STAKLO KAO UKRAS

                                  http://starasrbijabg.blogspot.com/

Šta znate o staklu i da li uopšte razmišljate o staklu osim kada perete prozore?

Znate li kako staklo nastaje,kako se proizvodi i od kada se koristi?

Dobro,možda to većini i nije interesantno i neću vas opterećivati mnogobrojnim podacima,formulama,sastavom...

                                      http://starasrbijabg.blogspot.com/

Napisaću samo ono što će,pretpostavljam,većini biti interesantno.

U Egiptu se još oko 3.000.godine počelo sa proizvodnjom stakla  koje se uglavom upotrebljavalo za izradu ukrasa a u antičkoj Grčkoj i u starom Rimu se već počelo sa proizvodnjom posuda od stakla.

Izrada stakla je bila komplikovana pa je zato staklo bilo dostupno samo najbogatijima sve do doba cara Avgusta kada su postojale mnogobrojne radionice u kojima su se izradjivali predmeti dostupni svim slojevima društva(čaše raznih oblika,veličina i namena,tanjiri,flaše...)

Padom Rimske imperije ,Vizantija postaje centar proizvodnje stakla a u XXII veku to je Sirija sve do XXIV veka kada pada pod tursku vlast i kada vodeću ulogu u proizvodnji stakla preuzima Evropa.

Sa razvojem nauke razvile su se i tehnike slikanja emajlom,graviranje,brušenje i reljefne aplikacije.

                                 http://starasrbijabg.blogspot.com/

Vrhunac tehnike je bila izrada mozaičkog stakla za ukrašavanje prozora.

Vitraž se prvo upotrebljavao samo u crkvama,hramovima i manastirima za zastakljivanje otvora koji su bili suviše veliki da se zastakle jednim staklom  pa se moralo spajati više stakala u celinu pomoću olovnih profila. 

                                                      http://starasrbijabg.blogspot.com/

Danas se vitraž upotrebljava i u domaćinstvima za ukrašavanje prozora i vrata ali  pravi umetnički vitraž nije dostupan  svima.

                                         http://starasrbijabg.blogspot.com/

Ali staklo danas dobija sve veću primenu u raznim oblastima,pa i u umetnosti tako da slikanje na staklu spada u umetničke zanate i podrazumeva oslikavanje različitih staklenih predmeta kojima boje daju toplinu.

http://starasrbijabg.blogspot.com/

Unošenjem jedne ručno oslikane vaze,činije,flaše ili čaša osvežava se prostor a staklo kao plemeniti materijal koji se uz svetlost odlično uklapa sa kamenom,vodom,zelenilom i cvećem,pored estetike,omogućava čoveku i vizuelan kontakt sa okolinom.

                                                       http://starasrbijabg.blogspot.com/


    Na fotografijama su radovi koji se mogu videti i kupiti u Galeriji "Stara Srbija"

PATOFNE I ZA MUŠKE I ZA ŽENSKE NOGE

              Negde ih zovu  zepe,negde pape,popke,patofne,priglavci...ali su ih svuda pleli i rado nosili preko cele zime.

Uglavnom su ih plele bake da bi ugrejale noge svojih unučića a i ostalih članova porodice i to od vune koju su same i isprele.

Danas imamo mnogo lepih šarenih kućnih papuča različitih oblika i od različitih materijala ali verujte da ništa ne može tako da ugreje noge kao ove patofne koje su pletene od vune.

Pošto sam jedna od onih koji vole da im bude toplo na nogama,prvo sam jedne isplela sebi pa onda nikim prijateljicama,pa njihovim prijateljicama,pa deci i tako evo zima već prolazi ali ja ih dalje pletem.

Javili su mi se i muškarci koji su želeli patofne ali bez cvetića,mašnica i tračica pa sad imam i takve u ponudi.

Postaviću ovde slike onih koje su trenutno dostupne.

        

 Ovo su čarape a ne patofne ali i one mogu lepo da zagreju noge.

                                  http://www.starizanatisrbije.rs/
















               

RUKAVICE IZ GALERIJE "STARA SRBIJA"

 Zima već prolazi a ja nikako da prestanem da pletem rukavice.

Stalno dobijam nove ideje .

Uostalom ove zime sam plela uglavnom rukavice bez prstiju pa one mogu da se nose i u martu mesecu.

Ja sam oduvek volela da pletem ali sam nekako izbegavala da pletem rukavice „sa prstima „ a za one „bez prstiju“sam mislila da nemaju pravu svrhu jer je meni najhladnije baš na prstima ali sam negde u novembru uradila prve rukavice bez prstiju na koje sam prišila heklane cvetiće.

Bio je to rodjendanskii poklon za jednu devojčicu koja je poželela šal,kapu i rukavice ali bez prstiju da bi mogla da kucka poruke na telefonu.

