KONOPLJA-KUČINA-KUDELJA

Biljka prošlosti koja nam donosi budućnost
   http://www.starizanatisrbije.rs/

Tradicionalna, danas skoro iskorenjena biljka, od koje je moguće napraviti preko 20 000 različitih proizvoda. 

Gledam juče jutarnji program TV Pink.

Gosti su profesor doktor Danica Grujičić  predsednica radne grupe ministarstva

zdravlja formirane da izradi zakon o legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe i Antonije Kovačević, predsednik  udruženja "Lekalizacija Srbije" .Razgovor je počeo da teče  normalno ali se ubrzo pretvorio u svadju i bio prekinut.

Nemam nameru da komentarišem ni njihove stavove ni ponašanje .

Pomislila sam kako je ova neobična biljka ponovo došla u centar pažnje(ne samokod nas) i upitala se šta mi ustvari o njoj znamo.

ŠTA ZNAMO O KONOPLJI ?

Mislim da većina nas vrlo malo zna o ovoj neobičnoj biljci osim da je opasna droga i da je njeno gajenje zabranjeno.

Istina je medjutim da je konoplja (lat: Cannabis)  jednogodišnja biljka  koja

ima više  vrsta: gajena (industrijska) konoplja , indijska konoplja i  divlja konoplja .

O poreklu konoplje postoje različite priče.

-Kažu da je Bog podario konoplju ljudima da im služi za sve.

- Postoje verovanja  da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i severo-zapada

Himalaja, i već vekovima se koristi u različite svrhe.

-Neki  veruju   da potiče sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi – nefilimi tj.

divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira.

- Mnogi tibetanski budistički sveštenici smatraju da je konoplja najsvetija biljka na svetu.

BILJKA ZA SVE

 Ova jednogodišnja biljka sazreva vrlo brzo, od proleća do jeseni, i apsolutno svaki njen deo je upotrebljiv, bilo u industriji, medicini ili ishrani.

Industrijska konoplja, koja ima možda najširu upotrebu na planeti, u najgorem

slučaju je dvostruko isplativija od pšenice.

Gajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana „usev od milijardu dolara“ i sve do 20. veka bila je naisplativiji usev na tržištu.

 Ona se koristi u industriji radi izgrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće,

goriva, građevinskih materijala,  itd.

ZA ŠTA SVE KONOPLJA SLUŽI

Istorija upotrebe konoplje u pisanom obliku traje skoro 6000 hiljada godina.

Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i agrikultura.

- 4500 pre nove ere - Konoplja je korišćena  u Kini za užad  i ribarstke mreže.

-Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke

Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje.

- Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje kao i sve školske knjige do 1880.god

.

-Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk „kao bolji“.

- Originalni džins koji je pravio Levi Štraus(popularne “leviske) bio je od

konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke.

Današnje farmerke su od pamuka i svi znamo koliko traju ali biznis sa džinsom bi načisto propao da su farmerke i dalje pravili od kudelje, zar ne?

-Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa

.

 - Džordž Vašington i Tomas Džeferson su uzgajali konoplju.

 - Henri Ford 1941.god. razvija automobil koji koristi pogonsko gorivo napravljeno od konoplje.

    Vrata su bila napravljena od konopljinih vlakana, kao biljka je 4 puta jača od

    metala.

-Od konoplje se pravi gorivo, koje je u prošlosti korišćeno za lampe, a danas se

  koristi kao alternativno gorivo naftnim derivatima (tzv. biodizel).

- Presovane stabljike konoplje se koriste kao građevinski materijal. Zidovi od

  konoplje su jači od betonskih, a ujedno lakši i elastičniji.

- Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.

 KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne žuti i veoma je trajan a biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

 1916.god. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće.

 „Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu“, zapisano je u

američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali a plastika od naftnih derivata se ne

razgradjuje.

 Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

Najpoznatiji neprijatelji konoplje su :

Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov „Hearst Paper Manufacturing Division“ .On je posedovao  brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko

najuticajnijih novina. 

Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnogbiznisa, u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara,ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.

Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne

investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937.

patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili

plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon… Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz 

drveta.Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.

Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.

 Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u

 petrohemiju pa jeskovan  plan: konoplja se mora zaustavi

BILJKA KOJA NAS JE IZVUKLA IZ POSLERATNE BEDE

Istorija upotrebe konoplje na Balkanu u pisanom obliku traje 2500 godina.Svi

narodi Balkana su je koristili, pa iako se upotreba konoplje tokom vremena menjala ona se u kontinuitetu koristi do dan danas. 

