GRNČAR JE MAJSTOR ZA TESTIJU,SAČ,GRNE...

U zadnje vreme se mnogo govori o ekologiji,zdravom načinu života,zdravoj ishrani , 
prirodnom načinu pripremanja hrane i stalno se reklamiraju novi sudovi za pripremu hrane u kojima ona zadržava sva svoja hranljiva svojstva .

To me podsetilo da počinje jesen - vreme za svadbe u Srbiji .

Na svadbama se sprema čuveni svadbarski kupus a poznato je da je on najbolji kada se sprema u zemljanim posudama.

Prebranac je takodje,najukusniji ako je spremljen u” tavčetu“.

A koliko vas zna kako se prave ti zemljani sudovi i ko ih pravi?

Majstor koji pravi tavu, grne ,djuvečarku,brde za kafu,testije,bardake,kondire,panice za jelo ,zove se Grnčar  a veruje se da je zanat kojim se on bavi (grnčarstvo) jedan od najstarijih zanata jer su u arheološkim nalazištima iz doba neolita pronadjene posude izradjene od gline.

  Osnovni materijal i deo tehnologije su ostali isti od pronalaska do danas, sa malim,skoro neznatnim promenama u načinu izrade i ukrašavanju što zavisi od namene proizvoda,od podneblja u kome se proizvodi,kulturnih strujanja)  
    

Osnovna sirovina za proizvodnju posuda je glina.

Da bi glina bila pogodnija za rad morala je prethodno da se obradi tako što se glina prekopa motikom i doda se odredjena količina vode u zavisnosti od toga koji će se proizvod izradjivati.

Gotov proizvod se zatim suši i tek kada se dobro osušio ubacuje se u peć i peče.

                                                               

Interesantno je da su jedino još na našim prostorima u Evropi očuvane su sve tri poznate tehnike grnčarske proizvodnje a neki oblici i postupci u proizvodnji održavaju se vekovima skoro neizmenjeni.

 Grnčarija rađena bez točka, ( ženska grnčarija)je najjednostavnija  i nema značajnija umetnička obeležja. To su najjednostavniji predmeti,( crepulje i vršnici za pečenje hleba) koji se oblikuju na zaravnjenoj zemlji ili na dasci kao podlozi na sličan način kao što je radjeno još u neolitu.

 Crepulje i vršnike masivnih zidova sa malo ili bez ukrasa su pravile žene — za potrebe svojih domaćinstava pa se zato ona i naziva “ženska grnčarija”. 

 Grnčarija ručnog točka  zbog svoje građe , jednostavnosti i lepih oblika sa skromnim ukrasima  ( talasaste linije,kosi,uspravni i položeni zarezi u nizovima)deluje mnogo elegantnije od grnčarije radjene bez točka a ovoj grnčariji se pripisue slovensko poreklo jer je slična pronadjena na arheološkim nalazištima u Poljskoj,Češkoj,Slovačkoj ,Ukrajini i Rusiji.

Ovom tehnikom se i danas proizvode ,u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, sudovi za otvoreno ognjište koji nisu gledjosani ,debljih su zidova i obično crne boje.

 Crna boja se postiže kaljenjem posle pečenja kada se usijani sudovi potapaju se u kašu od brašna, čađi i istucane kore nekih vrsta drveta.

 Osim lonaca za kuvanje jela na otvorenom ognjištu, ovom tehnikom se prave i posude za pečenje,  pržulje i  ćupovi za čuvanje hrane.

Grnčarija izrađena na nožnom točku je široko rasprostranjena, raznovrsnih je oblika i ima različitu primenu u domaćinstvu.

 Pod rukama grnčara, na čudesan način, dok se kolo potiskivanjem nogom brzo okreće ,glina dobija željeni oblik.

Na gotovom sudu, nanošenjem boje kroz cevčicu od ptičijeg pera ili šuplje kosti, izvode se šare a različite boje i staklast sjaj — gleđ, dobijaju se nanošenjem metalnih oksida i ponovnim pečenjem.

Samo veliki sudovi izradjeni na nožnom točku imaju deblje zidove, da bi mogli da održe formu i izdrže pritisak materijala koji je u njima.