Onda sam uradila i jedne za sebe i uverila sam se da stvarno greju ruke.

Možda bih tu i stala sa pletenjem rukavica da nije bilo moje drugarice Negoslave Stanojević koja je objavile slike prelepih pletenih pa vezenih

rukavica  i još sa heklanom čipkom koje je pronašla na Pinterestu .

Postavila je ona te slike i pitala da li neko od nas može da uradi nešto slično.

E,to je bio izazov kome nisam mogla da odolim.

Pletenje,heklanje i vez!

Prihvatim se ja igala i uradim nekoliko pari pa se kao što je red pohvalim Negi i zatražim njenu ocenu.

Ona te slike objavi i ispostavi se da se rukavice svidjaju i drugim ženama.

 Tako počnu da stižu porudžbine.

I što sam više radila dobijala sam nove ideje.

Prve su uglavnom bile sa vezenim cvetićima a sada sam počela da radim i one čipkaste(rupičaste) pa sa tračicama...

Planiram da nastavim sa pletenjem ali ću umesto od vune da pletem pamučne.

Imam puno ideja pa ću kada ih ispletem da ih uslikam i nakačim ovde a predlažem i vama da se oprobate u pletenju.

Počnite sada sa debljom vunom(brže se vide rezultati ) a do sledeće zime ćemo već da razmenjujemo mustre.

Sada je to uz internet mnogo lakše a ima i dosta tutorijala.

                                                      

                         https://www.facebook.com/galerijastarizanatisrbije/?ref=bookmarks Negoslava Stanojevic https://www.facebook.com/negoslavashttps://www.facebook.com/negoslavas

VEZENI PEŠKIR - NA DAR ili PEŠKIR U NARODNIM OBIČAJIMA

                                                             http://www.starizanatisrbije.rs/

                                               

Ispričaću vam prvo jednu istinitu priču o peškiru koju sam nedavno čula i koja me je navela na razmišljanje o tom predmetu koji svakodnevno koristimo i ne razmišljajući da je on nekada osim one upotrebne vrednosti imao mnogo veću vrednost.

Ali da se vratim na priču o devojačkom peškiru koji je spasio jednog srpskog vojnika.

Jedne avgustovske noći 1914 god. na padinama Cera u šumi zvanoj Rankovača vodile su se krvave borbe izmedju austrougarske  i srpske vojske.Dva vojnika su od eksplozije granate bila teško ranjena ali su uspeli da dodju do napuštene kuće Tihomira Stevanovića u Tekerišu.

Ujutru su ih tu pronašli austrougarski vojnici koji su lakše ranjenog vojnika ubili a Miletu Milentijevića  koji je bio ranjen u obe noge ostavili da iskrvari.

Mileta je uspeo da udje u kuću gde je našao sanduk sa devojačkom spremom i u njemu dva vezena peškira.Ovim peškirima koje su nekada devojke tkale i vezle za svoju spremu,previo je rane i zaustavio krvarenje .Kasnije su ga pronašli srpski vojnici i odneli do lekara.

Mileta je preživeo rat i uspeo da sačuva jedan peškir koji je odneo u svoje selo.

Posle punih 60 godina,Mileta je sa unukom došao na obeležavanje godišnjice Cerske bitke i poneo sa sobom peškir.

Potražio je i kuću u kojoj je nešao spas ali je saznao da je žena koja je peškir izatkala i izvezla umrla ubrzo posle njegovog ranjavanja.

Peškir se sada nalazi u Narodnom muzeju u Šapcu i po rečima Svetlanke Milutinović iz ovog muzeja,izatkan je od tankog platna,dugačak oko 1,5 metara , širok oko 50 santimetara a na krajevima je ukrašen čipkom..Na jednom kraju je devojačkom rukom izvezeno"Persa Spajića djevojka" a na drugom "Dobro jutro ,dobri domaćine.Sretan ti praznik"

O peškirima sigurno ima još mnogo interesantnih priča jer je peškir bio neizostavni pratilac mnogih običaja i imao posebnu vrednost.

Onaj koji se koristio svakodnevno bio je najčešće od konoplje ili pamuka sa poprečnim prugama na krajevima ,malo veza i sa uzanom čipkom.

Ukrasni peškiri koji su krasili ikonu ili stajali iznad umivaonika imali su vezene poruke "Dobro došli dragi gosti","Dobro jutro","Zdravo svanuli","Ruka ruku mije,obraz obadvije".....Način na koji su ovi peškiri bili uradjeni i uklopljeni uz ostale predmete u kući,govorio je o maštovitosti i ukusu domaćice.

peškir od prizrenskog platna sa svilenim resama

Peškiri su najčešće izradjivani od kudeljng,lanenog ili pamučnog,rukom tkanog platna a oni  za posebne namene i od svilenog i ukrašavani vezom,najčešće cvetnog motiva ili geometrijskim motivima.

