DA LI ČUVAMO OBIČAJE I TRADICIJU SVOGA NARODA?

Ovaj blog sam počela da pišem sa željom da na jednom mestu sačuvam naše

običaje,verovanja i stare zanate jer su tradicija i običaji u životu jednog naroda,

 pored jezika i religije, verovatno najpresudniji za stvaranje i očuvanje etničkog

 identiteta tog naroda.

Kod nas se poslednjih 20-tak godina mnogo govori o povratku tradiciji ali je u ovom 

vremenu opšte globalizacije kada se gube mnoge posebnosti naroda i zamenjuju 

se univerzalnim i bezličnim vrednostima i kada mali broj ljudi zna zašto u 

životu radimo neke stvari  i odakle potiču naši narodni običaji , prisutna opasnost od 

pomodarstva i izmišljanja i uvodjenja novih običaja  koji ne pripadaju našoj tradiciji.

Činjenica je da savremeni način života neizbežno unosi promene u naš život ,

 da se običaji menaju i da je teško odrediti kada je tačno neki običaj nastao.

Činjenica je takodje da su običaji nastali iz  potrebe da se  zadovolje različite 

ljudske potrebe, a kako su se te potrebe menjale, tako su se menjali i običaji .

.

Srpski narodni običaji potiču iz starih, prehrišćanskih verovanja koja su opstala

 do danas.Ti običaji su vezani za određene događaje, praznike ...(zaštita zdravlja,

izlečenje,prizivanje kiše...) i prate ih razni obredi i rituali za koje se veruje da će 

pomoći.

 Religija Srba pre dolaska na Balkan je bila prirodna religija.

 Naši preci nisu imali ime za svoju veru već su jednostavno živeli na način koji je

 ta vera propisivala.Njihova vera se zasnivala ma silama prirode ali kroz razne

 bogove i bića.

 Svoje bogove su veoma poštovali ali su sebe smatrali potomcima tih bogova i 

 obraćali su im se kao sebi ravnim.

Srbi su svoje bogove poštovali na otvorenom prostoru uz prinošenje žrtava i pevanje

 kao u drugim mnogobožačkim religijama mada se ne mogu naći dokazi da su

 prinošene ljudske žrtve što je slučaj kod velikog broja naroda.

Oni su imali  šumska svetilišta( svete gajeve) koja su uglavnom srušena  kada su 

primili hrišćanstvo ali je vera starih Slovena bila izuzetno jaka što se vidi iz toga  

što su posle prihvatanja hrišćanstva mnogi hrišćanski sveci dobili osobine starih 

bogova,a dani posvećeni nekom bogu,postali dani posvećeni svecu

Narod je bio spreman da prihvati novu veru samo ukoliko se zadrže običaji a 

bogovi ostanu,makar samo kroz svoje osobine.

U svetilišttima starih Slovena su se nalazili kumiri.

Kumiri su bili kipovi iz rađeni  u hrastovom drvetu ili kamenu sa likom slovenskog 

božanstava a postavljani su na  brda u okolini naseljenih mjesta.

 Po kućama su se nalazili kumiri domaćeg božanstva, odnosno mitskog pretka koga

 je  primanjem hrišćanstva zamenila ikona domaćeg sveca.

Veoma je rasprostranjeno  verovanje da proslavljanjem slave Srbi samo odaju poštu

svecu koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.

Slava - krsno ime ili krsna slava je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma

i porodice kojim se održava veza sa precima i poreklom a najbolje se i najduže

 od svih slovenskih naroda se održao kod Srba.

U srpsku tradiciju slava je stigla1862.godine i to tako što  je posle primanja 

hrišćanstva postalo jasno da je nemoguće iskoreniti paganske  narodne običaje

i tradiciju,pa je mitropolit  Srbije Mihailo uobličio slavu. 

Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, zanatlijske, pa čak i 

stranačke slave.

Poznato je, da se porodična slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina

ali danas slavu žele da slave i ljudi koji nemaju tu tradiciju u svojoj porodici.

Neki od njih su se raspitali koju su slavu slavili njihovi preci i nastavili da slave tu 

slavu,a drugi sami biraju slavu koju žele da slave.

Oživljavanje ovog  lepog običaja našeg naroda medjutim,prate pojave koje

ugrožavaju njegov  duhovni značaj. 

 Ranije se podrazumevalo, da onaj kod koga se ide na slavu, treba da bude pozvan

 u goste kod onoga ko mu je bio gost  kada on slavi svoju krsnu slavu.