Sredinom XIX veka Pirot je bio centar grnčarskog zanata u Srbiji sa čak 40 grnčarskih radionica u kojima je izradjivano više od 70 vrsta sudova različitog oblika i namene a grnčari su  sami izrađivali i alat i pribor za svoje potrebe.

Svi ovi predmeti odlikuju se skladnim bojama (žuta, zelena, mrka) i ukrašavaju  se raznim vrstama ukrasa: urezivanjem krugova, cik-cak linija, lozica, nalepljivanjem ukrasa , crtanim cvetovima i drugim motivima .

Gleđosani predmeti su pečeni u specijalnim "vurnjama", a danas se posude peku u električnim pećima.

Grne po kome je zanat dobio ime korišćen je za kuvanje jela na otvorenom ognjištu.

Osim grneta za serviranje jela koristio se đuveč (đuvečarka), lonče za kiselo mleko, grnajče (brde) za kafu, činije (panice) za jelo i tanjiri.

Testija ili “stovna” po kojima su pirotske grnčare nekada zvali” testidžijama",je bila najvažniji sud za vodu.

Bardaci (kondiri) su često bili ukras u kući sa posebnom karakteristikom da se grlić završava sa čašicom. Vrlo lepo ukrašen svadbeni kondir korišćen je za pozivanje svatova kada se neko ženi ili udaje.

Pravili su grnčari sa posebnom pažnjom i predmete kultnog karaktera: kandila, posude za svetu vodicu takozvana "panica za vodosvećenje" (svetovod), pa svećnjake (čirake I sve svoje proizvode su nekada prodavali na vašarima.

Danas se uglavnom proizvodi ukrasna grnčarija (saksije za cveće) a od posudja se najviše kupuje  “djuvečara” mada su i svadbarski kupus , pasulj,sarme najukusniji kada se spreme u grnčarskim proizvodima.

A pečenje iz sača?

VEZENI PEŠKIR - NA DAR ili PEŠKIR U NARODNIM OBIČAJIMA

                                                             http://www.starizanatisrbije.rs/

                                               

Ispričaću vam prvo jednu istinitu priču o peškiru koju sam nedavno čula i koja me je navela na razmišljanje o tom predmetu koji svakodnevno koristimo i ne razmišljajući da je on nekada osim one upotrebne vrednosti imao mnogo veću vrednost.

Ali da se vratim na priču o devojačkom peškiru koji je spasio jednog srpskog vojnika.

Jedne avgustovske noći 1914 god. na padinama Cera u šumi zvanoj Rankovača vodile su se krvave borbe izmedju austrougarske  i srpske vojske.Dva vojnika su od eksplozije granate bila teško ranjena ali su uspeli da dodju do napuštene kuće Tihomira Stevanovića u Tekerišu.

Ujutru su ih tu pronašli austrougarski vojnici koji su lakše ranjenog vojnika ubili a Miletu Milentijevića  koji je bio ranjen u obe noge ostavili da iskrvari.

Mileta je uspeo da udje u kuću gde je našao sanduk sa devojačkom spremom i u njemu dva vezena peškira.Ovim peškirima koje su nekada devojke tkale i vezle za svoju spremu,previo je rane i zaustavio krvarenje .Kasnije su ga pronašli srpski vojnici i odneli do lekara.

Mileta je preživeo rat i uspeo da sačuva jedan peškir koji je odneo u svoje selo.

Posle punih 60 godina,Mileta je sa unukom došao na obeležavanje godišnjice Cerske bitke i poneo sa sobom peškir.

Potražio je i kuću u kojoj je nešao spas ali je saznao da je žena koja je peškir izatkala i izvezla umrla ubrzo posle njegovog ranjavanja.

Peškir se sada nalazi u Narodnom muzeju u Šapcu i po rečima Svetlanke Milutinović iz ovog muzeja,izatkan je od tankog platna,dugačak oko 1,5 metara , širok oko 50 santimetara a na krajevima je ukrašen čipkom..Na jednom kraju je devojačkom rukom izvezeno"Persa Spajića djevojka" a na drugom "Dobro jutro ,dobri domaćine.Sretan ti praznik"

O peškirima sigurno ima još mnogo interesantnih priča jer je peškir bio neizostavni pratilac mnogih običaja i imao posebnu vrednost.

