JOLE TAMINDŽIĆ BOKSER KOGA NIKADA NIKO NIJE OBORIO NA POD

 

Mislim da u Umci nema nikoga ko ne zna Joleta Tamindžića,a ovog izuzetnog čoveka i sportistu pamte mnogi ljubitelji boksa u Srbiji i u nekadašnjoj Jugoslaviji jer je Jole Tamindžić bio junak u zlatnim danima jugoslovenskog boksa.

Jole sada vreme provodi uglavnom pored Save na splavu ali ispred splava i danas visi jedna bokserska vreća.

Joletovi roditelji Miloš i Danica su se iz sela Vranjska kod Bileće gde su se rodili Jole i njegova braća Perko i Mige .doselili u Umku kada je Jole bio mali.Sva tri brata su volela sport pa su u dvorištu imali improvizovano vratilo na kome je Jole neumorno vežbao.

 Njegov nastavnik fiskulture u srednjoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Železniku Toma Vujadinović je procenio da bi Jole bio mnogo bolji bokser nego gimnastičar pa ga je odveo u Radnički koji je u to vreme bio jedan od najjačih bokserskih klubova u zemlji i u kome su mogli da treniraju samo najbolji pa su Joleta u Umci počeli da gledaju drugim očima.

Jole je imao tada 15 godina. Bio je omladinski i seniorski šampion države, osvajao je medalje na velikim turnirima u Jugoslaviji i Evropi,a nokautom je pobeđivao najpoznatije evropske i svetske boksere srednje kategorije

Čak su ga sa mnogo divljenja gledala i njegova braća,na koju je on jako ponosan, i ubrzo su i oni počeli da treniraju boks.Kada je trener Branko Davinić za Perka rekao da nije talentovan kao Jole,to je bio samo podstrek za Perka da neumorno trenira i postigne velike rezultate.

Najmlađi od braće Tamindžić ,Mige je sa divljenjem gledao braću dok su međusobno sparingovali i koristio svaki trenutak da se dokopa njihovih rukavica i da i on boksuje.On je počeo karijeru kao teškaš u Sinđeliću,a posle prvih osam mečeva koje je dobio nokautom i on je došao u Radnički.Tako je Radnički postao poznat u Jugoslaviji po trojici opake braće Tamindžić koji su boksovali :Jole u srednjoj,Perko u poluteškoj i Mige u teškoj kategoriji.

Jole je imao više od 300 mečeva od čega 100 međunarodnih.

Bilo je to vreme kada se na boks gledalo kao na plemenitu veštinu, a na bokseri su bili hrabri momci koji su se u ringu nadmetali u snazi, brzini, umeću...

Iako je bio vrhunski sportista,Jole je radio u preduzeću „Ivo Lola Ribar“ i živeo je od plate.Od kluba je dobijao sportsku opremu i bonove za topli obrok,a posle pobeda na međunarodnim takmičenjima dobaijao je i premije.

      

Navijači Radničkog su bili radnici, službenici, profesori, ali i beogradska elita.

 Klarinetista Boki Milošević i tadašnji gradonačelnik Branko Pešić nisu propuštali nijedan meč Radničkog. Boki je dolazio u odelu, a Branko Pešić u šoferskoj jakni,a mečeve Radničkog je pratio i kraljević Tomislav Karađorđević i kneginja Jelisaveta.

U Radničkom su tada trenirali i „žestoki „ momci (Ljuba Zemunac,Giška,Arkan) sa kojima je on sparingovao ali se privatno nije družio.

Znao je Jole da oslabi i po desetak kilograma da bi mogao da boksuje u svojoj kategoriji ali je to skidanje kilograma bilo naporno i mukotrpno jer je kilograme „topio“ u tada jedinoj sauni u gradu u ulici Generala Ždanova.Posle ovakvog naglog smanjivaja težine on je znao da u meču mora da bude udarač i da meč završi nokautom jer su se posle prve dve runde osećale posledice mršavljenja pa se u trćoj uglavnom branio.

On je poznat kao bokser koji je mnogo mečeva završio nokautom ,a da sam nikada nije doživeo nokaut.Jole jednostavno nije umeo da padne.Poznato je da je u filmu „Davitelj protiv davitelja“ u jednoj sceni trebao da bude nokautiran ali su scenu morali da ponove desetak puta jer on nije znao da padne!

Kao jedan od svojih najinteresantnijih mečeva pamtii meč sa kubancem Martinezom koji je tada bio prvak sveta. Mnogi su predviđali da neće dočekati ni kraj prve runde ali su se prevarili.Istina,meč je izgubio sudijskom odlukom 3:2, ali ga je selektor reprezentacije Bruno Hrastinski ljubio kao da je pobedio Martineza.

Jole je završio Višu trenersku školu i bio glavni trener u Radničkom koji je 8 godina uzastopno bio prvak države.Bio je i trener državne reprezentacije,a ponude iz Italije,Mađarske i Nemačke da postane profesionalni trener,je odbio jer smatra da je profesionalni boks nemilosrdan i da se mečevi često nameštaju.

