BOSILJAK – KRALJ BILJAKA

Da li vam se desilo da prodjete pored neke bašte i osetite miris koji vas podseti na detinjstvo?

Pre nego što su se pojavile egzotične biljke i biljke sa velikim cvetovima (uglavnom bez mirisa) u baštama je raslo cveće koje danas polako nestaje, a predivno je mirisalo.

To cveće naše bake nisu prehranjivale niti proučavale sastav zemljišta u koje su ga sadile.To cveće je bilo otporno na  sušu i razne bolesti,a cvetalo je od proleća do jeseni.

Sada je sve manje bašti koje krasi božur,šafran,jagorčevina,dragoljub,zevalica,plavi zumbul koji ima sitan cvet i samo jedan red a mirišeee…..

Ali danas  sam rešila da pišem o jednoj  posebnoj biljci,skromnog izgleda i divnog mirisa.

Pisaću o bosiljku.

Iako je   bosiljak mali grm koji može da poraste od 30 do 60 santimetara sa listovima svetlo zelene boje koji rastu suprotno jedan drugome i  cvetovima  koji su neugledni i bele boje , u našem narodu bosiljak je poznat po imenu "kralj biljaka"

U srpskom narodu bosiljak je sveta biljka  koja  prožima mnoge segmente života.  Uz njega su vezana različita verovanja i simbolika, a ima veoma važnu ulogu i u magiji, religiji i kultu, medicini, kulinarstvu.

Ta biljka ima simboliku  i verskog i duhovnog karaktera,a opevan je i u usmenoj narodnoj poeziji.

Po nekim našim  predanjima ponikao je na grobu cara Uroša, a po nekim od suza Svetog Save,mada bosiljak verovatno potiče iz Indije, jer se kao sveta biljka, pominje još pre 4000 godina,a prvi pisani trag o bosiljku , star takodje 4000 godina, potiče iz starog Egipta, dok su  ostaci bosiljka nađeni i u piramidama.

 Egipćani su ga prinosili na žrtvene oltare svojim bogovima ,a mešavinom  ekstrakta  bosiljka sa ekstraktima tamjana i mirhe balsamovali su tela umrlih vladara.

Bez obzira na legende o poreklu bosiljka, činjenica je da  ova biljka ima vrlo važno mesto u životu naših ljudi.

 Narodna verovanja i srpska  tradicija

Veruje se da zlo ne može ostati tamo gde je bosiljak.

 Dva dana u godini su posvećena bosiljku: Sveti Makivej i jesenji Krstovdan.,kada  se bosiljak osvećuje u crkvi i čuva za religijske potrebe i za lek,a u bašti se prvo posadi on, pa tek drugo cveće.

Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se tom vodom svi ukućani zapoje.

Veruje se da kuća u kojoj se nalazi ova biljka, ne može biti siromašna jer bosiljak  čuva novac i zdravlje ukućana i garantuje srećan brak  pa bi svaka žena trebala da gaji ovu biljku.

 Poznati srpski lekar i botaničar Josif Pančić kaže da bosiljak prati Srbina kroz sav njegov život, u radosti i žalosti, od kolevke pa do groba .

U kolevku  novorođenčeta  se stavi struk bosiljka da ga  štiti od zlih sila i uroka,a u pravoslavnim crkvama bosiljak  se upotrebljava u pripremanju svete vodice dok se lonci sa bosiljkom drže oko oltara.

 Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja ih uz pomoć bosiljka,a bosiljak se koristi i tokom sahrana i pogrebnih obreda.

 U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.

Za  Božić se izvor sa kojeg se pije voda kiti bosiljkom,a  stari Srbi i Srpkinje su  kad idu u crkvu nosili struk bosiljka  koji su stavljali  pored ikone.

 Kasnije je postao i simbol ljubavi  i bračne ljubavi jer se verovalo da miris bosiljka stvara ljubav i obezbeđuje ljubavnu sreću.

 Devojke su koristile bosiljak kao parfem koji je prekrasno mirisalo,pa se verovalo da će imati mnogo udvarača,a  bosiljak u prozoru je bio poziv ljubavniku.