Onaj koji se koristio svakodnevno bio je najčešće od konoplje ili pamuka sa poprečnim prugama na krajevima ,malo veza i sa uzanom čipkom.

Ukrasni peškiri koji su krasili ikonu ili stajali iznad umivaonika imali su vezene poruke "Dobro došli dragi gosti","Dobro jutro","Zdravo svanuli","Ruka ruku mije,obraz obadvije".....Način na koji su ovi peškiri bili uradjeni i uklopljeni uz ostale predmete u kući,govorio je o maštovitosti i ukusu domaćice.

peškir od prizrenskog platna sa svilenim resama

Peškiri su najčešće izradjivani od kudeljng,lanenog ili pamučnog,rukom tkanog platna a oni  za posebne namene i od svilenog i ukrašavani vezom,najčešće cvetnog motiva ili geometrijskim motivima.

Simbolična vrednost peškira je posebno značajna.On je i u obredima i u svakodnevnom životu često bio darovan a darodavac je lepotom peškira isticao i svoj društveni status ali i primaoca ovoga dara.

Danas je peškir izgubio svoju nekadašnju vrednost.Kada ga kupujemo bitno nam je uglavnom da ne pušta boju i da ne grebe.

Nekada je peškir bio predmet koji je čoveka pratio od rodjenja do smrti.

Prvi dar koje je novorodjenče dobijalo i u njega se uvijalo bio je peškir "povojnica".

Za prvo šišanje deteta"srižbu"kum je dobijao peškir na dar.

Peškir je bio i deo devojačke spreme.Njima su se kitila kola kojima je sprema prevožena u novi dom.

Devojka je prosce darovala" boščalukom" u kome je pored košulje,čarapa i gaća obavezno bio i peškir.

Čutura kojom se pozivaju svatovi na svadbu kitila se peškirom a najlepši,od tankog pamuka i često protkani svilom i žutom ili srebrnom srmom ,su bili KUMOVSKI i DEVERSKI  PEŠKIR.

Peškire su dobijali i vojvoda,stari svat,vozač mlade i mladoženje.

Peškirom su se kitili i konji,čeze ili fijakeri.

Svekrva je dočekivala mladu sa sitom u kome se pored pšenice,jabuke i cveća ,nalazio i peškir.

Na venčanju se ruke mladenaca vezuju peškirom.

I u pogrebnim običajima je peškir imao značajnu ulogu.

Kada u kući neko umre peškirom se prekriva ogledalo.

U kovčeg se sa pokojnikom obavezno stavljai peškir.

Panaija-kuvano žito,se nosi na poslužavniku koji je prekriven peškirom.

I na crkvenom barjaku i krstu je obavezan peškir.

Peškir se darovao crkvi i kao spomen umrlima ali i za zdravlje.

Kada se diže krov na kući ,pored zelene grane,cveća i flaše pića,majstorima se darovao i peškir.

Peškirom se uvija božićni kolač,daruje položajnik..

Slavski kolač se u crkvu nosi u peškiru.

Verovatno se peškir koristio i u nekim drugim prilikama što zavisi i od kraja i običaja.

I danas se peškir koristi u mnogim običajima ali to nije više isto.Ovi peškiri nemaju ni lepotu ni vrednost onih nekadašnjih u koje je bilo utkano puno ljubavi,nadanja ....

Danas se peškiri(osim onih za svakodnevnu upotrbu) kupuju "zbog običaja" a da se o samom običaju skoro ništa i ne zna.Kupuju se na brzinu po sastavljenom spisku uglavnom u nekom tržnom centru.

Znam da se vremena i običaji menjaju i ne možemo očekivati da i danas devojke vezu peškire ali napisah ovo da se bar podsetimo .

VEZ NA SRPSKOM SELU,DVORU I U MANASTIRU

                                                           Slika Paje Jovanovića

                                                       https://www.narodnimuzej.rs

Kada ste poslednji put u nekoj kući videli sto na kome je vezeni stolnjak?

