PRIČA O KREČU,KREČANAMA I KREČARIMA

Znam da će većina vas kada vidi ovaj naslov pomisliti "Priča o kreču?

Kakva može biti priča o kreču?"

I meni su u školi lekcije o kreču ,sa svim onim formulama,bile neinteresantne ali ja ovde neću pominjati ni formule ni istorijat ni dosadne podatke.
Pa o čemu ću onda pričati?
Pričaću o tome kako se kreč pravio nekada a negde se,istina retko ,i danas pravi i gde se sve koristi.
Moje interesovanje za kreč se javilo nedavno kada je mojoj prijateljici bio potreban negašeni kreč ali onaj koji je pečen isključivo na drvima .Od tog kreča je trebala da pravi krečnu vodu i koristi je kao lek.
Počela sam da tražim kreč misleći da ću ga lako naći a tako sam shvatila da o kreču može da se ispriča više priča.

                                                Dobijanje kreča

Moram ipak da počnem od dobijanja kreča.

Možda reč "dobijanje" nije adekvatan izraz jer se kreč ne dobija .Proizvodnja kreča je težak fizički posao za koje je potrebno i znanje.

Najteži deo posla je zidanje krečane jer se svaki kamen ručno ugradjuje.

Za jednu krečanu od koje se dobije 5 ili 6 tona negašenog kreča, potrebno je oko osam tona kamena krečnjaka i oko 25 kubika drveta.

Krečana se obično pravila u nekoj uvali ili vrtači i to tako što se u sredinu zabode kolac pa se uz pomoć kanapa  iscrta krug i tako odredi veličina krečane.

                                                Izgradnja peći

Pošto je odredjena širina jame(dva do tri metra) odredi se i dubina (poluprečnik kruga).Ova rupa se zatim oblaže kamenjem (temeljcima) sve do ploče,na kojoj se prave vrata za ubacivanje drveta a na suprotnoj strani se prave vrata za izbacivanje žara i pepela.

Otesani kamen se redja u obliku svoda a sredina se zatvara kamenom u obliku piramide.

Na oko 50 do 60 cm od kamenog zida u zemlju se zabijaju dugački kočevi oko kojih se plete plot a izmedju zida i plota se nasipa zemlja i sitno kamenje .To je košuljica koja sprečava dotok hladnog vazduha koji bi usporio pečenje kreča.

Na kraju se u krečanu stavlja „tovar“ ili krupno kamenje. Krupno kamenje u krečani ređa se u obliku zaobljene kupe koja mora biti visoka onoliko koliki je prečnik rupe.

Na kraju se sve pokrije slojem zemlje od oko 30 cm a oko krečane se kopa kanal koji ako padne kiša ,odvodi vodu dalje od krečane.

                                                     Iskop kamena

                                                      Pečenje

Kada su izvršeni svi pripremni radovi donose se drva (bukova)za pečenje i peć se pali.

Od tog trenutka krečari skoro da i ne spavaju jer vatra nikako nesme da se ugasi.Smenjuju se oni tako na svakih 5 sati jer ne može dugo da se izdrži pored peći u kojoj je temperatura od 1.000 do 1.800 stepeni Celzijusovih.

Vatra se loži neprestano i pečenje traje obično oko 40 sati  a kada kamen počne da se pretvara u kreč,krečana se zatrpava crvenim kamenom koji u njoj održava visoku temperaturu.

Posle hladjenja raspliće se plot i sklanja zemlja kako bi se došlo do kreča.

                                                       Hladjenje kreča

Tako je dobijen negašeni kreč i priča o kreču može da počne.

                                                        Gašeni kreč

Negašeni kreč je u obliku grudvi a gasi se tako što se u sanduk za gašenje sipa odredjena količina negašenog kreča pa se onda nalije voda a to se radi pažljivo jer dok se raspada i gasi,kreč razvija temperaturu od oko 150 stepeni Celzijusa.

Gašeni kreč se koristi u gradjevinarstvu,poljoprivredi,medicini,kozmetici,domaćinstvima..

                                                          Krečenje

Jeste li primetili da i danas svi koriste izraz "krečenje stana" iako retko ko stvarno koristi pravi kreč?

Ipak,onaj kome je stalo do ekološki zdravih materijala ,pogotovu u stanu u kome živi,stvarno kreči!

Ako se kreči pravim krečom ,mora se krečiti u dva sloja a u prvi sloj se obavezno stavlja pesak.Pretpostavljam da to ima veze sa vezivanjem za podlogu mada mi moler koji je kod nas krečio nije znao da kaže zašto.

U drugi sloj se može dodati toner za disperziju ali se mora dodati više tonera i napraviti jača  boja jer izbledi kad se osuši.

                                           Živi kreč čisti štale o bunare

Ne,nije šala.Kreč je odlično dezinfekciono sredstvo i nekada se u seoskim domaćinstvima koristio za krečenje štala,svinjaca i kokošinjaca.

Koristili su ga i za dezinfikovanje vode u bunarima,bacali su isitnjen na njive ili u jame sa uginulom stokom.

