VEZENI PEŠKIR - NA DAR ili PEŠKIR U NARODNIM OBIČAJIMA

                                                             http://www.starizanatisrbije.rs/

                                               

Ispričaću vam prvo jednu istinitu priču o peškiru koju sam nedavno čula i koja me je navela na razmišljanje o tom predmetu koji svakodnevno koristimo i ne razmišljajući da je on nekada osim one upotrebne vrednosti imao mnogo veću vrednost.

Ali da se vratim na priču o devojačkom peškiru koji je spasio jednog srpskog vojnika.

Jedne avgustovske noći 1914 god. na padinama Cera u šumi zvanoj Rankovača vodile su se krvave borbe izmedju austrougarske  i srpske vojske.Dva vojnika su od eksplozije granate bila teško ranjena ali su uspeli da dodju do napuštene kuće Tihomira Stevanovića u Tekerišu.

Ujutru su ih tu pronašli austrougarski vojnici koji su lakše ranjenog vojnika ubili a Miletu Milentijevića  koji je bio ranjen u obe noge ostavili da iskrvari.

Mileta je uspeo da udje u kuću gde je našao sanduk sa devojačkom spremom i u njemu dva vezena peškira.Ovim peškirima koje su nekada devojke tkale i vezle za svoju spremu,previo je rane i zaustavio krvarenje .Kasnije su ga pronašli srpski vojnici i odneli do lekara.

Mileta je preživeo rat i uspeo da sačuva jedan peškir koji je odneo u svoje selo.

Posle punih 60 godina,Mileta je sa unukom došao na obeležavanje godišnjice Cerske bitke i poneo sa sobom peškir.

Potražio je i kuću u kojoj je nešao spas ali je saznao da je žena koja je peškir izatkala i izvezla umrla ubrzo posle njegovog ranjavanja.

Peškir se sada nalazi u Narodnom muzeju u Šapcu i po rečima Svetlanke Milutinović iz ovog muzeja,izatkan je od tankog platna,dugačak oko 1,5 metara , širok oko 50 santimetara a na krajevima je ukrašen čipkom..Na jednom kraju je devojačkom rukom izvezeno"Persa Spajića djevojka" a na drugom "Dobro jutro ,dobri domaćine.Sretan ti praznik"

O peškirima sigurno ima još mnogo interesantnih priča jer je peškir bio neizostavni pratilac mnogih običaja i imao posebnu vrednost.

Onaj koji se koristio svakodnevno bio je najčešće od konoplje ili pamuka sa poprečnim prugama na krajevima ,malo veza i sa uzanom čipkom.

Ukrasni peškiri koji su krasili ikonu ili stajali iznad umivaonika imali su vezene poruke "Dobro došli dragi gosti","Dobro jutro","Zdravo svanuli","Ruka ruku mije,obraz obadvije".....Način na koji su ovi peškiri bili uradjeni i uklopljeni uz ostale predmete u kući,govorio je o maštovitosti i ukusu domaćice.

peškir od prizrenskog platna sa svilenim resama

Peškiri su najčešće izradjivani od kudeljng,lanenog ili pamučnog,rukom tkanog platna a oni  za posebne namene i od svilenog i ukrašavani vezom,najčešće cvetnog motiva ili geometrijskim motivima.

Simbolična vrednost peškira je posebno značajna.On je i u obredima i u svakodnevnom životu često bio darovan a darodavac je lepotom peškira isticao i svoj društveni status ali i primaoca ovoga dara.

Danas je peškir izgubio svoju nekadašnju vrednost.Kada ga kupujemo bitno nam je uglavnom da ne pušta boju i da ne grebe.

Nekada je peškir bio predmet koji je čoveka pratio od rodjenja do smrti.

Prvi dar koje je novorodjenče dobijalo i u njega se uvijalo bio je peškir "povojnica".

Za prvo šišanje deteta"srižbu"kum je dobijao peškir na dar.