U Srbiji se za ovu biljku koriste još nazivi kudelja, kučina (jer je njena obrada težak"pseći" rad) i težina (zbog težine tkanine).

Jugoslavija se sredinom 20 veka. ubrajala medju najznačajnije proizvođače ove

industrijske biljke.  U periodu 1900-1960. godine na teritoriji sadašnje Srbije čak u 30 mesta se nalazila aktivna kudeljara za preradu kudeljne stabljike. U 

Odžacima je tada osnovana jedinstvena berza kudeljne stabljike odakle se diktirala cena od Italije do  Engleske.

Proizvodnja i trgovina kudeljom obavljala se u Odžacima, Leskovcu, Nišu, Vranju,na Zlatiboru, u Valjevu, Šapcu.... Jedan deo konoplje je obrađivan u domaćoj radinosti, a za industrijske potrebe radilo je 47 kudeljara. Najviše ih je bilo u Vojvodini, Leskovcu i Pančevu.

Biljka koja nas je "izvukla iz posleratne bede" danas se skoro uopšte ne gaji, iako Srbija ima povoljne klimatske uslove i kvalitetnu zemlju, pre svega zbog

nezainteresovanosti, slabog obrazovanja i nepostojanja kudeljara.

Danas ću ovde da završim priču o konoplji  ali ću je nastaviti.

Nastaviću pričom o konoplji u Srbiji u prošlosti i o nekim starim zanatima koji su

koristili ovu neverovatnu biljku kao sirovinu.

ZANIMANJA STARA I NOVA

Sve do pre neki dan sam bila ubedjena da znam šta sam po zanimanju ali posle jednog razgovora sa prijateljicama više nisam sigurna.

Pričamo mi tako nešto neobavezno,kad jedna prijateljica moje prijateljice reče "pa zna on šta priča.On je po zanimanju ambasador".

Ja se tu diskretno ubacih sa primedbom da ambasador nije zanimanje jer sam ja,na primer ,završila medjunarodni smer na Fakultetu političkih nauka i po zanimanju sam Diplomirani politikolog(tako mi bar piše na diplomi)


Tu se onda priča o zanimanjima  proširila.Ja sam tvdila da je zanimanje posao za koje je neko osposobljen  i za koji je neophodno proći odgovarajuće školovanje i  tvrdila da ambasador nije zanimanje.


Bilo je i drukčijih mišljenja i da bi skratile diskusiju ,rešimo mi da ukucamo "Klasifikacija zanimanja",da kliknemo i vidimo ko je u pravu.


Tako smo i uradile.Kliknusmo na  webrzs.stat.gov.rs (Republički zavod za statistiku) i imam šta da vidim.

Tekst objavljen 2011 godine,dakle savremena zanimanja.

Navešću samo deo.

Класификација занимања - Систематски списак назива занимања

18 Републички завод за статистику

1 РУКОВОДИОЦИ (ДИРЕКТОРИ), ФУНКЦИОНЕРИ И ЗАКОНОДАВЦИ

11 Генерални директори, виши функционери и чланови извршних и законодавних тела

111 Носиоци извршних и законодавних функција

1111 Носиоци извршних и законодавних функција

1111 Градоначелник

1111 Државни секретар

1111 Заменик министра у влади

1111 Министар у влади

1111 Народни посланик

1111 Одборник градског/општинског већа

1111 Председник владе (Премијер)

1111 Председник градског већа

1111 Председник државе

1111 Члан владе

1111 Члан парламента

1112 Високи државни службеници (функционери)

1112 Амбасадор

Ovo je pisano ćirilicom jer sam kopirala.

Tako ja priznadoh da nisam bila u pravu,da ambasador jeste zanimanje i zapitah se da li sam ja onda osoba bez zanimanja jer tamo na spisku nema Diplomiranog politikologa?

Ali meni to i nije važno jer se ionako nikada nisam bavila politikom ni ovom unutrašnjom ni spoljnom a sada sam se ionako prekvalifikovala u zanatliju.

Posle sam nešto razmišljala kako se sve menja pa i zanimanja.


Zanimanja su nastala(kako sam ja nekada učila) sa podelom rada u društvu i kako se društvo menjalo i modernizovalo ,tako su se i ona menjala.