Nekada su devojke uzimale po 2 grančice bosiljka, koje su predstavlje brak i bračnu sreću. Grančice su se stavljale u žar i tada se dobijao odgovor na pitanje kakav će brak biti sa partnerom iz sadašnje veze.

Ako se brzo upali i pretvori u pepeo ,znak je da će brak biti skladan, ali ako pucketa i pravi piskave šumove, znak je da će brak biti veoma loš.

 Da bi partner bio veran, verovalo se da treba posuti prah bosiljka po krevetu dok spava, naročito oko srca.

Verovalo se i da će nam doneti novac, uspeh i oteraće zlo ako tri dana potopimo bosiljak u vodu i nakon tri dana tu vodu prospemo na kućni prag.

Bosiljak u pesmama

Ovoj biljci su posvećne i pesme.

Bosioče moj zeleni

Oj, lane, lane moj zeleni

Oj, lane, lane moj dragane

Na mom srcu zasađeni

Oj, lane, lane moj zasađeni

Oj, lane, lane moj dragane

Još da mi je seme tvoje

Oj, lane, lane seme tvoje

Oj, lane, lane seme dragane

Ja bi znala gde bi cvala

Oj, lane, lane gde bi cvala

Oj, lane, lane moj dragane

Mome dragom pod pendžere

Oj, lane, lane, pod pendžere

Oj, lane, lane, moj dragane

Da me dragi mladu ljubi

Oj, lane, lane, mladu ljubi

Oj, lane, lane, moj dragane

U Prvom svetskom ratu kada je srpska  vojska  pod pritiskom Nemačke i Bugarske morala da napusti domovinu i skloni se na ostrvo Krf  gde je prijateljski dočekana,rodile su se i mnoge ljubavi.

 Ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika opisana  je u pesmi "Ne ljuti se na mene, oko moje".

 U jednom pismu vojnik svojoj devojci piše da će joj se sigurno vratiti,čak i ako pogine, doći će u obliku ptice, a ona neka otvori prozor da joj samo poželi laku noć.

Devojka je reč svog voljenog  pretočila u stihove i od tada su je pevali mnogi, a jednu od najemotivnijih verzija izveo je grčki pevač Jorgos Dalaras.

Ne ljuti se na mene, oko moje

Ne ljuti se na mene, oko moje

što u tuđinu odlazim,

ptica ću postati

i ponovo ću tebi doći.

Otvori prozor

plavi bosiljku moj

i slatkim osmehom

poželi mi laku noć.

Ne ljuti se na mene, oko moje

što ću te sada napustiti

i dođi na kratko, da te vidim

da se od tebe oprostim.

Otvori prozor

plavi bosiljku moj

i slatkim osmehom

poželi mi laku noć.

Bosiljak kao lek i začin

Svi mi u svojim kuhinjama imamo razne začine i biljke, koje imaju i mnoga lekovita svojstva. Međutim, naši preci, koji su te biljke i otkrili, pre svega su verovali u njihove magijske osobine.

Bosiljak je za njih bio biljka koja je  dobra za bogatstvo i prosperitet, ali se koristio i za lečenje mnogih bolesti:

 astme, alergija, dijabetesa, kamena u  bubregu, impotencije, neplodnosti..

Bosiljak otvara apetit, podstiče varenje, smiruje upalu  želuca , ublažava grčeve, a rešava i problem nadutosti, gasova, mučnine ili zatvora.

Osim što je dobar za varenje, bosiljak  leči upalu  bubrega i mokraćne besike, upalu jajnika , neredovne menstruacije….

Bosiljak je rešenje i  za  najveću bolest savremenog doba  - stres, jer  se ulje bosiljka  koristi u tradicionalnoj Ayurvedskoj medicini.

 U narodnoj medicini je popularan čaj od bosiljka koji se koristi kod upale desni , prehlade, gripa i kašlja.

Bosiljak  je kao stvoren za kulinarske čarolije

Širom sveta u kuhinji se upotrebljava lišće bosiljka i to: svježe, sušeno ili smrznuto u zamrzivaču.