Danas je to prava retkost jer“ njega treba uštirkati,opeglati a i ne uklapa se uz savremeni nameštaj“.

A kada ste videli neku ženu da veze?

A nekada su devojčice odmalena učile da vezu.Vez se smatrao a i danas ga stručnjaci smatraju za najveće dostignuće u narodnoj umetnosti i tradicionalnoj kulturi Srbije.

Svaka vezilja je ,iako su  šare  koje je vezla bile stare i  hiljadu godina, u svoj rad unosila svoja osećanja i davala mu svoj pečat.

  Vezilje su najveći deo motiva preuzimale iz prošlosti  ali  pojedini elementi su, ipak, nastajali i iz njihove veštine, iz njihovih pokušaja da se doda nešto novo. Iako su njihovi radovi nastajali po ugledu na stare radove ,na   ponavljanje istih oblika i motiva, oni nikada nisu potpuno isti.

 Nisu proste kopije, već su to radovi nastali u stvaralačkom procesu zavisno od vremena , prostora i ličnosti same vezilje.

O tome koliko je vez nekada bio cenjen govore  i  mnoge narodne pesme i zapisi kao i mnogobrojni tekstilni predmeti koji se čuvaju u Etnografskom muzeju u Beogradu i drugim muzejima.

 I u našim narodnim pesmama pominju se lepote vezova, sprave i materijali za vez, đerđef, igla, ibrišim, zlato i ukazuje poštovanje prema dobroj vezilji i osećanjima koja ona unosi u svoj rad.

 Postoji  zanimljivo predanje da je kod Vezičeva u okolini Požarevca postojala zadužbina Milje vezilje, koja je celog života ostala devojka jer nije htela da se uda za onog za koga je otac izabrao  pa je vezla, vez prodavala i od tog novca podigla crkvu prozvanu crkva Vezilja, koja je porušena za vreme Turaka.

Vezlo se različitim materijalima i bodovima,jednom bojom ili u vise boja.

Vezovi su često predstavljali čitave kompozicije a vezom se najčešće ukrašavani ženska odeća(košulje,suknje,čarape,zubuni) .

 Osim što je predstavljao ukras na odeći,vez je bio i pokazatelj društvenog statusa ,materijalnog stanja,uzrasta i nacionalne pripadnosti.

Svaka oblast je imala svoj karakterističan vez.

U nekim krajevima je bio bogatiji i raznovrsniji pa samim tim i poznatiji.Tako se Kosovo i  Metohija posebno izdvajaju svojim bogatim vezom na ženskim košuljama.

                                                  

                                        Vez na zubunu(Kosovo i metohija – Lipljan)                                         http://etnografskimuzej.rs/wp-content/themes/etnografski-muzej/images/logo-etnografskimuzej.jpg

                                   

                                              Donji rub ženske košulje   iz okoline Niša                       

                       (pripadao je privatnoj kolekciji odeće i vezova poznate srpske slikarke

                                                                 Nadežde Petrović)

           http://etnografskimuzej.rs/wp-content/themes/etnografski-muzej/images/logo-        etnografskimuzej.jpg

          

Pored odeće,vezom su ukrašavani i drugi tekstilni predeti u kući kao što su stolnjaci,peškiri,zavese,posteljina.

 Dosta motiva je preuzimano iz  srednjeg veka i kasnijih razdoblja, pa usklađivano sa narodnim potrebama i mogućnostima.

U severnim delovima Srbije je u motivima prepoznatljiv uticaj baroka dok su u kosovskom vezu prepoznatljivi srpski srednjevni i vizantijski uzori.

 U Vizantiji je veština veza bila izuzetno razvijena i cenjena, a vez svilom , zlatnom i srebrnom žicom su dovedeni  do visokog umezničkog nivoa.

Naravno, ovi materijali (kojima se vezlo i na kojima se vezlo) bili su privilegija viših društvenih slojeva i sveštenstva pa je u srednjevekovnoj Evropi vez je bio umetnost kojom su se bavile profesionalne vezilje i majstori u okviru crkve i na dvorovima.

