субота, 27. фебруар 2016.

PRIČE IZ AUTOBUSA



                                                fotografija je sa Gugla i ovo nisam ja

Bio je to jedan od onih dana koje bih najviše volela da preskočim ili prespavam.

Tmuran,siv i nekako depresivan.

Jedva sam čekala da zatvorim Galeriju i krenem kući .

Nestrpljivo sam čekala autobus i zadovoljno konstatovala da bar tu imam sreće.Bilo je mesta da sednem,otvorim knjigu i čitam sve do poslednje stanice na kojoj silazim.

Već na sledećoj stanici u autobus je ušla velika grupa ljudi.Mesta za sedenje više nije bilo i do mene su stale dve žene mojih godina(istina malo korpulentnije).Odmah su počele da gundjaju kako je omladina bezosećajna i nevaspitana i ne ustupa mesto starijima.



                                       fotografija je sa interneta 


Nisam obraćala pažnju na njihov razgovor jer su to svakodnevne priče već sam pokušala da se usredsredim na knjigu ali one nastavljaju sve glasnije da se žale.Jednu bole noge,naročito pete , a drugu ruke pa joj je teško da drži kesu.

Tu se ja "primim" i ponudim onoj koja ima kesu da joj pridržim tu kesu.Ali umesto nje,meni se obraća ona druga koju bole pete.

"Samo TI sedi i uživaj.Neće TEBE boleti noge kad dodješ u moje godine."

Dok mi je to govorila jasno je mogla da mi vidi i lice i shvati da sam ja već u "njenim godinama" mada nije mogla da zna da li i mene bole noge.

Da mi je dan bio malo bolji možda bih joj i ustupila mesto ali sam joj ,pošto sam već bila "na tri ćoška" samo rekla:"Hvala,gospodjo ali ja nisam ni htela da ustanem već samo da Vašoj prijateljici pridržim kesu".Onda sam sagla glavu i nastavila da čitam knjigu ne slušajući njene dalje komentare.


Sledećeg dana ponovo ulazim u autobus.Ovog puta idem samo dve stanice i ne razmišljam o tome da sednem ali mladić od svojih 17-18 godina koji je sedeo na sedištu pored koga sam stajala,stavlja u džep mobilni ,ustaje i kaže mi

- Izvolite,sedite.

Iznenadjeno sam ga pogledala i zahvalila se.Objasnila sam mu da idem samo dve stanice i da ne moram da sedim ali mi on reče

-Nije važno.Sigurno idete sa posla i umorni ste.Znam ja po mojoj mami.Ona se uvek umorna vraća sa posla i znači joj da sedne kad je gužva.

Nisam mogla da ga odbijem.Sela sam i setila se jučerašnjeg doživljaja.

Mora da ja stvarno izgledam mladja nego što jesam.Dobro,možda ne baš toliko mladja kao onoj gospodji od juče ali sam sigurno starija i od mame ovog dečka koji mi je ustupio mesto.

Ili možda moj izgled ovde uopšte nije bio presudan već nešto sasvim drugo?