KRSTENJE

http://www.starizanatisrbije.rs      KRŠTENJE
   
        http://www.starizanatisrbije.rs

Koliko puta ste čuli “Ma jesi li ti kršten?”

Skoro svakog dana to neko nekome kaže i ne razmišljajući o tome šta uopšte znači biti kršten.

O krštenju sam ovih dana dosta slušala jer moj rodjak treba da krsti jednu bebu pa sada svi pričaju o tome.Priče počnu od toga šta on treba da pokloni  kumčetu a onda svako  od rodbine i prijatelja ima svoj predlog i svi znaju kakvi su običaji.Bilo je tu takvih saveta i priča da mi je sada žao što ih nisam zabeležila.

Svi se kao sećaju kako je to nekada bilo jer su čuli od svoje babe,strine….

Onda se priča prenese i na to ko treba a ko nikako ne bi trebao da prisustvuje krštenju,pa šta roditelji trebaju da spreme  za poklon kumu,kumi,njihovoj deci a bogami su neki pominjali i širu kumovu porodicu.

A pokloni?

 Od zlatnih mindjuša,narukvica,lančića,parfema,pa košulja,pižama za kumovu decu,ćebadi…..

Razumem ja da su se danas  u neprestanoj trci za vremenom i novcem, čemu veći deo čovečanstva  robuje, eri  globalizacije koja poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja, zamenjujući ih  pomalo bezličnim vrednostima,mnogi običaji promenili  ali se pitam da li mi  znamo  šta su pravi narodni običaji?

Jedna od najznačajnijih uloga običaja je očuvanje identiteta naroda a nastali su da zadovolje najrazličitije ljudske potrebe.Kako su se  te potrebe razvijale i menjale, tako su se menjali i običaji.

 Danas, u izmenjenim uslovima , prisutna je i izraženija želja da se mnogi zaboravljeni običaji obnove i utkaju u kontekst savremenog života ali se u nekim stvarima preteruje i običaji gube svoju autentičnost.

Ali da se vratim krštenju.

Gledala sam malo šta o krštenju kaže  Srpska pravoslavna crkva.

Krštenje je Sveta tajna nakon koje čovek zvanično postaje hrišćanin. Isključivo krštena osoba može da obavlja sve ostale svete tajne i obrede koji se tiču crkve.

Vreme krštenja

Imajući u vidu, da je krštenje svečani dogadjaj,njega obavezno prate i  gozbe i pripreme svečanog ručka pa crkva preporučuje da se krštenja obavljaju u dane kada se mrsi a ako se krštenje obavlja uz post,obavezno se sprema posna hrana.

Krštenje se može obaviti u bilo koga dana i u bilo koje doba dana ili noći.

Znamenje

Par dana posle rodjenja deteta,vrši se znamenje bebe.
Neko od članova porodice  odlazi kod sveštenika po znamenje noseći mu flašu vode. Sveštenik osvećuje vodicu i u nju dodaje bosiljak. Potom izgovara ime koje će dete nositi dok se ne krsti.

 Vodom donetom kući beba se kupa narednih četrdeset dana.

Krštenje

Posle nekoliko nedelja, dete je spremno za krštenje .

Krštenje se obično vrši u manastiru ili crkvi, a sve češće sveštenici dolaze i u kuću roditelja.

 Za krštenje je potrebno spremiti:

 Krsnicu: platno u beloj boji kojim će se dete uviti odmah po krštenju. Kasnije, od tog platna detetu se šije komad odeće.

 Zatim je potrebno pripremiti vodu kojom će se dete krstiti, a nakon obreda njome treba zaliti cveće. Tokom čina krštenja, sveštenik detetu odseca pramen kose koji stavlja u vosak koji se, zajedno sa svećom koja je tom prilikom gorela, čuva u kući.

Majka na krštenju

Iako je krštenje deteta važan događaj u životu svake majke, ona ipak ne sme prisustvovati u slučaju da se dete krštava pre četrdesetog dana života, jer se veruje da je tokom tog perioda žena nečista. 

Ako se krštenje obavlja posle četrdeset dana,poželjno je da majka prisustvuje krštenju jer je to veliki dogadjaj i za nju i za dete.

Krštenje svakako ne može proći bez kuma.

 Kum  je duhovni otac deteta i osoba koja mu daje ime. Da bi mogao da krsti dete, kum takođe mora biti kršten po pravoslavnom obredu i mora biti punoletan. Uloga kuma nikako ne može pripasti roditeljima, rodjacima ali ni monasima.

Kum mora biti pravoslavne vere,kršten,čistog i moralnog života.Mora biti punoletan,fizički i duhovno zrela osoba .Kum se na krštenju u ime deteta odriče satane i sjedinjuje se sa Hristom.On ispoveda simbol pravoslavne vere u ime kumčeta i zato je njegova dužnost  da u daljem životu brine o svom kumčetu.

U našem narodu se kum uvek izuzetno cenio i narod je govorio: “Bog na nebu,kum na zemlji”

Nekada se od  kuma očekuje  da pokloni zlatan lančić ili narukvicu i krstić, pa belo platno, pa odelce, sveće i uslugu... Ali za one kojima krštenje deteta nije pitanje forme, već suštine, sve je potpuno drugačije. Kako je za ovakve roditelje važno da kum ispunjava norme duhovnog vođe, svo slavlje se svodi upravo na suštinu, bez glamuroznih poklona, bez luksuznih odelaca, bez danonoćnog party-ja...

Za roditelje koji su, u današnje vreme, prilično finansijski ograničeni mnogo više znači da detetu poklonite nešto što će mu biti uspomena ili neki praktičan poklon.