           Plašt kneza Lazara( izuzetan primer raskošne srednjovekovne odeće za koju se priča

           da ga je knez nosio u Kosovskom boju mada je u ovako raskošnoj i vrednoj odeći

           knez verovatno sahranjen.)

                                                                           http://www.spc.rs/

Tako je i u srednjevekovnim srpskim manastirima vez bio posebno negovan.

Vezom se ukrašavala crkvena odeća i razni predmeti potrebni za bogosluženje a vez su radile,kako monahinje,tako i monasi.

Pokrov za mošti kneza Lazara izvezla je oko 1402.god.monahinja Jefimija,žena despota Uglješe Mrnjavčevića koji je poginuo u bici na Marici.

                                                    

                                                               

                                                                        http://www.spc.rs/

Zlatnim i srebrnim nitima ona je na crvenoj svili izvezla tekst molitvenog sadržaja kojim se obraća knezu Lazaru,kao svecu sa molbom za pomoć i spas napaćenom srpskom narodu.

Plaštanica kralja Milutina na kojoj se ispod tela umrlog Hrista nalazi ktitorski zapis:”Pomjani Bože dušaja raba svojego Milutina Ureši”(“seti se Bože duše sluge svoje Milutina Uroša”) je takodje izvezena zlatnim i srebrnim nitima na crvenoj svili.

 U srednjevekovnoj Srbiji vez je bio sastavni deo obrazovanja uglednog ženskog sveta pa su se  vezom  bavile  devojke i gospođe na dvorovima srpskih vladara i plemića a  materijali koje su tada vezilje koristile su isti kao i na vizantijskim dvorovima i manastirima( svilena tkanina, svileni konac i srebrna ili pozlaćena žica) dok su teme za vez uzimane  iz ikonografije.

Sa nastankom gradova u Srbiji u 19 veku vez postaje deo osnovnog obrazovanja ženske dece  a i  posle Drugog svetskog rata vezu su se učili djaci u osnovnim školama kroz predmet domaćinstvo.

Danas je stvarno retkost videti ženu koja veze.

One koje se još bave vezom, rade to pojedinačno ili se udružuju u udruženja koja žele da sačuvaju tradiciju i spremne su da svoje znanje prenesu i mladjima kako bi se sačuvala lepota veza, belog veza,zlatoveza jer uz malo veštine,dosta volje i strpljenja uz pomoć igle ,raznobojnog konca i starih “mustri”, stara haljina ili košulja može postati jedinstvena i atraktivna.

O kosovskom vezu,belom vezu,goblen vezu i zlatovezu ću pisati posebno u nekom sledećem postu.

BLOGERSKI LEKSIKON

        Setila se Nega leksikona.

Onaj moj iz školskih dana nalazi se u nekoj kutiji i baš bih  mogla da ga pronadjem ali mi se svidja i ovaj blogerski:11 blogera,11 pitanja i 11 odgovora

Mene je nominovala Olja Ristić a ja nominujem:

1.Kristina Lalicki Kecman

2.Ana Janković Štepalica

3.Raki Bags

4.Miodrag Ristić

5.Radica Milovanović

6. Mirjana Stojadinović

7.Ognjenka Lzić

8.Zoran Vujčić

9.Vladimir Perić

10.Lestat Gianni

11.Sanja Cvijović

                                        OLJINA PITANJA

1. Šta je prvo što ugledaš kroz prozor kada se probudiš?

odgovor:Ako se probudim na desnu stranu na kojoj je prozor,prvo vidim veliku komšijinu trešnju a budjenje je najlepše u proleće kad cvete ali i kada sazri.

2. Šta bi želeo/želela da prvo vidiš kada ustaneš iz kreveta?

odgovor:Ono što i želim to i ugledam.Moga muža a odmah potom i svoga psa koji odmah dotrči

3. Koja je reč na prvom mestu: ljubav, sloboda, poštovanje, odmor, želja, mir?

odgovor:A jel može sve to smešano? Koja bi to onda reč bila?

4. U čemu najviše uživaš: hrana, seks, razgovori?

odgovor:Svake godine sve više u razgovoru :)

5. Kada si se osetio/osetila najslobodnije?

odgovor:Ne znam zašto ali se najslobodnije osćam kad otplivam daleko od obale i kad nema nikoga oko mene.Samo nebo iznad a voda ispod i oko mene.

