A ŠTA JA USTVARI ŽELIM?

Kuvam ja prvu jutarnju kafu i razmišljam šta sve danas moram da uradim.

Sipam kafu u veliku šolju,izadjem na terasu,zapalim cigaretu i u glavi i dalje pravim spisak onoga „moram“.

Spisak je podugačak i dosta toga je vezano za odlazak u grad autobusom bez klime koji se trese i ne miriše baš prijatno.

Dobro,kažem sama sebi,ostani kod kuće jer i tu moraš dosta toga da uradiš.

Da,moram da operem prozore jer su baš nešto bljuzgavi.

Moram da obrišem i prašinu koja se ,ne znam kako, neverovatnom brzinom taloži po nameštaju,pa moram da skuvam ručak....

I dok tako (u sebi )redjam sve šta moram,čujem na radiju da se danas predvidja tropska vrućina i čujem cvrkut malih vrabaca iz gnezda iznad vrata na terasi ,a onda čujem još jedan glas koji mi ozbiljno i odlučno kaže: „ MA NIŠTA TI NE MORAŠ“.

Onda sama sebi(ovog puta poluglasno) kažem:Tačno.Ništa ja ne moram!

Ispijem onda kafu do kraja,zapalim još jednu cigaretu ,podignem noge na tronožac ,uzmem da čitam knjigu i baš mi je lepo.

Dan je tek počeo  i ja mogu sve ,ali ne moram ama baš ništa...

Ne osećam krivicu što ne radim ono što moram već ono što želim a sada želim da uživam u cvrkutu ptica,da čitam i posmatram zelenilo oko sebe.

Inače sam stalno u nekoj akciji i brzini i radim po dve stvari istovremeno.Stalno gledam na sat a svako „moram“ je za mene ustvari  stres.

Zato sam odlučila:

Ne moram da radim ništa što mi ne prija .

Družiću se sa ljudima u čijem društvu sam opuštena i ne moram da vagam svaku reč bojeći se da će je oni pogrešno protumačiti,

Hoću vreme samo za sebe i svoje,često zrkane misli.

  

Komplikovane ručkove ću spremati kad za to dobijem inspiraciju a ekspres lonac mi postaje najbolji prijatelj u kuhinji,

Bljuzgav prozor može da se opere i sutra a danas ga širom otvoriš i dišeš svež vazduh,

Na prašinu nismo alergični pa ni ona ne mora da se briše svaki čas....

Znam da ne mogu tako svaki dan a verovatno bi mi i dosadilo ,ali stvarno sam rešila da odsada radim ono što želim i šta mogu a mogu sve što želim  i želim ono što znam da mogu.

Možda zvuči malo zbrkano, a da li je to zbog tropske vrućine ili što mi se još nije sve sleglo u glavi kako treba,nisam sigurna.

Sigurna sam samo da kad radim nešto zato što MORAM ,to ne ispadne dobro i zato ću se  za svako „moram“, upitati : A što ja ustvari  želim?