Ovaj blog sam počela da pišem sa
željom da na jednom mestu sačuvam naše
običaje,verovanja i stare zanate jer su tradicija i običaji u životu jednog naroda,
pored
jezika i religije, verovatno najpresudniji za stvaranje i očuvanje etničkog
identiteta tog naroda.
Kod nas se poslednjih 20-tak godina mnogo govori o povratku tradiciji ali je u ovom
vremenu opšte globalizacije kada se gube mnoge posebnosti naroda i zamenjuju
se univerzalnim i bezličnim vrednostima i kada mali broj ljudi zna zašto u
životu radimo neke stvari i odakle potiču naši narodni običaji , prisutna opasnost od
pomodarstva i izmišljanja i uvodjenja novih običaja koji ne pripadaju našoj tradiciji.
Činjenica je da savremeni način života neizbežno unosi promene u naš život ,
da se običaji menaju i da je teško odrediti kada je tačno neki običaj nastao.
Činjenica je takodje da su običaji nastali iz potrebe da se
zadovolje različite
ljudske potrebe, a kako su se te potrebe menjale, tako su se menjali i običaji .
.
Srpski narodni običaji potiču iz starih, prehrišćanskih verovanja koja
su opstala
do danas.Ti običaji su vezani za određene događaje, praznike ...(zaštita zdravlja,
izlečenje,prizivanje kiše...) i prate ih razni obredi i rituali za koje se veruje da će
pomoći.
Religija
Srba pre dolaska na Balkan je bila prirodna religija.
Naši preci nisu imali ime za svoju veru već su jednostavno živeli na
način koji je
ta vera propisivala.Njihova vera se zasnivala ma silama prirode ali kroz razne
bogove i bića.
Svoje bogove su veoma poštovali ali su sebe smatrali
potomcima tih bogova i
obraćali su im se kao sebi ravnim.
Srbi su svoje bogove
poštovali na otvorenom prostoru uz prinošenje žrtava i pevanje
kao u drugim mnogobožačkim religijama mada se ne mogu naći dokazi da su
prinošene ljudske žrtve što je slučaj kod velikog broja naroda.
Oni su imali šumska svetilišta( svete gajeve) koja su uglavnom srušena
kada su
primili hrišćanstvo ali je vera starih Slovena bila izuzetno jaka što se vidi iz toga
što su posle prihvatanja hrišćanstva mnogi hrišćanski sveci dobili osobine starih
bogova,a dani posvećeni nekom bogu,postali dani posvećeni svecu
Narod je bio spreman da prihvati novu veru samo ukoliko se zadrže običaji a
bogovi ostanu,makar samo kroz svoje osobine.
U svetilišttima starih Slovena su se
nalazili kumiri.
Kumiri su
bili kipovi iz rađeni u hrastovom drvetu ili
kamenu sa likom slovenskog
božanstava a postavljani su na brda u okolini naseljenih mjesta.
Po kućama su se nalazili kumiri domaćeg
božanstva, odnosno mitskog pretka koga
je primanjem hrišćanstva zamenila ikona domaćeg sveca.
Veoma je
rasprostranjeno verovanje da
proslavljanjem slave Srbi samo odaju poštu
svecu koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.
Slava -
krsno ime ili krsna slava je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma
i porodice kojim se održava veza sa precima i poreklom a najbolje se i najduže
od svih slovenskih naroda se održao kod Srba.
U srpsku tradiciju slava je stigla1862.godine i to tako što je posle primanja
hrišćanstva postalo jasno da je nemoguće iskoreniti paganske narodne običaje
i tradiciju,pa je mitropolit Srbije Mihailo uobličio slavu.
Danas, pored porodične
slave, postoje i crkvene, gradske, zanatlijske, pa čak i
stranačke slave.
Poznato je, da se porodična
slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina
ali
Neki od njih su se raspitali koju su slavu slavili njihovi preci i nastavili da slave tu
slavu,a drugi sami biraju slavu koju žele da slave.
Oživljavanje ovog lepog običaja našeg naroda medjutim,prate pojave koje
ugrožavaju njegov duhovni značaj.
Ranije se podrazumevalo, da onaj kod koga se
ide na slavu, treba da bude pozvan
u goste kod onoga ko mu je bio gost kada on slavi svoju krsnu slavu.
Takodje se podrazumevalo da ako ste jednom pozvani na slavu,to znači da ćete
stalno biti pozivani kao i da će se ta tradicija prenositi i na buduće generacije.
Proslava slave je bila
prilika da se bliski ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu
vezu. Domaćin je spremao posluženje za svoje goste a jedini pokloni koje su gosti
donosili bili su jabuka za domaćicu i kocke šećera za decu.
Danas se ovaj
običaj prilagodjava savremenim
uslovima tako da proslavljanje
slave u kafani ili organizovanje preskupih slava vise nije retkost zbog čega ovakve
proslave postajuproblem za mnoge goste.
Ljudi koji nisu u stanju da na slavu odnesu skup poklon domaćinu od koga su za
svoju slavu dobili skup poklon ili da obezbede bogato posluženje ,odustaju od
odlaska na slave.
Tako danas slave sve više postaju statusni simbol,odnosno potpuna suprotnost
onome što je nekada bila i šta treba da bude.
Rekla sam već da savremen
način života neminovno dovodi do nekih promena
i u obeležavanju običaja .To se dogodilo i sa prihvatanjem Hrišćanstva, ali su naši
preci prihvatajući novu veru ,kroz razne običaje sačuvali i puno uspomena na
slovenske bogove i način života.
Nova vera se mogla
približiti stanovništvu samo ako se zadrže običaji i ako mnogi
hrišćanski sveci dobiju osobine starih bogova što pokazuje koliko je bila jaka vera
starih Slovena koji su na Balkan došli kao pagani i bili izloženi pritiscimada prihvate
hrišćanstvo.
.
Vladarska porodica(veliki
župan Mutimir )se prva pokrstila ali se stara slovenska
vera održala kroz pravoslavlje i narodne običaje (proslava Božića,Uskrsa,svadbe,krštenja,kumstva…)koji obiluju paganskim
ritualima i o kojima ću posebno pisati.
Нема коментара:
Постави коментар