Jela koja sadrže paradajiz ili jaja kao i masna riba retko se poslužuju bez bosiljka. 

Bosiljak je nezamjenjiv završni začin u sosovima za testeninu i najbolje  ga je dodati na kraju kuvanja, da bi se zadržalo što više ukusa.

Bosiljak se koristi za izradu preliva za salatu, sosove, u svim vrstama jela sa piletinom,a čak ulazi i u sastav tajnog recepta poznatog monaškog likera "Chartreuse."

Ponekad se dodaje i voćnim džemovima i želeima - posebno kada su u pitanju jagode, maline ili šljive.

Najpoznatiji sos  s bosiljkom  je sa paradajzom, sirom i maslinovim uljem  ili u kombinaciji sa mešavinom začina, pinjolom, maslinovim uljem i parmezanom,a  jedan je i od osnovnih sastojaka popularne talijanske pizze .

Završiću ovu priču sa bosiljkom kao začinom, a predlažem svima da ga posadite bar u jednu saksiju i da ga povremeno pomiluje,a on će vam uzvratiti divnim mirisom.

ŠTA TO BEŠE ZDRAVA HRANA ?

                                           Ilustracija Gorana Divca

Već danima se spremam da i ja kažem nešto o hrani,zdravom načinu života,povratku prirodi životu u skladu sa prirodom.

Nisam nikakav stručnjak za ove oblasti ali kad vidim na internetu ,televiziji i u novinama sve one savete,članke,preporuke,reklame ,tabele idealne težine,tabele o vrednosti namirnica bude mi malo muka.

Da ne pominjem vežbe,masaže, liposukcije i druge metode da budemo zdravi i savršeni.

I sve to naravno sasvim prirodnim putem.

Nisam ja ni neki gurman mada,priznajem da slatkišima teško mogu da odolim,a ni vrsna kuvarica i žena koja obožava da u kuhinji provodi sate spremajući razne djakonije da bi je svi posle hvalili.

Volim ja život u prirodi i zato sam se i preselila iz centra grada u prigradsko naselje da imam bar iluziju da živim u prirodi, jer da se ne lažemo,nema danas mesta u Srbiji koje nije zatrovano nekim hemikalijama.

Da se vratim hrani i prirodi.

Razmišljam ja onako laički dok slušam stručnjake koji govore o prednosti mediteranske ishrane i morskih plodova za naš organizam i štetnosti masti,kako je ovaj naš narod uopšte opstao kada nije sve ovo znao?

Zamislite samo kako su oni nezdravo živeli dok su hranu spremali na masti ,pili punomasno mleko i jeli punomasan sir koji su sami pravili u verovatno nesavršenim higijenskim uslovima prema sadašnjim propisima?

Ribu i morske plodove mnoge generacije nisu ni videle a kamoli probale .

Meso su jeli uglavnom za praznike,slave ili kad dodju gosti pa se gostima davalo ono najbolje a domaćinima šta ostane.

Nisu naši preci  imali  roštilje ali se na vašarima i za slave okretao ražanj.

Za integralna brašna nisu nikad čuli.Kukuruz i pšenicu su posle žetve kad očiste zrno nosili u vodenice potočare gde se mlelo celo zrno a od toga brašna se mesila proja i hleb.Nije se mesilo svakog dana nego se zamesi i ispeče više hlebova da traje cele nedelje.

Žito se  za jelo spremalo u zrnu,prekrupljeno ili mleveno .Skoro u svim krajevima se spremao bungur od pšenice ili ječma koji su se dugo kuvali ali ne u ključaloj vodi,već se polako bario.Kad bude skuvan cedio bi se pa sušio i onda drobio u avanu i služio je kao zamena za pirinač.Često bi mu dodavali mleko,mast,sir,kajmak,slaninu.

U njive se nosila proja,sir,slanina,paradajz i luk  kao i
drobljenje sa rasolom koje se spremalo krajnje jednostavno od  komada proje,rasola i semena ljutih papričica.
U litar rasola se nadrobi proja i doda seme ljutih papričica i onda se to jede hladno.