Takodje se podrazumevalo da ako ste jednom pozvani na slavu,to  znači da ćete

stalno biti pozivani kao i da će se ta tradicija prenositi i na buduće generacije.

Proslava slave je bila prilika da se bliski ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu 

vezu. Domaćin je spremao posluženje za svoje goste a jedini pokloni koje su gosti 

donosili bili su jabuka za domaćicu i kocke šećera za decu.

Danas se ovaj  običaj prilagodjava  savremenim uslovima tako da proslavljanje 

slave u kafani ili organizovanje preskupih slava vise nije retkost zbog čega  ovakve

proslave postajuproblem za mnoge goste.

Ljudi koji nisu u stanju da na slavu odnesu skup poklon domaćinu od koga su za 

svoju slavu dobili skup poklon ili da obezbede bogato posluženje ,odustaju od

odlaska na slave.

Tako danas slave sve više postaju statusni simbol,odnosno potpuna suprotnost 

onome što je nekada bila i šta treba da bude.

Rekla sam već da savremen način života neminovno dovodi do nekih promena 

i u obeležavanju običaja .To se dogodilo i sa prihvatanjem Hrišćanstva, ali su naši

preci prihvatajući novu veru ,kroz razne običaje sačuvali i puno uspomena na

slovenske bogove i način života.

Nova vera se mogla približiti stanovništvu samo ako se zadrže običaji i ako mnogi 

hrišćanski sveci dobiju osobine starih bogova što pokazuje koliko je bila jaka vera 

starih Slovena koji su na Balkan došli kao pagani i bili izloženi pritiscimada prihvate

hrišćanstvo.

  .

Vladarska porodica(veliki župan Mutimir )se prva pokrstila ali se stara slovenska 

vera održala kroz pravoslavlje i narodne običaje (proslava Božića,Uskrsa,svadbe,krštenja,kumstva…)koji obiluju paganskim

ritualima i o kojima ću posebno pisati.

MIRIS DOMA

Da li ste primetili da svaki stan ima svoj miris?

Ja,pre nego što udjem u neki nepoznat stan,prvo duboko udhnem njegov miris jer mi on puno kaže o onome ko tu živi.

Imate stanove koji mirišu na osveživače vazduha,hemijska sredstva za dezinfekciju,parfeme.....

U takvim stanovima,kad u njih zakoračite,vidite da je sve na svom mestu,kao u katalozima o uredjenju kuća.Nigde ni trunke prašine,nema spuštene torbe na sto ili nekog dela odeće prebačenog preko naslona fotelje.Tu je sve sjajno i izglačano i nemate osećaj da tu neko stvarno živi jer ljudi u takvim stanovima i ne žive.Oni tu samo spavaju,kupaju se i presvlače a žive po kafićima,splavovima....

Ima stanova gde,čim se otvore vrata i pre nego što začujete dečiji glas,znate da tu žive ljudi koji imaju bebu jer osetite miris bebe.Osetite u vazduhu miris šampona,penica i pomadica za bebe a u nekim,verovali ili ne i miris opranih i opeglanih pelena.

Ima i onih stanova koji mirišu na ustajali duvan,losion posle brijanja i alkohol i odmah znate da tu živi čovek koji je sam i kome ispijanje čašice alkohola i duvan nisu potreba već navika.

Ima i onih bezmirisnih stanova sa ustajalim vazduhom koji su ispunjeni samoćom.U tim stanovima borave ljudi koji žive od uspomena.

Njih su deca zaboravila ili žive negde daleko.Prijatelji su im umrli ili su se isto tako zavukli u svoje stanove,okružili lekovima,zatvorili prozore jer se boje promaje i čekaju da čuju zvuk zvona.

Ako zvoni telefon to znači da ih se setio neko od dece i da će njihova samoća biti malo ublažena.

Zvono na vratima obično znači da je došao poštar sa kojim će razmeniti neku reč.

Ima medjutim i stanova koji mirišu na pravi dom i taj miris najviše volim.

Kad se otvore vrata,taj stan zamiriše na supu,sarmu,ajvar,beli luk,zapršku,na jabuke i cimet,džem,čistu posteljinu....

To je stan koji miriše na porodicu i toplinu.

VOLITE LI SLADOLED?

Konačno je počeo da pada sneg.

Neko mi zvoni na vratima i ja ih ,preskačući Bebu i Cezara,otvaram i susrećem se sa nasmejanim licem svoje drugarice.

