Bliži se Vidovdan koji je slovenski,hrišćanski i nacionalni praznik Srba pa sam poželela da se prisetim onoga što znam o tom prazniku.
U narodu se zbog Kosovskog boja zadržao običaj da se na Vidovdan, ne igra i ne peva, ali su opstali i obredi i magijske radnje iz prethrišćanskih vremena.
Koreni ovog praznika sežu čak do slovenske mitologije jer se veruje da su koreni Vidovdana u postojanju boga Vida koga su zvali još i Vit.
Bog Vid (Vit, Svetovid…) je bio bog svetlosti, obilja i rata.
Da li su Svetovid i Vid danas jedno te isto božanstvo, ne znam ali
neka veza između Svetovida i Vidovdana postoji jer su se velike stvari dešavale baš na Vidovdan.
Svetovid je jedan od najvažnijih bogova u slovenskoj mitologiji.Ime mu potiče od kombinacije reči Svet i Vid.
Svetovid je bog sa četiri glave i može istovremeno da gleda na sve četiri strane sveta.Veruje se da je on bog koji sve zna,onaj koji vidi svet i da su mu poznati i prošlost i sadašnjost i budućnost.
Svetovid je i bog rata (drži luk u levoj ruci),zaštitnik plodnih njiva.
Sloveni su bili poslednji narod u Evropi koji je sačuvao svoju pagansku religiju,a Svetovid je imao svoj hram na ostrvu Rujnu u glavnom gradu koji se zvao Arkona .
U hramu koji je bio izgrađen od drveta se nalazila velika statua Svetovid sa četiri glave okrenute na sve četiri strane Glave su bile obrijane i sa kratkom kosom jer su samo sveštenici mogli da imaju dugu kosu.
Kažu da je Svetovidov hram srušen 15, odnosno 28.juna po novom kalendaru 1168/69 godine.
Hrišćanstvo se nije lako prihvatalo među Slovenima na Balkanu. Prema vizantijskim spisima, Vasilije I je 873. u južnoj Dalmaciji, prilikom pokrštavanja Slovena, porušio sva svetilišta sem najvećeg posvećenog bogu Svetovidu,a Svetovidov hram je pretvoren u crkvu posvećenu Svetom Vidu.
Tokom vekova, značaj Vidovdana se proširio na razne aspekte srpske kulture i tradicije. Praznik se veže za mnoge važne događaje, uključujući Prvi svetski rat i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine. U moderno vreme, Vidovdan se doživljava kao dan kada se Srbi širom sveta okupljaju kako bi odali počast herojima i borcima za slobodu.
Vidovdan nosi sa sobom bogatu tradiciju i duboko ukorenjene običaje, a mnogi su povezani sa vidom i „gledanjem“ budućnosti. Prema verovanju, ono što se „vidi na Vidovdan“, pratiće čoveka cele godine.Ovaj dan je povezan sa dugodnevnicom i postoji verovanje da se tada sve vidi i da ništa ne može ostati skriveno jer dan najduže traje.
Narodni običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali svi imaju jedinstvenu poruku – tišinu, uvid, poštovanje predaka i pogled u budućnost.
Нема коментара:
Постави коментар