6. Kada si se osetio/ osećala najtužnije?

odgovor:Kada sam izgubila najdraže osobe

7. Ima li trenutaka kada bi iskočili iz sopstvene kože i koji je najzanimljiviji?

odgovor:Ma ima,ima samo ne znam u čiju bih uskočila i koja bi me druga koža trpela.

8. Koji je najsmešniji događaj kada ste se smejali sami sebi?

odgovor:To je moj doživljaj iz kineske radnje kada sam ostala zaključana ali to je cela priča blog :)

9. Šta vam je najdosadnije u životu?

odgovor:rutinske stvari i peglanje,usisavanje...

10. Šta je u vašem životu ono što ga čini zanimljivim?

odgovor:Svašta meni može da bude zanimljivo.Nekada je to glupiranje sa ćerkama moga devera,posmatranje "faca" u autobusu,isprobavanje novog recepta,razgovor sa kupcima u galeriji,čitanje knjige.....

11. Šta je za vas toplina?

odgovor:To je ono kad se ušuškam na njegovo rame dok gledamo TV a on se ne skloni ni kad mu ruka utrne.

                                                      MOJA PITANJA

1.Koju bi natprirodnu moć voleli da imate?

2.Sećate li se svojih snova ?(i onih iz mladosti i onih od noćas)?

3.Da li Vam teško pada da se izvinite ako shvatite da ste pogrešili?

4.Da li pred Novu godinu pravite spisak onoga što morate da uradite ili pravite rezime onoga što ste u tekućoj godini uradili?

5.Možete li da se setite imena i prezimena 5 svojih drugova iz osnovne škole i da li ste sa nekim u kontaktu i danas?

6.Imate li neku fobiju i koju?

7.Kako zamišljate idealan završetak dana?

8.Da li kad ste na godišnjem odmoru pravite precizan raspored vremena,kako bi mogli da vidite sve što ima da se vidi ili vam se desi da nekad prespavate i doručak?

9.da li ste nekada učinili nešto zbog čega se sada stidite?

10.Koji talenat bi voleli da imate?

11.Vaša najdraža bajka iz detinjstva je ?

ŽENA PREDUZETNIK U SRBIJI

                                                     http://www.starizanatisrbije.rs/

Ako si žena i hoćeš da budeš preduzetnik a živiš u Srbiji ,moraš da znaš da se upuštaš u

veliku avanturu.

Prema podacima Američke asocijacija žena preduzetnika “uspešna žena” je:

 Visoko obrazovana, fleksibilna, žena visoke socijalne inteligencije i komunikacijskih sposobnosti. Žena koja je smela i pomalo ekstravagantna, kontrolisanih emocija i čvrstog stava!

Znam da ja ne živim u Americi ali lepo zvuči a dosta uslova i ispunjavam.

Vidim da se i kod nas sve više piše o tome kako treba povećati broj žena preduzetnika i kako se radi na tome.

Pre neki dan u Kuriru pročitam da se od državnih institucija spremaju bolji uslovi za pripadnice lepšeg pola i povoljniji ambijent za preduzetništvo u Srbiji.

Ohrabrena ovim vestima procunjam malo internetom da se informišem kao visoko obrazovana žena visoke socijalne inteligencije i nadjem  JAVNI POZIV!

Da.Nacionalna agencija za regionalni razvoj je raspisala javni poziv za dodelu BESPOVRATNIH SREDSTAVA po Projektu podrške ženskom preduzetništvu u 2015 god.

                                                  

 Sa puno optimizma krenem da čitam koji su uslovi za dobijanje ovih sredstava i vidim da je osnovni cilj  projekta razvoj ženskog preduzetništva u smislu povećanja broja žena u biznisu,veće vidljivosti uspešnih žena - preduzetnica ,jačanje motivacije za unapredjenje poslovanja,a sve to kroz davanje bespovratnih finansijskih sredstava.

 Ohrabrena i prijatno iznenadjena onim što sam pročitala ,počnem da čitam i uslove.