Simbolična vrednost peškira je posebno značajna.On je i u obredima i u svakodnevnom životu često bio darovan a darodavac je lepotom peškira isticao i svoj društveni status ali i primaoca ovoga dara.

Danas je peškir izgubio svoju nekadašnju vrednost.Kada ga kupujemo bitno nam je uglavnom da ne pušta boju i da ne grebe.

Nekada je peškir bio predmet koji je čoveka pratio od rodjenja do smrti.

Prvi dar koje je novorodjenče dobijalo i u njega se uvijalo bio je peškir "povojnica".

Za prvo šišanje deteta"srižbu"kum je dobijao peškir na dar.

Peškir je bio i deo devojačke spreme.Njima su se kitila kola kojima je sprema prevožena u novi dom.

Devojka je prosce darovala" boščalukom" u kome je pored košulje,čarapa i gaća obavezno bio i peškir.

Čutura kojom se pozivaju svatovi na svadbu kitila se peškirom a najlepši,od tankog pamuka i često protkani svilom i žutom ili srebrnom srmom ,su bili KUMOVSKI i DEVERSKI  PEŠKIR.

Peškire su dobijali i vojvoda,stari svat,vozač mlade i mladoženje.

Peškirom su se kitili i konji,čeze ili fijakeri.

Svekrva je dočekivala mladu sa sitom u kome se pored pšenice,jabuke i cveća ,nalazio i peškir.

Na venčanju se ruke mladenaca vezuju peškirom.

I u pogrebnim običajima je peškir imao značajnu ulogu.

Kada u kući neko umre peškirom se prekriva ogledalo.

U kovčeg se sa pokojnikom obavezno stavljai peškir.

Panaija-kuvano žito,se nosi na poslužavniku koji je prekriven peškirom.

I na crkvenom barjaku i krstu je obavezan peškir.

Peškir se darovao crkvi i kao spomen umrlima ali i za zdravlje.

Kada se diže krov na kući ,pored zelene grane,cveća i flaše pića,majstorima se darovao i peškir.

Peškirom se uvija božićni kolač,daruje položajnik..

Slavski kolač se u crkvu nosi u peškiru.

Verovatno se peškir koristio i u nekim drugim prilikama što zavisi i od kraja i običaja.

I danas se peškir koristi u mnogim običajima ali to nije više isto.Ovi peškiri nemaju ni lepotu ni vrednost onih nekadašnjih u koje je bilo utkano puno ljubavi,nadanja ....

Danas se peškiri(osim onih za svakodnevnu upotrbu) kupuju "zbog običaja" a da se o samom običaju skoro ništa i ne zna.Kupuju se na brzinu po sastavljenom spisku uglavnom u nekom tržnom centru.

Znam da se vremena i običaji menjaju i ne možemo očekivati da i danas devojke vezu peškire ali napisah ovo da se bar podsetimo .

TORBE

                                                                       http://www.starizanatisrbije.rs

Kažu da besposlen pop i jariće krštava.

Ja nisam  besposlena  i baš sam žurila na posao ali mog autobusa,kao za inat,nema i nema.

Na stanici sve veća gužva i sve više žena.Većina je nervozna.Vade telefone iz torbi i gledaju koliko je sati.Druge vade telefone i počinju da pričaju.Razgovori i nisu baš važni nego više onako,da skrate vreme.

I tako ja „uhvatim“ sebe da počinjem da zagledam njihove torbe .Pogledam torbu i u glavi zamislim kakva žena je odabrala tu torbu i zašto.Da li je kupila zato što joj je praktična,što nije skupa,što joj se uz sve slaže,što hoće da ostavi utisak na okolinu.....

Onda pogledam u vlasnicu  da vidim da li sam dobro procenila.

Mislite da  o ovome  baš i  ne razmišljaju skroz normalni ljudi?

Pa možda i nije baš  normalno  ali ja mislim da  su torbe  ogledalo vlasnika i tajnovito skrovište za mnoštvo sitnica koje su nam neophodne u životu.

Imate torbe sa  mnogo pregrada i džepova ili bez njih,sa šnalama,kopčama ,vezom,trakama,šljokicama ili potpuno jednostavne,one prate ženu od jutra do večeri.

Nisam  baš sigurna kada su počele da se nose torbe  ali znam da su  tokom vremena u skladu sa modom menjale oblik i veličinu,ali namenu nikada.

 Bilo da su radjene su od kože,tekstila,od grublje ili finije vune,konoplje,lana ili pamuka,nosile su se i nose se na pijacu,u nabavku,školu,na posao,izlete,prijeme....i jednostavno su neizbežne gde god da krenemo.