Posle velikih poplava pre par godina ,negašeni kreč je bacan i po njivama i po barama iz kojih se voda dugo nije povlačila ali pod stručnim nadzorom a ugašenim krečom poljoprivrednici i sada kreče stabla u svojim voćnjacima i tako ih štite i od insekata i od glodara.

                                          Kuvate li slatko od šljiva i kajsija?   

   Mislim da svaka domaćica koja kuva slatko od šljiva,zna da joj je neophodan kreč.

Recepata ima različitih ali je kreč neophodan.Krečna voda u koju se spuštaju oljuštene šljive pomaže da šljive ostanu cele i čvrste.
Recept za slatko od šljiva

Potrebno:
- 1 kg šljiva

- 1 kg šećera

- 1 limun koji se opere i iseče na kolutove

- 250 grama kreča

- 4 litra vode

Priprema krečne vode:

250 grama negašenog kreča se rastvori u 2 litra vode pa se doda još 2 litra vode.To se promeša i ostavi da se voda izbistri.Onda se krečna voda pažljivo odlije i u nju se stavljaju oljuštene šljive iz kojih su izvadjene koštice.

Priprema slatka

Šljive se oljušte,izvade im se koštice i stave se u krečnu vodu u kojoj odstoje oko 1 sat nakon čega se stavljaju u djevdjir,ocede i dobro isperu.
U medjuvremenu ste ušpinovali šećer sa malo vode i kada se dobije gustina meda u šerpu se spuštaju šljive i dodate kolutove limuna.Ako volite,u svaku šljivu možete na mesto gde je bila koštica da stavite polovinu jezgra oraha.
Šljive se onda kuvaju(bez mešanja) i kada vidite da je kuvanje gotovo,šerpu skidate sa šporeta,pokrivate je vlažnom krpom a kada se sasvim ohladi sipate u tegle.

                                                         Kreč u farmaciji

  Da,krečno mleko se i danas koristi u farmaciji protiv svraba od ujeda insekata i kod zasušivanja krastica kod boginja a koristi se i za negu bebine guze.Jednostavno je za upotrebu i nema neželjena dejstva.

Ako ga koristite zbog ujeda insekta ili alergije,najbolje je da ga stavite direktno na ta mesta i ostavite par sati da deluje.Može se njime namazati i celo lice ali se najpre mora očistiti a bočica sa krečnim mlekom promućkati pa kad se mleko lepo sjedini,naneti ga na vatu ili gazu i njime premazati lice.

Eto,opisala sam kako su ljudi nekada i to vekovima pravili kreč a ovaj zanat je kao i svaki drugi imao svoje specifičnosti u zavisnosti od geografskih osobina sredine  ali i od razvoja nauke i industrije.

Ovaj stari zanat  koji se prenosio sa kolena na koleno u mnogim porodicama ,skoro da više i ne postoji a majstora krečara je sve manje ali kreč je i dalje tu i pored novih i jeftinijih materijala i savremene tehnologije.

Sada se proizvodi u savremenim krečnim pećima ali se i dalje proizvodi.

PRE I POSLE JELA TREBA RUKE PRATI(IZRADA SAPUNA NEKADA I SADA)

Fotografija preuzeta sa interneta

Sapuni su danas stvar bez koje se ne može zamisliti ni jedna kuća i koju je većina nas navikla da kupuje u obližnjim prodavnicama.

Ima bezbroj proizvodjača a sapuni su najrazličitijih boja i mirisa.

                                         A kako je to nekada bilo ?

 Verovatno  su vam mame ,tate ili bake bar nekada ispričali kako se ranije veš prao pepelom i sapunima koje su sami pravili.

Možda ne bi bilo loše da se prisetimo  od čega  su naše bake pravile sapune jer nekada se sapun pravio u svakom seoskom domaćinstvu.

Korišćeni  su  pepeo drveta i mast ili loj.

Najpre  se pravila cedj i to isključivo od drvenog pepela koji bi se prosejao kroz sito i sipao u bure ili kantu u koju bi se onda sipala kišnica.Uz povremeno mešanje ovaj rastvor bi ostajao u kanti oko nedelju dana.Tada bi kroz gazu procedili vodu i koristili je za pranje veša  u velikim loncima ili koritu.

 Vremenom je umesto ceđi pepela drveta počela da se koristi masna soda (NaOH)čime je znatno pojednostavljen postupak izrade sapuna.

Sapuni su se pravili uglavnom od masti životinja .

U kazanima iznad ognjišta krčkale su se  svinjske kožice od slanine, čvarci, stara mast i slične namirnice životinjskog porekla.

fotografija preuzeta sa interneta

Dva kilograma ovih  masnih sastojaka stavljlo se u tri litre vode pa se u to dodavalo pola kilograma žive sode i onda se sve zajedno kuvalo oko dva sata uz stalno mešanje.

Uz pomoć noža se proverevelo da li je sapun kuvan ili ne  tako što se nož umoči u sapun i ako se masa oko noža odmah stvrdne znači da je kuvan.