Ona skida kapu,trupne dva-tri puta nogama i ulazi u kuću.Spušta na sto kesu i uz jedno "Brrr..." mi kaže da donesem činijice i kašičice pa da jedemo sladoled od čokolade i vanile.

I tako mi sedimo u toploj sobi dok napolju veje sneg, i umesto  da pijemo kafu kao obično,jedemo sladoled i sećamo se da smo kao deca jedva čekale da prodje zima i proleće pa da dodje leto da jedemo sladoled jer se nekada sladoled jeo samo leti.

Sada sladoled imaš cele godine,i paradajz,i papriku pa čak i groždje.

Stalno imaš i nikad ne čekaš da nešto dodje,pa se više i ne raduješ sladoledu usred zime.Sad možeš da kupiš kad hoćeš i koliko hoćeš i to raznih vrsta.

Samo udješ u samouslugu i izabereš.

Dok se sladoled u činijicama polako topi a ja ga mešam kašičicom,pitam se zašto mi baš i ne prija kad sam kao dete maštala da jedem sladoled dok pada sneg.

Možda zato ovaj ,iako je mnogo bolji,nije tako sladak kao onaj nekada jer možeš da ga kupiš i jedeš kad god hoćeš?

PRIČA O KREČU,KREČANAMA I KREČARIMA

Znam da će većina vas kada vidi ovaj naslov pomisliti "Priča o kreču?

Kakva može biti priča o kreču?"

I meni su u školi lekcije o kreču ,sa svim onim formulama,bile neinteresantne ali ja ovde neću pominjati ni formule ni istorijat ni dosadne podatke.
Pa o čemu ću onda pričati?
Pričaću o tome kako se kreč pravio nekada a negde se,istina retko ,i danas pravi i gde se sve koristi.
Moje interesovanje za kreč se javilo nedavno kada je mojoj prijateljici bio potreban negašeni kreč ali onaj koji je pečen isključivo na drvima .Od tog kreča je trebala da pravi krečnu vodu i koristi je kao lek.
Počela sam da tražim kreč misleći da ću ga lako naći a tako sam shvatila da o kreču može da se ispriča više priča.

                                                Dobijanje kreča

Moram ipak da počnem od dobijanja kreča.

Možda reč "dobijanje" nije adekvatan izraz jer se kreč ne dobija .Proizvodnja kreča je težak fizički posao za koje je potrebno i znanje.

Najteži deo posla je zidanje krečane jer se svaki kamen ručno ugradjuje.

Za jednu krečanu od koje se dobije 5 ili 6 tona negašenog kreča, potrebno je oko osam tona kamena krečnjaka i oko 25 kubika drveta.

Krečana se obično pravila u nekoj uvali ili vrtači i to tako što se u sredinu zabode kolac pa se uz pomoć kanapa  iscrta krug i tako odredi veličina krečane.

                                                Izgradnja peći

Pošto je odredjena širina jame(dva do tri metra) odredi se i dubina (poluprečnik kruga).Ova rupa se zatim oblaže kamenjem (temeljcima) sve do ploče,na kojoj se prave vrata za ubacivanje drveta a na suprotnoj strani se prave vrata za izbacivanje žara i pepela.

Otesani kamen se redja u obliku svoda a sredina se zatvara kamenom u obliku piramide.

Na oko 50 do 60 cm od kamenog zida u zemlju se zabijaju dugački kočevi oko kojih se plete plot a izmedju zida i plota se nasipa zemlja i sitno kamenje .To je košuljica koja sprečava dotok hladnog vazduha koji bi usporio pečenje kreča.

Na kraju se u krečanu stavlja „tovar“ ili krupno kamenje. Krupno kamenje u krečani ređa se u obliku zaobljene kupe koja mora biti visoka onoliko koliki je prečnik rupe.

Na kraju se sve pokrije slojem zemlje od oko 30 cm a oko krečane se kopa kanal koji ako padne kiša ,odvodi vodu dalje od krečane.

                                                     Iskop kamena

                                                      Pečenje

Kada su izvršeni svi pripremni radovi donose se drva (bukova)za pečenje i peć se pali.

Od tog trenutka krečari skoro da i ne spavaju jer vatra nikako nesme da se ugasi.Smenjuju se oni tako na svakih 5 sati jer ne može dugo da se izdrži pored peći u kojoj je temperatura od 1.000 do 1.800 stepeni Celzijusovih.

Vatra se loži neprestano i pečenje traje obično oko 40 sati  a kada kamen počne da se pretvara u kreč,krečana se zatrpava crvenim kamenom koji u njoj održava visoku temperaturu.

