Ovih dana me je mnogo njih pitalo"Kako si?" i ja sam uglavnom kratko odgovarala "Sada sam dobro".
U jednom trenutku, ležeći u bolničkom krevetu, zapitala sam se zašto većina nas na ovo kratko pitanje koje ustvari zahteva dugačak odgovor ,odgovara jednim kratkim "Dobro".
Da li zato što mislimo da onaj ko nas je to pitao nije spreman da sluša detaljan odgovor ili možda mi nismo baš spremni da pričamo o tome kako se stvarno osećamo?
Zašto kažemo da smo dobro i kada to nismo?
Želimo li tako da zbegnemo razgovor jer mislimo da niko ne voli slabiće i jer su nas učili da u životu moraš da budeš jak?
Нема коментара:
Постави коментар