Voda je bila ili izvorska ili mnogo češće,bunarska bez dodataka svih ovih minerala koji se nalaze u flaširanim vodama.

Vodu i izvore su mnogo više cenili i čuvali nego mi danas a jedan izvor ili bunar koristilo je celo selo.

Jeli su domaća jaja a pojma nisu imali da trebaju da izbegavaju žumance nego su njime još premazivali one mirisne i tople pite koje su spremali na masti a filovali sirom(punomasnim) ili zeljem i koprivom.

A znali su da prave(na Kosovu) i skroz nezdravu pitu koja se zove "Prepeč". 

Kore se prave po principu lisnatog testa (premazuju se mašću) a filuje samo umućenim mlekom i jajima.Nikad nisam jela ukusniju pitu a često ju je pravila moja svekrva.Istina moj muž kaže da je baba pravila bolju.Možda je to zato što se pekla u šporetu na drva i u tučenoj tepsiji ?

Kad pomenuh tepsiju,pade mi napamet nešto.

Pretpostavljam da svi znaju šta je oklagija i da još dosta njih zna šta je sito ali se pitam koliko njih zna šta je 

zastrug,naćve,peruška,lopar,bakrač,ćup,vedrica,čabrica,kaca?

Dobro,možda sam malo zastranila. Pored svih ovih Ceptera i ostalog posudja koje čuva sve zdrave sastojke namirnica i u kome možete hranu da spremate i bez masnoća i bez vode a da ona zadrži i divan izgled i ukus (prosto neverovatno) bilo bi glupo da na primer sir čuvate u zastrugu(posuda od drveta sa poklopcem) umesto u praktičnoj i zdravoj plastičnoj kutiji.

Znam da ne možemo u današnjim uslovima i malim stanovima da čuvamo zimnicu čak ni kad je sami napravimo.Jednostavno,prinudeni smo da kupujemo gotovu sa svim dodacima koje ona sadrži ali ne moraju da nas  ubedjuju da je ona zdrava i spremljena na tradicionalan način jer to sigurno nije istina.

Imam i ja ovo savremeno posudje ali pasulj i kupus volim da skuvam u zemljanom loncu a sarme u saču.

Jeli su i nekada slatkiše,istina ni to nije bilo na jelovniku svakog dana a i te krofne,uštipci ,salčići ,vanilice,sve je to puno masti i skroz nezdravo pogotovu ako jedete dok je još vruće i mekano....

Pila su se neka druga pića i sokovi su STVARNO bili od voća kao i rakije i nije se dodavao šećer.Iskreno rečeno šećer su izbegavali ne zato što nije zdrav nego što je bio skup.

Mogu ja sad ovde još puno da pišem o tome šta se jelo i pilo  kada nije bilo stručnjaka da propišu jelovnike ,odrede kalorije i kažu koje namirnice se ne slažu.

Volim ja da jedem  banane , ananas , maslinke,kokos.... ali kad kažemo da treba da živimo u skladu sa prirodom meni to znači da pre svega trebamo da jedemo ono što nudi priroda tu oko nas.Nije slučajno da smo se mi, životinje i biljke koje ovde rastu našli baš tu zajedno.

I zato odbijam da čitam razne savete,dijete ,reklame itd u vezi hrane,pogotovu one praškovite.

Hoću da jedem voće i povrće koje može da se ubere tu negde kod nas jer iako znam da je i ono prskano ,mislim da smo ipak stvoreni jedno za drugo.

I ako neko zna gde mogu da se kupe(ne još,naravno) one starinske tamnozelene lubenice,okrugle i slatke iz čijih semenki je mogla da nikne nova isto takva slatka lubenica,neka mi javi.Tako bih volela da ovoga leta ponovo probam lubenicu kakvu sam jela u detinjstvu pa makar se sva ulepila od slatkog soka i čak iako i za nju neki stručnjak bude rekao da nečega ima previše ili nečega premalo.