MLEKO NEKAD I SAD

Gledam ovih dana neku reklamu za prirodno alpsko mleko bez laktoze pa se setih svog detinjstva i mleka koje sam pila i ja i moji vršnjaci.

Mi smo mleko pili i kada nismo bili baš mali.Jedna šolja pred spavanje je bila obavezna i ne sećam se da je neko bio alergičan ili intolerantan na laktozu.

Sada čujem da uopšte nije zdravo da odrasli ljudi piju mleko,a ni mačkama ga ne treba davati i malo sam zbunjena.

Da li smo se promenili mi ili mleko?

Znate,ja sam rođena u Leskovcu i pila sam mleko koje nam je donosio čika Gute iz sela Mrštane.

Mleko je dovozio na biciklu u velikim posudama namenjenim za to,a kada se skuva, na mleku je bio debeli kajmak.

I njegove krave nisu imale minđuše ali su živele u čistoj štali (vodili su me da ih vidim) i bili smo zdravi i mi i krave.

Nemam ja ništa protiv ovog mleka koje sada pijemo ali me zbunjuje ovo prirodno bez laktoze.

Mora da sam propustila neki čas u školi ili sam postala zaboravna.

KAKO SI?

 

Ovih dana me je mnogo njih pitalo"Kako si?" i ja sam uglavnom kratko odgovarala "Sada sam dobro".

U jednom trenutku, ležeći u bolničkom krevetu, zapitala sam se zašto većina nas na ovo kratko pitanje koje ustvari zahteva dugačak odgovor ,odgovara jednim kratkim "Dobro".

Da li zato što mislimo da onaj ko nas je to pitao nije spreman da sluša detaljan odgovor ili možda mi nismo baš spremni da pričamo o tome kako se stvarno osećamo?

Zašto kažemo da smo dobro i kada to nismo?

Želimo li tako da zbegnemo razgovor jer mislimo da niko ne voli slabiće i jer su nas učili da u životu moraš da budeš jak?

SVETI VID I VIDOVDAN

 

Bliži se Vidovdan koji je slovenski,hrišćanski i nacionalni praznik Srba pa sam poželela da se prisetim onoga što znam o tom prazniku.

U narodu se zbog Kosovskog boja zadržao običaj da se na Vidovdan, ne igra i ne peva, ali su opstali i obredi i magijske radnje iz prethrišćanskih vremena.

Koreni ovog praznika sežu čak do slovenske mitologije jer se veruje da su koreni Vidovdana u postojanju boga Vida koga su zvali još i Vit.

 Bog Vid (Vit, Svetovid…) je bio bog svetlosti, obilja i rata. 

Da li su Svetovid i Vid danas jedno te isto božanstvo, ne znam ali 

neka veza između Svetovida i Vidovdana postoji jer su se velike stvari dešavale baš na Vidovdan. 

Svetovid je jedan od najvažnijih bogova u slovenskoj mitologiji.Ime mu potiče od kombinacije reči Svet i Vid.

Svetovid je bog sa četiri glave i može istovremeno da gleda na sve četiri strane sveta.Veruje se da je on bog koji sve zna,onaj koji vidi svet i da su mu poznati i prošlost i sadašnjost i budućnost.

Svetovid je i bog rata (drži luk u levoj ruci),zaštitnik plodnih njiva.

Sloveni su bili poslednji narod u Evropi koji je sačuvao svoju pagansku religiju,a Svetovid je imao svoj hram na ostrvu Rujnu u glavnom gradu koji se zvao Arkona .

U hramu koji je bio izgrađen od drveta se nalazila velika statua Svetovid sa četiri glave okrenute na sve četiri strane Glave su bile obrijane i sa kratkom kosom jer su samo sveštenici mogli da imaju dugu kosu.

Kažu da je Svetovidov hram srušen 15, odnosno 28.juna po novom kalendaru 1168/69 godine.

Hrišćanstvo se nije lako prihvatalo među Slovenima na Balkanu. Prema vizantijskim spisima, Vasilije I je 873. u južnoj Dalmaciji, prilikom pokrštavanja Slovena, porušio sva svetilišta sem najvećeg posvećenog bogu Svetovidu,a Svetovidov hram je pretvoren u crkvu posvećenu Svetom Vidu.

Tokom vekova, značaj Vidovdana se proširio na razne aspekte srpske kulture i tradicije. Praznik se veže za mnoge važne događaje, uključujući Prvi svetski rat i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine. U moderno vreme, Vidovdan se doživljava kao dan kada se Srbi širom sveta okupljaju kako bi odali počast herojima i borcima za slobodu.

Vidovdan nosi sa sobom bogatu tradiciju i duboko ukorenjene običaje, a mnogi su povezani sa vidom i „gledanjem“ budućnosti. Prema verovanju, ono što se „vidi na Vidovdan“, pratiće čoveka cele godine.Ovaj dan je povezan sa dugodnevnicom i postoji verovanje da se tada sve vidi i da ništa ne može ostati skriveno jer dan najduže traje.

Narodni običaji se razlikuju od kraja do kraja, ali svi imaju jedinstvenu poruku – tišinu, uvid, poštovanje predaka i pogled u budućnost.

IMA BOGA ILI KARMA JE ČUDO

 Priznajem da se ne razumem baš mnogo u religiju pa sam malo zbunjena.

Ovih dana često čujem "Karma je čudo"i "Ima Boga"i to od ljudi koji tvrde da su hrišćani i vernici .

Koliko ja znam karma je jedan od najvažnijih budističkih pojmova.Ona je refleks ili "trag" u našem umu i smatra se da će u svakom sledećem životu naša situacija biti onakva kakvu smo u prethodnom zaslužili što znači da karma nije kazna već prilika i zasnovana je na reinkarnaciji,a Biblija odbacuje reinkarnaciju.

Nemam ništa protiv da se ljudi pozivaju u ono u šta veruju ali mi je čudno da se isti ljudi pozivaju i na Boga i na karmu.