Peškir je bio i deo devojačke spreme.Njima su se kitila kola kojima je sprema prevožena u novi dom.

Devojka je prosce darovala" boščalukom" u kome je pored košulje,čarapa i gaća obavezno bio i peškir.

Čutura kojom se pozivaju svatovi na svadbu kitila se peškirom a najlepši,od tankog pamuka i često protkani svilom i žutom ili srebrnom srmom ,su bili KUMOVSKI i DEVERSKI  PEŠKIR.

Peškire su dobijali i vojvoda,stari svat,vozač mlade i mladoženje.

Peškirom su se kitili i konji,čeze ili fijakeri.

Svekrva je dočekivala mladu sa sitom u kome se pored pšenice,jabuke i cveća ,nalazio i peškir.

Na venčanju se ruke mladenaca vezuju peškirom.

I u pogrebnim običajima je peškir imao značajnu ulogu.

Kada u kući neko umre peškirom se prekriva ogledalo.

U kovčeg se sa pokojnikom obavezno stavljai peškir.

Panaija-kuvano žito,se nosi na poslužavniku koji je prekriven peškirom.

I na crkvenom barjaku i krstu je obavezan peškir.

Peškir se darovao crkvi i kao spomen umrlima ali i za zdravlje.

Kada se diže krov na kući ,pored zelene grane,cveća i flaše pića,majstorima se darovao i peškir.

Peškirom se uvija božićni kolač,daruje položajnik..

Slavski kolač se u crkvu nosi u peškiru.

Verovatno se peškir koristio i u nekim drugim prilikama što zavisi i od kraja i običaja.

I danas se peškir koristi u mnogim običajima ali to nije više isto.Ovi peškiri nemaju ni lepotu ni vrednost onih nekadašnjih u koje je bilo utkano puno ljubavi,nadanja ....

Danas se peškiri(osim onih za svakodnevnu upotrbu) kupuju "zbog običaja" a da se o samom običaju skoro ništa i ne zna.Kupuju se na brzinu po sastavljenom spisku uglavnom u nekom tržnom centru.

Znam da se vremena i običaji menjaju i ne možemo očekivati da i danas devojke vezu peškire ali napisah ovo da se bar podsetimo .

KRSTENJE

http://www.starizanatisrbije.rs      KRŠTENJE
   
        http://www.starizanatisrbije.rs

Koliko puta ste čuli “Ma jesi li ti kršten?”

Skoro svakog dana to neko nekome kaže i ne razmišljajući o tome šta uopšte znači biti kršten.

O krštenju sam ovih dana dosta slušala jer moj rodjak treba da krsti jednu bebu pa sada svi pričaju o tome.Priče počnu od toga šta on treba da pokloni  kumčetu a onda svako  od rodbine i prijatelja ima svoj predlog i svi znaju kakvi su običaji.Bilo je tu takvih saveta i priča da mi je sada žao što ih nisam zabeležila.

Svi se kao sećaju kako je to nekada bilo jer su čuli od svoje babe,strine….

Onda se priča prenese i na to ko treba a ko nikako ne bi trebao da prisustvuje krštenju,pa šta roditelji trebaju da spreme  za poklon kumu,kumi,njihovoj deci a bogami su neki pominjali i širu kumovu porodicu.

A pokloni?

 Od zlatnih mindjuša,narukvica,lančića,parfema,pa košulja,pižama za kumovu decu,ćebadi…..

Razumem ja da su se danas  u neprestanoj trci za vremenom i novcem, čemu veći deo čovečanstva  robuje, eri  globalizacije koja poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja, zamenjujući ih  pomalo bezličnim vrednostima,mnogi običaji promenili  ali se pitam da li mi  znamo  šta su pravi narodni običaji?

Jedna od najznačajnijih uloga običaja je očuvanje identiteta naroda a nastali su da zadovolje najrazličitije ljudske potrebe.Kako su se  te potrebe razvijale i menjale, tako su se menjali i običaji.