Neka su nestajala a pojavljivala se nova i to je razumljivo i normalno.

Normalno je i što ta neka zanimanja imaju strane nazive koje  smo prihvatili.Tako je bilo oduvek .  I danas imamo šnajdere,šustere,sitoštampare....ali imamo i 

menadžere(raznorazne),merčendajzere,trejdere...

Ne bi to bilo čudno da ta zanimanja i ranije nismo imali ali  valjda 
asistent prodaje lepše zvuči od prodavac
merčendajzer  lepše od aranžer(što isto tako nije naša reč) a mnogo lepše od uredjivač izloga.


Kad vam neko kaže da je trejder nemojte da se zbunite a ni da ga pitate šta je to(da ne ispadnete prosti i neobrazovani) Trejder je ustvari šef nabavke odredjene vrste proizvoda.


Ejč-arovi su oni koji rade u kadrovskoj službi  a ako vam nije baš jasno šta rade pi-arovi,nemojte se uzbudjivati jer to mnogima nije jasno.Postalo je bitno da koristiš reči koje malo ko razume i onda si nekako važniji.
Sada ti pi-arovi,asistenti prodaje i slični idu na treninge(ne,to nisu treninzi kao ono nekada.Nekada su sportisti imali treninge a ovo su sada neki drugi treninzi)

Oni sada prate „šoping habits” kupaca, pričaju da potrošačima nude sve više „pi-ela”, hvale sa da im raste „šer” na „ritejl” tržištu... pa ko razume,razume.

I da,bitno je da se pridržavaju dres koda !

EKONOMSKA KRIZA I MODA

                                        ove ručno tkane haljine su (naravno) moji radovi

                                                    Galerija "STARA SRBIJA"

                                                            http://www.starizanatisrbije.rs

Evo već mesecima,pa i godinama,nas svakodnevno sa TV ekrana obasipaju vestima o ekonomskoj krizi koja će potrajati,kao da je to nešto novo za nas.
Istovremeno nas obasipaju reklamama.

Koliko puta ste zaboravili koji film gledate jer su medjuvremenu ubacili blok reklama u kome nam nude čudotvorne kreme sa revolucionarnim formulama,koje ne samo da peglaju bore,nego i povećavaju naše samopouzdanje?

Pa one maskare koje povećavaju volumen naših trepavica i oči čine krupnim a pogled tajanstvenim.Pa šamponi koji kosu čine sjajnom,jakom,bujnom i naravno,povećavaju joj volumen.
Ma znamo mi9 da je to sve laž.Mnoge od nas su se,medjutim primile,jer ko ne želi da produži mladost?

I dok utvrdimoda smo se prešle,kasno je!Pare odoše.Shvatamo mi da nije sve kao na reklami.Puno je podvala oko nas.Varaju nas ali i mi varamo.Ne,nisam mislila bukvalno.Znamo da su žene modu uvek doživljavale kao nešto što im život čini lepšim,boljim i što im pomaže da se bolje osećaju pa ni u ovom kriznom vremenu ne želimo da se lišimo tog zadovoljstva.

Bila sam ovih dana na dve svadbe gde je bilo puno žena različitih godina koje su naravno želele da izgledaju što lepše.

Bilo je onih koje garderobu kao i satove,naočare za sunce i mobilne telefone kupuju kao simbole.Na sebi su imale sve "firmirano" i nabavljeno kod njihovih proverenih "šanera".Tosu one pasionirane kupoholičarke kojima ti statusni simboli daju samopouzdanje.

Ali bilo je tu i dosta žena i devojaka koje se ni u ovim kritičnim vremenima ne lišavaju zadovoljstva koje pruža kupovina,ali razumna kupovina.One očigledno i dalje šopinguju,stim što promisle pre nego što kupe nešto skupo.Te žene šopingu pristupaju na nov način.Nisu ništa izgubile na svojoj ženstvenosti i ako je očigledno da ih ne interesuju stvari za jednu sezonu ili jednu svadbu.
Odlućile su se za neke "komade"koje će moći duže da nose i kombinuju.
I eto,zaključila sam da je život možda šarena laža ali da i kriza može da učini nešto dobro.

Mnogim ženama kriza je pomogla da iskristališu svoj stil.Ima dosta modernih žena koje svoju ličnost iskazuju i kroz ono što nose na sebi jer znaju da to puno govori i onome što nose u sebi.