Posle hladjenja raspliće se plot i sklanja zemlja kako bi se došlo do kreča.

                                                       Hladjenje kreča

Tako je dobijen negašeni kreč i priča o kreču može da počne.

                                                        Gašeni kreč

Negašeni kreč je u obliku grudvi a gasi se tako što se u sanduk za gašenje sipa odredjena količina negašenog kreča pa se onda nalije voda a to se radi pažljivo jer dok se raspada i gasi,kreč razvija temperaturu od oko 150 stepeni Celzijusa.

Gašeni kreč se koristi u gradjevinarstvu,poljoprivredi,medicini,kozmetici,domaćinstvima..

                                                          Krečenje

Jeste li primetili da i danas svi koriste izraz "krečenje stana" iako retko ko stvarno koristi pravi kreč?

Ipak,onaj kome je stalo do ekološki zdravih materijala ,pogotovu u stanu u kome živi,stvarno kreči!

Ako se kreči pravim krečom ,mora se krečiti u dva sloja a u prvi sloj se obavezno stavlja pesak.Pretpostavljam da to ima veze sa vezivanjem za podlogu mada mi moler koji je kod nas krečio nije znao da kaže zašto.

U drugi sloj se može dodati toner za disperziju ali se mora dodati više tonera i napraviti jača  boja jer izbledi kad se osuši.

                                           Živi kreč čisti štale o bunare

Ne,nije šala.Kreč je odlično dezinfekciono sredstvo i nekada se u seoskim domaćinstvima koristio za krečenje štala,svinjaca i kokošinjaca.

Koristili su ga i za dezinfikovanje vode u bunarima,bacali su isitnjen na njive ili u jame sa uginulom stokom.

Posle velikih poplava pre par godina ,negašeni kreč je bacan i po njivama i po barama iz kojih se voda dugo nije povlačila ali pod stručnim nadzorom a ugašenim krečom poljoprivrednici i sada kreče stabla u svojim voćnjacima i tako ih štite i od insekata i od glodara.

                                          Kuvate li slatko od šljiva i kajsija?   

   Mislim da svaka domaćica koja kuva slatko od šljiva,zna da joj je neophodan kreč.

Recepata ima različitih ali je kreč neophodan.Krečna voda u koju se spuštaju oljuštene šljive pomaže da šljive ostanu cele i čvrste.
Recept za slatko od šljiva

Potrebno:
- 1 kg šljiva

- 1 kg šećera

- 1 limun koji se opere i iseče na kolutove

- 250 grama kreča

- 4 litra vode

Priprema krečne vode:

250 grama negašenog kreča se rastvori u 2 litra vode pa se doda još 2 litra vode.To se promeša i ostavi da se voda izbistri.Onda se krečna voda pažljivo odlije i u nju se stavljaju oljuštene šljive iz kojih su izvadjene koštice.

Priprema slatka

Šljive se oljušte,izvade im se koštice i stave se u krečnu vodu u kojoj odstoje oko 1 sat nakon čega se stavljaju u djevdjir,ocede i dobro isperu.
U medjuvremenu ste ušpinovali šećer sa malo vode i kada se dobije gustina meda u šerpu se spuštaju šljive i dodate kolutove limuna.Ako volite,u svaku šljivu možete na mesto gde je bila koštica da stavite polovinu jezgra oraha.
Šljive se onda kuvaju(bez mešanja) i kada vidite da je kuvanje gotovo,šerpu skidate sa šporeta,pokrivate je vlažnom krpom a kada se sasvim ohladi sipate u tegle.

                                                         Kreč u farmaciji

  Da,krečno mleko se i danas koristi u farmaciji protiv svraba od ujeda insekata i kod zasušivanja krastica kod boginja a koristi se i za negu bebine guze.Jednostavno je za upotrebu i nema neželjena dejstva.

Ako ga koristite zbog ujeda insekta ili alergije,najbolje je da ga stavite direktno na ta mesta i ostavite par sati da deluje.Može se njime namazati i celo lice ali se najpre mora očistiti a bočica sa krečnim mlekom promućkati pa kad se mleko lepo sjedini,naneti ga na vatu ili gazu i njime premazati lice.

Eto,opisala sam kako su ljudi nekada i to vekovima pravili kreč a ovaj zanat je kao i svaki drugi imao svoje specifičnosti u zavisnosti od geografskih osobina sredine  ali i od razvoja nauke i industrije.