Tu vidim da pravo na dodelu sredstava imaju mikro,mala i srednja preduzeća u vlasništvu žene  i žene preduzetnici ako im je pretežna delatnost registrovana u Agenciji za privredne registre 

proizvodna,uslužna ili preradjivačka.

Super! Za sada sve ispunjavam.

Čitam dalje.

Potrebno je da sam u zadnje dve godine uspešno poslovala,da redovno izmirujem porez i plaćam ostale dažbine,da nisam u prethodne dve godine dobijala ovakav vid pomoći.

Zaključim da je i to u redu.

Potrebno je da sa sajta skinem i popunim nekih 7 ili 8 orazaca,popunim prijavu,priložim potvrde na koje platim takse  ... i onda mi pažnju privuče obrazac BAZA SERTIFIKOVANIH KONSULTANTSKIH KUĆA.

To ustvari i nije obrazac već spisak konsultantskih kuća koje su stručne za (citiram):

"Консултант - општи пружалац услуга ,

 Консултант специјалиста за менаџмент људских ресурса и односе са јавношћу ,

Консултант специјалиста за стицања CE знака; успостављања система квалитета и заштите безбедности и здравља ,

Консултант специјалиста за систем менаџмента ,

Консултант специјалиста за систем менаџмента ,

Консултант специјалиста за стандардизацију....."

 E,sad se baš udubim u čitanje materijala i zaključim da ja u zavisnosti od toga u šta bih uložila novac,trebam da izaberem jednu od ovih konsultantskih kuća da mi urade projekat koji im ja ODMAH plaćam, pa ako imam sreće i dovoljno bodova(postoji sistem bodovanja prijavljenih preduzetnika) i budem izabrana,Nacionalna agencija će mi refundirati do 65% od ukupnog iznosa opravdanih troškova projekta bez PDV . 

Sredstva će mi refundirati nakon završetka projekta i dostavljanja dokaza o završenim aktivnostima i izmirenju svih finansijskih obaveza proisteklih iz projekta i to u aprilu 2016 god..

Kad  sam u čitanju stigla dovde,osetila sam kako sve slabije kontrolišem emocije što se kosi sa onom američkom definicijom uspešne poslovne žene.

Pokušala sam da o ovome razmišljam pozitivno.

Pomoć,odnosno novac treba dati onima koji ozbiljno rade što znači da su registrovali radnje ili radionice,uredno izmiruju obaveze prema državi i hoće da unaprede poslovanje.To znači da imaju i novac koji su za to odvojili a država im pomaže tako što im preporučuje stručne ljude koji će im uraditi projekte a kasnije ti država nadoknadi 65%(bezPDV) od sredstava koje si uložio.

To mu dodje skoro duplo jeftinije nego da sam sve plaćaš a posao su dobili i ti koje ti je država preporučila.Znači dupla dobrobit!

Istina,bolje bi bilo da si na listi tih konsultanata jer pare dobiješ odmah a nigde ne videh da moraš i da ih vratiš ako projekat ne bude uspešan.

Znam da će mnogi reći da u svakom poslu moraš da računaš na rizik i da imaš deo zarade koji ćeš da ulažeš u dalji razvoj posla.

Možda je ovo poziv koji važi samo za one koji su već jako uspešni ali se pitam što bi se oni baktali sa popunjavanjem svih ovih obrazaca i pribavljanjem potvrda ,za pare koje su za USPEŠNU firmu sića?

Na početku sam rekla da mislim da sam , fleksibilna žena visoke socijalne inteligencije u šta počinjem da sumnjam jer ovde nisam uspela da shvatim suštinu.

I dalje mislim da sam pomalo ekstravagantna,ali POMALO i ne dovoljno da se upustim u ovu avanturu.

 Kontrolisaću svoje emocije  i  držaću se čvrstog stava!

Ako hoćeš da budeš uspešna poslovna žena u Srbiji, bez obzira na profil svog posla i visok stepen stručnosti ,svoju bitku moraš da vodiš sama.Tako će ti svaka pobeda biti mnogo draža i značajnija.

Prestani da čitaš oglase i javne pozive ako hoćeš da zadržiš pozitivan stav prema životu.

Drži se one narodne "U se i u svoje kljuse".