Mnogo više vremena je
potrebno za pripremu nego za sam rad. Majstor uvek mora da uči i da ulaže u alat a
koliko je sati rada utrošio na neki motiv i proizvod(za ramove za ogledala,slike
I ikone, razne elemente za enterijere, kutije,satove….)često ni sam ne zna.
GRB SRBIJE |
Najrazvijeni slovenski duborez bio je u domaćoj radinosti
tako što se našao kao ukras na velikom broju predmeta koji su se upotrebljavali
svakog dana. Arheološki kao i istorijski podaci govore da je duborez postojao
kao umetnost. http://www.zanati.org/rs/tradicionalni-zanati/drvo/duborez.html
Rukodelje i duborez su vekovima bili aktivnosti monaha.
www.starizanatisrbije.rs
www.starizanatisrbije.rs
Na Kosovu i Metohiji
se u monaškim zajednicama razvila i ova delatnost. U Svetim Arhangelima kod
Prizrena radi se sitni duborez izuzetne vrednosti a u dečanskoj duborezačkoj
radionici nastali su ikonostasi za hramove manastira i crkava širom zemlje i
sveta.
Kada se radi o monasima, u duborezu i u ikonopisu uopšte,
postoji tendencija da se vraćaju
vrednostima i ukusu iz doba
Nemanjića, naravno ne kopirajući u potpunosti to nego ga koristeći kao neki
putokaz.
http://www.umetnostzivota.net/26-manastir-decani.htm
http://www.starizanatisrbije.rs
Нема коментара:
Постави коментар