Kada je skuvan,sapun se izlivao u rupičasti sanduk u koji bi se stavila čista mokra krpa tako da je suvišna voda iz sapuna mogla da se cedi kroz rupice.

Kada se ohladi,sapun se vadi,odvaja od krpe i seče velikim nožem na komade.

Ovakav sapun bez ikakvih dodataka i aroma i nimalo privlačnog izgleda i mirisa koristio se za ličnu higijenu i pranje veša

.

                                                  Fabrike sapuna

Ali,nisu se sapuni pravili samo u seoskim domaćinstvima.

     - U Novom Sadu je 1871 godine osnovana fabrika za izradu sapuna.

Nama je ova fabrika poznata pod imenom ALBUS a osnovana je pod imenom “Prvo novosadsko sapundžijsko društvo”.

     - Poznatu leskovačku industriju hemijskih i kozmetičkih proizvoda za izradu sapuna i parfema pokrenuo je Jovan Vlajčić 1872. godine.

U periodu 1926-1927.godine u samom centru grada podignuta je upravna i proizvodna zgrada fabrike sapuna,parfimerije i kozmetike "Kaloderma".

Palatu su podigli sinovi  osnivača fabrike Jovana Vlajčića a ime je dobila po kozmetičkom sredstvu za negovanje kože koje se izradjivalo od želatina,meda,glicerina,vode i parfema.

Posle Drugog svetskog rata u ovoj zgradi se nalazila fabrika „Nevena“.

                                   fotografija preuzeta sa interneta

     - Meriminim Dečijim sapunom kupane su generacije beba a mislim da mnogi pamte i Ten San sapun.

                                        Kako je i kada nastao sapun?

Opisah ja ovde kako se sapun pravio kod nas u domaćim uslovima i onaj „fabrički“ ali kako je i kada nastao recept za sapun još se pouzdano ne zna.

     -  Pronadjene su glinene pločice koje potiču iz starog Vavilona sa receptima za izradu sapuna i recepti na egipatskom papirusu stari oko 3500 godina.

     -Stara rimska legenda kaže da su sapun otkrile žene koje su živele na planinini Sapo gde su se navodno odvijala ritualna žrtvovanja životinja pa se loj od žrtvovanih životinja mešao sa pepelom iz vatri koje su se palile tokom tih rituala a kiša koja se slivala niz planinu ,mešala je sve to sa glinom dajući sapun.

Interesantno je da  Plinije Stariji u svojim spisima pominje da se sapun nije koristio samo za kupanje i pranje već  uglavnom kao pomada za kosu.

Upotreba sapuna u Rimu je značajno  opala kada su varvari zauzeli ovu teritoriju ali i zato što je  Katolička crkva smatrala da je kupanje vid hedonizma a upotrebu sapuna i kupanje su povezivali sa paganstvom.

     - Krajem 12. veka sapun je počeo da se proizvodi i u Engleskoj . 

Proizvodjači  sapuna bili su obavezni da plaćaju veliki porez pa je zbog toga  sapun bio prilično skup i velika većina naroda nije mogla da ga koristi sve do 19 .veka kada se na tržištu pojavio sapun po pristupačnoj ceni.

     - U Francuskoj je masovna proizvodnja sapuna  počela u Provansi, Tulonu, Jeru i Marseju  u drugoj polovini 15. Veka.

        U 16.veku počinje da se pravi finiji sapun.

Taj novi sapun se ne pravi od masti životinjskog porekla već od biljnih ulja .

Takav je Marseljski sapun koji se pravi od maslinovog ulja i koji se i sada pravi na potpuno isti način kao u 16.veku.

                                        Proizvodnja sapuna danas

Proizvodnja sapuna je bila na vrhuncu sredinom 19. veka i to zahvaljujući  merketingu.

Proizvodjači su počeli da proizvode sapune različitih oblika,da im dodaju esencije,mirise,boje i da ih maštovito pakuju što je doprinelo  većoj prodaji.

 Danas se ponovo javlja interesovanje za ovu oblast, a motivi su razni: od težnje da se napravi sopstveni sapun, da se razvije sopstveni biznis .....

Pojavili su se domaći sapuni za   koje se tvrdi da su apsolutno prirodni i u koje se dodaju razni začini,delovi biljaka,latice cveća.

Ovi sapuni prelepo izgledaju i još lepše mirišu a o njihovoj“prirodnosti“ nisam stručna da govorim pa ću citirati Zorana Vujčića,biohemičara koji je u svom blogu a u vezi izrade sapuna napisao i ovo:

„Rekoh, a svi to hemičari znaju, nema prirodnih sapuna. Ima nekoliko prirodnih sirovina, koje se koriste za pravljenje sapuna, ali sapuni su nešto između. Jer se prave od 2 prirodne sirovine (masnoće i vode) i jedne sintetičke (hidroksid, živa soda ili hemijski NaOH). Proces je neutralizacija ili saponifikacija. I to je sva mudrost. Nastaje sapun i glicerol, zaostaje nešto vode i to je domaći sapun. „

  Tekst preuzet sa  http://zoran-vujcic.blogspot.rs/