четвртак, 12. фебруар 2015.

Zašto baš STARI ZANATI ?

U svet zanata sam ušla slučajno ili možda nisam?
Završila sam Fakultet političkih nauka i školovala se za diplomatiju ali se time nikada nisam bavila.Radila sam kao pravnik u jednoj firmi a kada sam u Etnografskom muzeju završila kurs tkanja i ušla u čarobni svet niti,odlučila sam da to bude moje zanimanje.Tako sam postala zanatlija koji se bavi jednim divnim starim zanatom.Ubrzo sam upoznala i onu drugu,manje lepu stranu zanatstva.Upoznala sam mnoge zanatlije ,njihove probleme(mnogi su bili i moji)i shvatila zašto mnogi,naročito oni stariji zatvaraju svoje radionice.Umorili su se od problema oko nabavke  sirovina,dažbina,sve manjeg interesovanja za njihove proizvode jer su se pojavili plagijati koji dolaze iz Kine i industrijska roba koja zasenjuje istinsku vrednost starih zanata gde se kao sirovine upotrebljavaju prvenstveno prirodni materijali(drvo,koža,tekstil,metal,glina)
U školama odavno nema smerova za stare zanate a danas mnogi i ne znaju šta su abadžije,terzije,vunovlačari,sajdžije,sarači....
Nekada se na Vračaru,Dorćolu,u Sarajevskoj i Balkanskoj ulici nalazilo mnogo zanatskih radnji a sada ih gotovo nema.
Gašenjem ovih zanata gubi se veza i sa tradicijom što su mnoge zemlje shvatile pa  u cilju očuvanja tradicije pomažu opstanak starih zanata.
Znam da ja ne mogu da učinim nešto veliko za opstanak starih zanata ali ovim blogom želim da bar malo doprinesem njihovoj ponovnoj afirmaciji kroz priče,legende,mesta i porodice koje su se bavile ili se još bave ovim zanatima.