Sa raspadom Jugoslavije raspao se i boks,a Jole je počeo da pravi sportsku opremu za kik boks,rukavice i dresove.

Prisećajujći se dana kada se takmničio ističe da je zahvaljujući boksu upoznao Evropu, Aziju i Afriku. 

O Joletu je opet počelo da se intezivno piše kada je naša bokserka Nina Radovanović otputovala na Olimpijske igre.

Nju je njen trener iz kik-boks kluba Crvena zvezda ,kada je odlučila da se bavi boksom ,poslao kod Joleta Tamindžića da je trenira mada je izrazio sumnju u to da će Jole prihvatiti da trenira devojku.pogotovu što je već prestao da se bavi trenerskim poslom.

      

Nina kaže da se tako nešto i desilo ali da je zahvaljujući Joletovoj supruzi Dragani on ipak prihvatio da je trenira.Nina kaže da joj je Dragana rekla "Ti samo ponesi opremu i moraće da te trenira". 

 I tako je počela uspešna sportska saradnja koja je postala i prijateljska jer kod Tamindžića koji vreme provode uglavnom na splavu,se oseća posebna energija – pozitivna.

BUDI DOBAR

Koliko puta ste čuli da odrasli kažu detetu "budi dobar" i da pritom misle "budi poslušan"?

Znači li to da je dobro dete ono koje sluša mamu i tatu, radi ono što mu se kaže i što se od njega očekuje i ne ispoljava svoje potrebe?

Mnogo ljudi misle da su deca loša ako ne prihvataju "ne" kao odgovor ako im se to i ne obrazloži, koja trče i smeju se onda kad mi mislimo da treba da sede mirno.

 Mnogi misle da dobro dete ne treba da glasno izražava svoje emocije,a ja mislim da nema loše dece.

 

Važno je da dete što ranije shvatiti važnost dobrote i poštenja,da nauči da poštuje sebe i druge, da bude pristojno- ali za to mu treba primer. 

Učite ih da shvate - ne samo da znaju.

Objasnite im da nisu loši ako kažu"neću"i "ne" onome što im se ne dopada i ne čine ono što okolina smatra da je dobro i da ne treba reći "da" kada ne misle tako i da je u redu da misliš drugačije od svih koji misle isto.

Objasnite mu da biti dobar nije isto što biti glup i da je sasvim u redu da ćuti ako nema šta lepo da kaže, kao i da kaže "molim te","izvini što kasnim i hvala što me "čekaš".

Dobri ljudi su srećni.Oni se više smeju nego drugi, jer nemaju loše misli.

Oni ne lažu, nisu sebični ,dele sa drugima novac ali i hranu i znanje.

Ako ne mogu da pomognu neće ni odmoći.

Dobar čovek ne priča puno o sebi i svojim vrlinama i veruje da će osoba kojoj je pomogao i učinio nešto dobro, učiniti tako nešto nekome drugom.

Ne morate učiniti ništa posebno da bi nekome pomogli. Pokušajte da se stavite na njihovo mesto i nikada nemojte činiti nešto što ne bi želeli da neko čini vama.

Uvek možete pomoći nekome kada mu nešto u radnji padne na pod,starijoj komšinici možete poneti kese do stana.

Dobar čovek ne mora da ima puno novca da bi nekome pomogao.

Može da uplati novac humanitarnoj organizaciji, ali nekome ćete ulepšati dan i tako što ćete mu reći "Dobar dan, kako ste?"i onda ga stvarno saslušati.

Kada pravite generalno spremanje, odvojite stvari koje vam ne trebaju i odnesite nekome kome će one dobro doći( siromašnom komšiji, svratištu ili domu za nezbrinutu decu.)

Ne osuđujte ljude,jer nikada ne znate kroz šta prolaze već pokažite sposobnost da slušate bez predrasuda .

Zastanite(ma koliko da ste zauzeti)na par minuta i popričajte sa starijim komšijama.Vama to neće oduzeti mnogo vremena a nekome će obogatiti dan i učiniti da se ne osećaju suvišnim .

Obiđite nekoga ko je sam ili bolestan i odnesete im hranu ili lekove.

Budite dobrovoljni davalac krvi.

Udomite psa ili mačku koji su ostavljeni na ulici jer će oni znati da cene toplinu doma i ljubav

koju im pružate.

Ako nemate uslova u stanu za držanje životinja, možete ostaviti činijicu hrane i vode na ulici ili ispred zgrade, gde se okupljaju životinje.

Osim novčanih donacija ljudima koji brinu o napuštenim životinjama možete im pokloniti i hranu .

Ako se budete ovako ponašali dete će shvatiti da i drugi ljudi i životinje imaju osećanja,da i njih nešto boli kao što i njega boli.

Pokažite detetu ličnim primerom da nikada sebe ne stavlja u centar pažnje jer ako budete odobravali sve što dete radi, čak i kada to nije dobro,stvorićete egocentričnu osobu,a ne dobrog čoveka.

Zato podstaknite dete da bar jednom nedeljno učini neko malo dobro delo, bilo da pomogne prijatelju ili komšiji da počisti opalo lišće, baci đubre i da o tome ne priča niti očekuje nagradu.