Može ona biti  mala,velika,meka,kruta,otmena,elegantna,poslovna....sa dužim ili kraćim drškama,na ramenu ili u ruci,svejedno,ona  je omiljeni detalj ženske garderobe koji izražava vidljiv deo njene ličnosti ali i onaj drugi,skriveni i tajnovit.Mi žene najbolje znamo, a nekada se bogami i same iznenadimo ,šta sve može da se nadje u našoj torbi.

Tašna uliva ženi sigurnost skrivajući u sebi bezbroj dragih stnica i ubedjena sam da izmedju žene i njene torbe postoji neki poseban odnos.

SUVENIRI - USPOMENE I POKLONI

                   SUVENIRI


Pre neki dan dodje  u galeriju žena koja skoro se izvinjavajući,reče da bi ona samo da pogleda šta sve imamo.
I dok je razgledala započesmo razgovor.Divila se ona proizvodima  ali mi je rekla da je šteta što nismo na "boljem mestu",odnosno što mnogi turisti ili naši ljudi koji žele da nekome podare poklon iz Srbije,ne znaju da nas nadju pa su usmereni na" one tezge u centru grada sa štancovanim magnetima i šoljama sa nalepnicama."
Pokušala sam da joj objasnim da su prodajna mesta u gradu za nas koji se bavimo starim zanatima preskupa kao i reklamiranje u štampi a ona mi reče.
- Pa što se sami ne reklamirate?Zašto postoji internet,FB ? Pozovite ljude da dodju i vide šta radite jer mnoge to interesuje a ne znaju da vas nadju.Evo ja ću deliti vašu reklamu čim je postavite na FB.

Obećala sam da ću to uraditi mada nisam sigurna da to baš i umem i evo sada ispunjavam obećanje i i POZIVAM sve koji žele da kupe autentičan suvenir:

Dodjite u Galeriju“STARA SRBIJA“ u Beogradu,Maksima Gorkog 34 (jedna autobuska stanica posle Kalenić pijace ako ide iz grada i izaberite suvenir koji će Vas uvek podsećati na Srbiju

http://www.starizanatisrbije.rs/

Suveniri su istorija, običaji, kultura i folklor jedne zemlje. Mi ih izrađujemo od prirodnih materijala vodeći računa o običajima našeg podneblja i navikama i potrebama savremenog čoveka.

 Želja nam je da Vam naš suvenir osveži uspomene ili da njima obradujete drage ljude. Izrađujemo ih s puno ljubavi kombinujući različite materijale (tekstil, drvo, glinu, keramiku) i ukrašavamo ih vezom, heklanim ili pletenim detaljima, ocrtavamo ….

Pre nego što sa odmora u našoj zemlji krenete kući, ponesite sa sobom deo Srbije!

 Suveniri koje ovde možete kupiti zauvek će vas podsećati na dane provedene u Srbiji a možete ih i pokloniti dragoj osobi i njoj pokazati koliko je Srbija lepa i posebna.

Delovi narodne nošnje su autentični  suveniri iz Srbije

Šajkače, šubare, košulje,suknje,kecelje, jeleci, čakšire ,koporani,tkanice,vezene čarape i opanci, će Vas osvojiti svojom lepotom i raznolikošću.

Liciderski kolačI

  Liciderska srca od davnina su bila znak pažnje i ljubavi. Njih su mladići poklanjali devojkama i tako pokazivali svoju naklonost. Danas, ovim poklonom možete oživeti stari običaj – poklonite ga nekome i pokažite koliko vam je do te osobe stalo. Liciderski kolači su najčešće u obliku srca, ali njima možete poslati i drugačije poruke – kupite potkovicu  za sreću, kućicu za porodicu, konjiće, zvezdice ili cvetiće da obradujete najmlađe… Svi liciderski kolači su ukrašeni tradicionalnim srpskim bojama i šarama i ručno su izradjeni.

VEZENI stolnjaci,kuvarice,svadbeni peškiri,podmetači za slavski kolač,kecelje sa autentinim motivima,takodje će Vas podsećati na dane provedene u Srbiji i oplemeniti proctor u kome živite.

STARI NARODNI INSTRUMENTI : frule, gusle ili dvojnice  pomoći  će Vam da i kada budete daleko, čujete zvuke Srbije.

ČOKANJI od peskiranog stakla (sa motivima Srbije ili Beograda),ili ručno ukrašeni hrastovom piljevinom bilo da ih kupite na komad ili komplet od 6 komada sa flašom u kutiji  biće lep i originalan poklon.

Tu su i grnčarski proizvodi,ručno tkani i  pleteni odevni predmeti i predmeti za uredjenje stana,magneti,obeleživači za knjige,slike,privesci….

Na Vama  je samo da izaberete koji su vam suveniri najlepši ali za koji god da se odlučite, ponećete sa sobom delić lepe, i po mnogo čemu, jedinstvene zemlje.

http://www.starizanatisrbije.rshttp://www.starizanatisrbije.rs