Ovaj stari zanat  koji se prenosio sa kolena na koleno u mnogim porodicama ,skoro da više i ne postoji a majstora krečara je sve manje ali kreč je i dalje tu i pored novih i jeftinijih materijala i savremene tehnologije.

Sada se proizvodi u savremenim krečnim pećima ali se i dalje proizvodi.

STARO I RETKO ZANIMANJE - KORPAR

Volite li proizvode od pruća? 

 Ja prosto ne mogu da im odolim.

 Još kao dete sam pokušavala da uplićem grančice i napravim nešto sama,ali ti su pokušaji,naravno,bili bezuspešni. 


 Na vašarima (Obrenovac i Šabac) redovno obilazim štandove sa proizvodima od pruća i divim se korpicama i stolicama koje su tako udobne i savršene za odmaranje,sedenje,leškarenje…. 


 Dugo sam mislila da se korpe i sve druge lepe stvari pletu od žalosne vrbe jer sam samo tu vrbu prepoznvala a onda sam na obali Save videla velika stabla vrbe čije grane nisu visile kao one kod žalosne vrbe a i neko „grmlje „za koje su mi rekli da je ustvari vrba.


 Od jednog korpara sam saznala da se za pletenje u korparstvu najviše koristi crvena vrba i da ona najčešće raste u rečnim dolinama i na šljunkovitim nanosima ali da se ona sadi i gaji za potrebe ovog zanata.

A znate li koliko je truda,rada i umeća potrebno da se izradi jedna korpa?



 Jedan iskusni korpar mi je rekao da u zavisnosti od toga kakva je korpa,treba i do 6 sati intezivnog rada ,odnosno pletenja. 



 Korparstvo je težak zanat i ubraja se u muške zanate jer da bi se došlo do sirovine(vrbe),treba prvo zemlju obraditi, pa vrbe zasaditi,pa okopavati ,kositi…



 Početkom XX veka je u Srbiji ,korparstvo bilo veoma razvijeno i to najpre ,kao i većina zanata,u vidu domaće radinosti. Kao osnovna sirovina korišćena je crvena vrba koja raste na proplancima ,voli vlažno zemljište,ima gipke i savitljive grane i brzo pušta korenje.Od toga na kakvom zemljištu raste,zavisi i kakav će biti kvalitet vrbe jer tvrdo zemljište daje tvrdo drvo ali se takvo drvo teže plete.  

Posle sađenja, pruće se vrlo brzo primi i brzo raste, jer je to u stvari vrsta brzorastuće vrbe,ali iako se kaže da „vrba raste kao iz vode“ ima tu dosta posla.Najvažnije je da zemljište na kome se vrba gaji bude bez korova. 

 - Košenje vrbe 


 U kasnu jesen,kad opadne lišće,počinje košenje vrbe.Nekada se kosilo ručno,pomoću „kosira“ a danas je mnogo lakše jer se kosi traktorskom kosilicom. Kad se pokosi, dovozi se kući u dvorište i odmah se klasifikuje po dužini i kvalitetu i vezuje u snopove a onda nastupa težak i prljav posao.

 - kuvanje pruća i ljuštenje

Kuvanje se obično vrši u velikim kazanima na otvorenom prostoru. 

 Pruće se stavlja u hladnu vodu i kuva od 6 do 8 sati a ponekad čak i 12 sati uz nalivanje vode. Nakon kuvanja pruće se hladi a onda se počinje sa ljuštenjem kore sa pruća. Iako se danas to ne radi ručno već postoji mašina koja skida koru,ipak je za ovaj posao potrebna snaga.


 Pošto je pruće oguljeno ponovo se klasifikuje i odredjuje mu se namena pa se ponovo suši.

 – Sušenje 

 Za sušenje je bitno da se pruće ne nalazi direktno na suncu.

Posle par dana sušenja izvrši se proba.Ako prut pri savijanju pukne znači da je konačno sve spremno za pletenje i da počinje najlepši deo posla.

 – Pletenje

Pletenje je onaj najlepši deo posla kada se mašti da na volju ali je pored lepote važna i čvrstina koja se postiže jakim preplitanjem. Kuvano i suvo pruće se pre pletenja korpi potopi bar sat vremena u hladnu vodu koja mu privremeno vraća elastičnost ali ako pletenje potraje,pruće treba češće namakati jer se brzo suši i onda lako puca. 

 Kod pletenja korpe korpar najčešće sedi na niskoj klupi i pletenje počinje od dna ka gornjem delu ,a korpu završava izradom ručki.

