http://www.starizanatisrbije.rs/
Ispričaću vam prvo jednu istinitu priču o peškiru koju sam
nedavno čula i koja me je navela na razmišljanje o tom predmetu koji
svakodnevno koristimo i ne razmišljajući da je on nekada osim one upotrebne
vrednosti imao mnogo veću vrednost.
Ali da se vratim na priču o devojačkom peškiru koji je
spasio jednog srpskog vojnika.
Jedne avgustovske noći 1914 god. na padinama Cera u šumi
zvanoj Rankovača vodile su se krvave borbe izmedju austrougarske i srpske vojske.Dva vojnika su od eksplozije
granate bila teško ranjena ali su uspeli da dodju do napuštene kuće Tihomira
Stevanovića u Tekerišu.
Ujutru su ih tu pronašli austrougarski vojnici koji su lakše
ranjenog vojnika ubili a Miletu Milentijevića
koji je bio ranjen u obe noge ostavili da iskrvari.
Mileta je uspeo da udje u kuću gde je našao sanduk sa
devojačkom spremom i u njemu dva vezena peškira.Ovim peškirima koje su nekada
devojke tkale i vezle za svoju spremu,previo je rane i zaustavio krvarenje
.Kasnije su ga pronašli srpski vojnici i odneli do lekara.
Mileta je preživeo rat i uspeo da sačuva jedan peškir koji
je odneo u svoje selo.
Posle punih 60 godina,Mileta je sa unukom došao na
obeležavanje godišnjice Cerske bitke i poneo sa sobom peškir.
Potražio je i kuću u kojoj je nešao spas ali je saznao da je
žena koja je peškir izatkala i izvezla umrla ubrzo posle njegovog ranjavanja.
Peškir se sada nalazi u Narodnom muzeju u Šapcu i po rečima
Svetlanke Milutinović iz ovog muzeja,izatkan je od tankog platna,dugačak oko
1,5 metara , širok oko 50 santimetara a na krajevima je ukrašen čipkom..Na
jednom kraju je devojačkom rukom izvezeno"Persa Spajića djevojka" a
na drugom "Dobro jutro ,dobri domaćine.Sretan ti praznik"
O peškirima sigurno ima još mnogo interesantnih priča jer je
peškir bio neizostavni pratilac mnogih običaja i imao posebnu vrednost.
Onaj koji se koristio svakodnevno bio je najčešće od
konoplje ili pamuka sa poprečnim prugama na krajevima ,malo veza i sa uzanom
čipkom.
Ukrasni peškiri koji su krasili ikonu ili stajali iznad
umivaonika imali su vezene poruke "Dobro došli dragi
gosti","Dobro jutro","Zdravo svanuli","Ruka ruku
mije,obraz obadvije".....Način na koji su ovi peškiri bili uradjeni i
uklopljeni uz ostale predmete u kući,govorio je o maštovitosti i ukusu
domaćice.
peškir od prizrenskog platna sa svilenim resama
Peškiri su najčešće izradjivani od kudeljng,lanenog ili pamučnog,rukom
tkanog platna a oni za posebne namene i
od svilenog i ukrašavani vezom,najčešće cvetnog motiva ili geometrijskim
motivima.
Simbolična vrednost peškira je posebno značajna.On je i u
obredima i u svakodnevnom životu često bio darovan a darodavac je lepotom
peškira isticao i svoj društveni status ali i primaoca ovoga dara.
Danas je peškir izgubio svoju nekadašnju vrednost.Kada ga
kupujemo bitno nam je uglavnom da ne pušta boju i da ne grebe.
Nekada je peškir bio predmet koji je čoveka pratio od
rodjenja do smrti.
Prvi dar koje je novorodjenče dobijalo i u njega se uvijalo
bio je peškir "povojnica".
Za prvo šišanje deteta"srižbu"kum je dobijao
peškir na dar.
Peškir je bio i deo devojačke spreme.Njima su se kitila kola
kojima je sprema prevožena u novi dom.
Devojka je prosce darovala" boščalukom" u kome je
pored košulje,čarapa i gaća obavezno bio i peškir.
Čutura kojom se pozivaju svatovi na svadbu kitila se
peškirom a najlepši,od tankog pamuka i često protkani svilom i žutom ili srebrnom
srmom ,su bili KUMOVSKI i DEVERSKI
PEŠKIR.
Peškire su dobijali i vojvoda,stari svat,vozač mlade i
mladoženje.
Peškirom su se kitili i konji,čeze ili fijakeri.
Svekrva je dočekivala mladu sa sitom u kome se pored
pšenice,jabuke i cveća ,nalazio i peškir.
Na venčanju se ruke mladenaca vezuju peškirom.
I u pogrebnim običajima je peškir imao značajnu ulogu.
Kada u kući neko umre peškirom se prekriva ogledalo.
U kovčeg se sa pokojnikom obavezno stavljai peškir.
Panaija-kuvano žito,se nosi na poslužavniku koji je
prekriven peškirom.
I na crkvenom barjaku i krstu je obavezan peškir.
Peškir se darovao crkvi i kao spomen umrlima ali i za
zdravlje.
Kada se diže krov na kući ,pored zelene grane,cveća i flaše
pića,majstorima se darovao i peškir.
Peškirom se uvija božićni kolač,daruje položajnik..
Slavski kolač se u crkvu nosi u peškiru.
Verovatno se peškir koristio i u nekim drugim prilikama što
zavisi i od kraja i običaja.
I danas se peškir koristi u mnogim običajima ali to nije
više isto.Ovi peškiri nemaju ni lepotu ni vrednost onih nekadašnjih u koje je
bilo utkano puno ljubavi,nadanja ....
Danas se peškiri(osim onih za svakodnevnu upotrbu) kupuju
"zbog običaja" a da se o samom običaju skoro ništa i ne zna.Kupuju se
na brzinu po sastavljenom spisku uglavnom u nekom tržnom centru.
Znam da se vremena i običaji menjaju i ne možemo očekivati
da i danas devojke vezu peškire ali napisah ovo da se bar podsetimo .
Нема коментара:
Постави коментар