среда, 15. јул 2015.

IDEALAN PAR








Miša i Sandra su uvek važili za idealan par.Mladi,lepi,uspešni i uvek dobro raspoloženi .

Prisutni su na svim važnim društvenim dogadjajima .Ljudi pričaju o njima sa izvesnom dozom zavisti ali nikada se o njima nije čula neka ružna priča.

Oni su uvek bili "Miša i Sandra".

Dobro,u poslovnim krugovima Miša je bio Miša a Sandru su često i koleginice zvale,kad o njoj pričaju "Sandra Mišina".

Sandri to nije smetalo.Naprotiv,prijalo joj je što ih ljudi doživljavaju kao jedno.

Njih dvoje su,činilo se i njoj oduvek bili zajedno i bili su kao jedno.

Miša je bio dve godine stariji ali su se njihovi roditelji družili pa su tako praktično,rasli zajedno.

Oboje su pripadali takozvanoj  srednjoj klasi ali  je Miša živeo u porodičnoj kući sa velikom terasom i dvorištem  i kod njih je sve bilo malo drugačije od onoga u dvosobnom stanu  sa balkonom u kome je živela Sandra.

U Sandrinoj kući je važilo pravilo da je važno učiti i raditi da bi se preživelo a Mišu su učili da se pre svega mora živeti ali na fin i pristojan način.Njegovi su živeli po propisima koje su uspostavili i bez naglih promena.

Dok su bili deca ona  te razlike nije ni primećivala.Volela je da sa njim sedi u velikom,lepo uredjenom dvorištu njegovih roditelje ili u svojoj sobi i sluša ploče koje joj je poklono ili čita knjige koje su takodje bile njegov poklon.

Ni sama nije sigurna kada su počeli da se zabavljaju.Kada su postali par?

Njene drugarice su se zaljubljivale i patile zbog ljubavi i ljubomore a ona je jednostavno volela i bila voljena.

Miša je od štrkljavog i ozbiljnog dečaka izrastao u zgodnog i duhovitog mladića koji je sve plenio svojim lepim manirima ali i sportskim rezultatima.Uspesi u učenju su bili nešto što se podrazumeva.

Sandra je  mamila poglede mnogih mladića svojom pojavom .Visoka,vitka ,duge svilenkaste i nemirne kestenjaste kose sa zelenkastim očima kao u mačke,privlačila je poglede mnogih mladića ali se sve na tome završavalo.

Svi u njihovom mestu su znali da su njih dvoje par .

Godine su prolazile.Bili su srećni i zaljubljeni a njihovi roditelji zadovoljni što su im se deca "našla" jer nije danas lako naći ni pravu devojku ni pravog momka a oni su bili idealni.Baš kao rodjeni jedno za drugo.

Miša je prvi upisao fakultet i završio ga kao jedan od najboljih studenata tako da je odmah dobio i dobar posao.

Sandra se dvoumila izmedju umetnosti i jezika ali je po Mišinom savetu upisala ekonomiju i uspešno i na vreme diplomirala.

Nije imala problema ni oko nalaženja posla jer je Miša već imao odredjeni ugled i uticajne prijatelje pa je počela da radi u banci .

Prema svim propisima po kojima je Miša naučio da živi, sledilo je venčanje.Iako su to svi očekivali kao nešto sasvim normalno,on se potrudio da je zaprosi baš onako ,romantično na terasi jednog egzotičnog hotela uz more.

I život  se Sandri nastavio romantično.Živela je  kao u bajci.

Dobijala je poklone za rodjendan,Božić,godišnjicu braka i to uvek lepe stvari kao što su nakit,nešto od krzna ,neko putovanje.

Često su uveče izlazili na večeru u neki poznati restoran,primali goste u svojoj lepoj i otmenoj kući gde su se služila retka strana vina.

Ljudi su im zavideli na sreći.Divili su se njihovoj ljubavi,božanstvenoj deci,lepom domu i bezbrižnoj atmosferi koja u njemu vlada.

Da,kod njih je sve funkcionisalo savršeno.Bez obzira koliko bio zauzet poslom Miša joj se svakog dana javljao telefonom,bar da joj čuje glas.

Tako je bilo i tog jesenjeg dana.Pozvao je i uzbudjeno joj rekao da to veče moraju da idu na jednu,za njega jako važnu večeru i da njegova žena tamo mora da blista.Dodao je da treba odmah da izadje sa posla(on je već sve objasnio njenom direktoru) i da ode kod frizera jer joj je zakazao ,pa će imati vremena da se kod kuće lepo našminka i obuče onu novu haljinu koju joj je doneo sa poslednjeg službenog putovanja i koja joj stoji kao salivena.

Sandra je pogledala na sat i požurila do frizera.Tamo je provela skoro dva sata ali,vredelo je.Imala je stvarno vremena da se obuče i našminka i da spremna sačeka Mišu.

On je žurno ušao u  kuću ,spustio joj poljubac na obraz i pažljivo se zagledao u nju.

Tog trenutka se osetila kao kada  je sedela pred profesorom i  polagala ispit.

A kada joj je rekao da je sve savršeno i da samo treba da skine ogrlicu i stavi nove mindjuše koje joj je upravo kupio i koje će joj se sigurno mnogo svideti,jer on najbolje zna šta njegova žena voli,u njoj se nešto slomilo.Osetila je neki neobjašnjiv umor,kao ono pre nego što se razboliš.

Zapekle su je suze ispod kapaka ali se samo blago nasmešila.Skinula je ogrlicu,stavila mindjuše i rekla da je spremna.

I osećala je da je spremna.Spremna da promeni svoj život.Da preuzme odgovornost za svoj život i sudbinu.

Shvatila je da u životu postoje trenutci kad čovek sve vidi jasnije.Vidi i ono za šta je do tada bio preslab da vidi.Takvi trenutci stižu bez najave i to su trenutci promena u životu a njena promena počinje baš na toj važnoj večeri.