 Korpari često koriste i različite drvene kalupe za svaki proizvod. 

 U pletenju se koristi celo pruće ali se pruće može i rascepiti po dužini spravom od drveta koja se zove cepač i koja cepa prut na tri dela.Tako se dobijaju tanke trake koje se zovu vitre.Ove trake se prilikom pletenja drže izmedju kolena i njima se najčešće obavijaju drške ili spojevi na korpama i nameštaju a mogu da služe i za pletenje ali osnovni kostur mora biti od punog pruća.


 – Završna obrada

Kada završi ceo predmet korpar započinje završnu obradu.

Danas to uglavnom znači da se predmet farba,lakira i često ukrašava dekupažom. 

 Meni je najlepši ,naročito nameštaj,u prirodnoj boji. Farbani mi ne deluje toplo i prirodno mada neke kombinacije bele boje i šarenih jastuka mogu lepo da izgledaju i u savremenom stanu.


 – Čuvanje pruća 

Dešava se da korpar ne upotrebi svo osušeno pruće već ga čuva za kasniju proizvodnju.
 Ako je pruće neoljušteno može se upotrebiti ( posle pripreme) i nakon godinu dana a ako je skuvano ,oljušteno i prirodno osušeno,može da čeka na pletenje mnogo duže. 


 -Šta se koristi u mojoj kući 

 I da Vas pitam sada kada ste (ako ste) sve ovo pročitali,da li mislite da je korpa od pletenog vrbovog pruća stvarno skupa?

A ŠTA JA USTVARI ŽELIM?

Kuvam ja prvu jutarnju kafu i razmišljam šta sve danas moram da uradim.

Sipam kafu u veliku šolju,izadjem na terasu,zapalim cigaretu i u glavi i dalje pravim spisak onoga „moram“.

Spisak je podugačak i dosta toga je vezano za odlazak u grad autobusom bez klime koji se trese i ne miriše baš prijatno.

Dobro,kažem sama sebi,ostani kod kuće jer i tu moraš dosta toga da uradiš.

Da,moram da operem prozore jer su baš nešto bljuzgavi.

Moram da obrišem i prašinu koja se ,ne znam kako, neverovatnom brzinom taloži po nameštaju,pa moram da skuvam ručak....

I dok tako (u sebi )redjam sve šta moram,čujem na radiju da se danas predvidja tropska vrućina i čujem cvrkut malih vrabaca iz gnezda iznad vrata na terasi ,a onda čujem još jedan glas koji mi ozbiljno i odlučno kaže: „ MA NIŠTA TI NE MORAŠ“.

Onda sama sebi(ovog puta poluglasno) kažem:Tačno.Ništa ja ne moram!

Ispijem onda kafu do kraja,zapalim još jednu cigaretu ,podignem noge na tronožac ,uzmem da čitam knjigu i baš mi je lepo.

Dan je tek počeo  i ja mogu sve ,ali ne moram ama baš ništa...

Ne osećam krivicu što ne radim ono što moram već ono što želim a sada želim da uživam u cvrkutu ptica,da čitam i posmatram zelenilo oko sebe.

Inače sam stalno u nekoj akciji i brzini i radim po dve stvari istovremeno.Stalno gledam na sat a svako „moram“ je za mene ustvari  stres.

Zato sam odlučila:

Ne moram da radim ništa što mi ne prija .

Družiću se sa ljudima u čijem društvu sam opuštena i ne moram da vagam svaku reč bojeći se da će je oni pogrešno protumačiti,

Hoću vreme samo za sebe i svoje,često zrkane misli.

  

Komplikovane ručkove ću spremati kad za to dobijem inspiraciju a ekspres lonac mi postaje najbolji prijatelj u kuhinji,

Bljuzgav prozor može da se opere i sutra a danas ga širom otvoriš i dišeš svež vazduh,

Na prašinu nismo alergični pa ni ona ne mora da se briše svaki čas....

Znam da ne mogu tako svaki dan a verovatno bi mi i dosadilo ,ali stvarno sam rešila da odsada radim ono što želim i šta mogu a mogu sve što želim  i želim ono što znam da mogu.

Možda zvuči malo zbrkano, a da li je to zbog tropske vrućine ili što mi se još nije sve sleglo u glavi kako treba,nisam sigurna.

Sigurna sam samo da kad radim nešto zato što MORAM ,to ne ispadne dobro i zato ću se  za svako „moram“, upitati : A što ja ustvari  želim?