 Danas, u izmenjenim uslovima , prisutna je i izraženija želja da se mnogi zaboravljeni običaji obnove i utkaju u kontekst savremenog života ali se u nekim stvarima preteruje i običaji gube svoju autentičnost.

Ali da se vratim krštenju.

Gledala sam malo šta o krštenju kaže  Srpska pravoslavna crkva.

Krštenje je Sveta tajna nakon koje čovek zvanično postaje hrišćanin. Isključivo krštena osoba može da obavlja sve ostale svete tajne i obrede koji se tiču crkve.

Vreme krštenja

Imajući u vidu, da je krštenje svečani dogadjaj,njega obavezno prate i  gozbe i pripreme svečanog ručka pa crkva preporučuje da se krštenja obavljaju u dane kada se mrsi a ako se krštenje obavlja uz post,obavezno se sprema posna hrana.

Krštenje se može obaviti u bilo koga dana i u bilo koje doba dana ili noći.

Znamenje

Par dana posle rodjenja deteta,vrši se znamenje bebe.
Neko od članova porodice  odlazi kod sveštenika po znamenje noseći mu flašu vode. Sveštenik osvećuje vodicu i u nju dodaje bosiljak. Potom izgovara ime koje će dete nositi dok se ne krsti.

 Vodom donetom kući beba se kupa narednih četrdeset dana.

Krštenje

Posle nekoliko nedelja, dete je spremno za krštenje .

Krštenje se obično vrši u manastiru ili crkvi, a sve češće sveštenici dolaze i u kuću roditelja.

 Za krštenje je potrebno spremiti:

 Krsnicu: platno u beloj boji kojim će se dete uviti odmah po krštenju. Kasnije, od tog platna detetu se šije komad odeće.

 Zatim je potrebno pripremiti vodu kojom će se dete krstiti, a nakon obreda njome treba zaliti cveće. Tokom čina krštenja, sveštenik detetu odseca pramen kose koji stavlja u vosak koji se, zajedno sa svećom koja je tom prilikom gorela, čuva u kući.

Majka na krštenju

Iako je krštenje deteta važan događaj u životu svake majke, ona ipak ne sme prisustvovati u slučaju da se dete krštava pre četrdesetog dana života, jer se veruje da je tokom tog perioda žena nečista. 

Ako se krštenje obavlja posle četrdeset dana,poželjno je da majka prisustvuje krštenju jer je to veliki dogadjaj i za nju i za dete.

Krštenje svakako ne može proći bez kuma.

 Kum  je duhovni otac deteta i osoba koja mu daje ime. Da bi mogao da krsti dete, kum takođe mora biti kršten po pravoslavnom obredu i mora biti punoletan. Uloga kuma nikako ne može pripasti roditeljima, rodjacima ali ni monasima.

Kum mora biti pravoslavne vere,kršten,čistog i moralnog života.Mora biti punoletan,fizički i duhovno zrela osoba .Kum se na krštenju u ime deteta odriče satane i sjedinjuje se sa Hristom.On ispoveda simbol pravoslavne vere u ime kumčeta i zato je njegova dužnost  da u daljem životu brine o svom kumčetu.

U našem narodu se kum uvek izuzetno cenio i narod je govorio: “Bog na nebu,kum na zemlji”

Nekada se od  kuma očekuje  da pokloni zlatan lančić ili narukvicu i krstić, pa belo platno, pa odelce, sveće i uslugu... Ali za one kojima krštenje deteta nije pitanje forme, već suštine, sve je potpuno drugačije. Kako je za ovakve roditelje važno da kum ispunjava norme duhovnog vođe, svo slavlje se svodi upravo na suštinu, bez glamuroznih poklona, bez luksuznih odelaca, bez danonoćnog party-ja...

Za roditelje koji su, u današnje vreme, prilično finansijski ograničeni mnogo više znači da detetu poklonite nešto što će mu biti uspomena ili neki praktičan poklon.