субота, 04. јул 2015.

KAMELEONI OKO NAS






Kameleoni  su  gmizavci koji su oduvek  fascinirali ljude svojom sposobnošću da
 menjaju boju kože .

Promena boje kože je isključiva osobina mužjaka koji menjaju boju  kako bi privukli ženku, uplašili  suparnika ili prevarili neprijatelja, ali niko  pouzdano ne zna kako to tačno rade.

A da li ste primetili ljude-kameleone?



Nemoguće da niste, mada su neki od njih veoma vešti  pa ih je teško primetiti.

Kod ljudi nema razlike.Odlike kameleona imaju i muškarci i žene.

Da,mnogi ljudi su kao kameleoni i ima ih vise vrsta.

Neki , kako pored koga stanu, tako menjaju i priče . Po potrebi,u zavisnosti  od cilja i suparnika.Čas ovako,čas onako.

 Istina čovek je oduvek imao potrebu da negde PRIPADA .

Još od čopora  ljudi su naviknuti na to .Biraš jači i veći čopor da bi kroz njega i ti stekao šansu za napredkom i  dominacijom nad manjim i slabijim.

Da li ste obratili pažnju na to kako se neprimetno neki  ljudi pestrojavaju,
prilagodjavajući se promeni statusa ili očekivanjima dok igraju jednu od svojih mnogobrojnih životnih uloga:šefa,deteta,roditelja,zverke i uspešnog čoveka u rodnom mestu ili sitne ribe u velikom gradu.
   
Za te koji imaju vise od jedne kože ili boje kože postoje mesta gde se vrši  neprimetni  prelazak na drugačiji način govora,hodanja,naglaska.To su oni čija prošlost i sadašnjost pripadaju različitim svetovima.

Oni koji su otišli u “beli svet” u potrazi za boljim životom  tamo gledaju da se stope sa okolinom,da se uklope i da ne štrče.Žive životom malih umornih ljudi. Oni se uklapaju u novo okruženje tako što posmatraju kako se ponašaju ljudi oko njih, i onda imitiraju to ponašanje.

Kada konačno skupe novac za posetu rodnom kraju i svojim najmilijim prisećaju se i detinjstva i mladosti i to sa puno sete ali  onda već na aerodrumu ,čim slete i ugledaju draga lica oni počinju da liče na one koje su imitirali.

Slažem se da ljudi treba da se prilagode,ali ne do te mere da promene svoju ličnost,mada takvi ljudi,ti kameleoni,uglavnom i nemaju svoju ličnost.


Ali mislim da nije lako biti kameleon i da to ne može svako.

Potrebno je mnogo rada i truda da bi neko postao kameleon ukoliko nije rodjen sa tim darom.




Nova osoba, nova sredina ,novi problem, zahteva  promenu u neke boje koje se njemu možda uopšte ne svidjaju.

Mnogo lakše je onim pravim,rodjenim kameleonima.

Pravi kameleoni su oni što hodaju po jednom nogom u oba sveta,glatko 

prelazeći iz jednog udrugi,podešavajući govorni jezik i jezik tela,balansirajući 

 na užetu pravila ponašanja i običaja jer  treba postupati  u skladu sa prilikama.

Za kameleona je to uslov opstanka.



Bežim od tih ljudi, sto dalje mogu, ali ne moze se uvek ni pobeći..


(fotografije su preuzete sa interneta)