Kuvam ja prvu
jutarnju kafu i razmišljam šta sve danas moram da uradim.
Sipam kafu u
veliku šolju,izadjem na terasu,zapalim cigaretu i u glavi i dalje pravim spisak
onoga „moram“.
Spisak je
podugačak i dosta toga je vezano za odlazak u grad autobusom bez klime koji se
trese i ne miriše baš prijatno.
Dobro,kažem
sama sebi,ostani kod kuće jer i tu moraš dosta toga da uradiš.
Da,moram da
operem prozore jer su baš nešto bljuzgavi.
Moram da
obrišem i prašinu koja se ,ne znam kako, neverovatnom brzinom taloži po
nameštaju,pa moram da skuvam ručak....
I dok tako (u
sebi )redjam sve šta moram,čujem na radiju da se danas predvidja tropska
vrućina i čujem cvrkut malih vrabaca iz gnezda iznad vrata na terasi ,a onda
čujem još jedan glas koji mi ozbiljno i odlučno kaže: „ MA NIŠTA TI NE MORAŠ“.
Onda sama
sebi(ovog puta poluglasno) kažem:Tačno.Ništa ja ne moram!
Ispijem onda
kafu do kraja,zapalim još jednu cigaretu ,podignem noge na tronožac ,uzmem da
čitam knjigu i baš mi je lepo.
Dan je tek
počeo i ja mogu sve ,ali ne moram ama
baš ništa...
Ne osećam
krivicu što ne radim ono što moram već ono što želim a sada želim da uživam u
cvrkutu ptica,da čitam i posmatram zelenilo oko sebe.
Inače sam
stalno u nekoj akciji i brzini i radim po dve stvari istovremeno.Stalno gledam
na sat a svako „moram“ je za mene ustvari stres.
Zato sam
odlučila:
Ne moram da
radim ništa što mi ne prija .
Družiću se sa
ljudima u čijem društvu sam opuštena i ne moram da vagam svaku reč bojeći se da
će je oni pogrešno protumačiti,
Hoću vreme
samo za sebe i svoje,često zrkane misli.
Komplikovane
ručkove ću spremati kad za to dobijem inspiraciju a ekspres lonac mi postaje
najbolji prijatelj u kuhinji,
Bljuzgav
prozor može da se opere i sutra a danas ga širom otvoriš i dišeš svež vazduh,
Na prašinu
nismo alergični pa ni ona ne mora da se briše svaki čas....
Znam da ne
mogu tako svaki dan a verovatno bi mi i dosadilo ,ali stvarno sam rešila da
odsada radim ono što želim i šta mogu a mogu sve što želim i želim ono što znam da mogu.
Možda zvuči
malo zbrkano, a da li je to zbog tropske vrućine ili što mi se još nije sve
sleglo u glavi kako treba,nisam sigurna.
Sigurna sam
samo da kad radim nešto zato što MORAM ,to ne ispadne dobro i zato ću se za svako „moram“, upitati : A što ja ustvari želim?
Нема коментара:
Постави коментар