Ilustracija Gorana Divca
Već danima se spremam da i ja kažem nešto o hrani,zdravom načinu života,povratku prirodi životu u skladu sa prirodom.
Nisam nikakav stručnjak za ove oblasti ali kad vidim na internetu ,televiziji i u novinama sve one savete,članke,preporuke,reklame ,tabele idealne težine,tabele o vrednosti namirnica bude mi malo muka.
Da ne pominjem vežbe,masaže, liposukcije i druge metode da budemo zdravi i savršeni.
I sve to naravno sasvim prirodnim putem.
Nisam ja ni neki gurman mada,priznajem da slatkišima teško mogu da odolim,a ni vrsna kuvarica i žena koja obožava da u kuhinji provodi sate spremajući razne djakonije da bi je svi posle hvalili.
Volim ja život u prirodi i zato sam se i preselila iz centra grada u prigradsko naselje da imam bar iluziju da živim u prirodi, jer da se ne lažemo,nema danas mesta u Srbiji koje nije zatrovano nekim hemikalijama.
Da se vratim hrani i prirodi.
Razmišljam ja onako laički dok slušam stručnjake koji govore o prednosti mediteranske ishrane i morskih plodova za naš organizam i štetnosti masti,kako je ovaj naš narod uopšte opstao kada nije sve ovo znao?
Zamislite samo kako su oni nezdravo živeli dok su hranu spremali na masti ,pili punomasno mleko i jeli punomasan sir koji su sami pravili u verovatno nesavršenim higijenskim uslovima prema sadašnjim propisima?
Ribu i morske plodove mnoge generacije nisu ni videle a kamoli probale .
Meso su jeli uglavnom za praznike,slave ili kad dodju gosti pa se gostima davalo ono najbolje a domaćinima šta ostane.
Nisu naši preci imali roštilje ali se na vašarima i za slave okretao ražanj.
Za integralna brašna nisu nikad čuli.Kukuruz i pšenicu su posle žetve kad očiste zrno nosili u vodenice potočare gde se mlelo celo zrno a od toga brašna se mesila proja i hleb.Nije se mesilo svakog dana nego se zamesi i ispeče više hlebova da traje cele nedelje.
Žito se za jelo spremalo u zrnu,prekrupljeno ili mleveno .Skoro u svim krajevima se spremao bungur od pšenice ili ječma koji su se dugo kuvali ali ne u ključaloj vodi,već se polako bario.Kad bude skuvan cedio bi se pa sušio i onda drobio u avanu i služio je kao zamena za pirinač.Često bi mu dodavali mleko,mast,sir,kajmak,slaninu.
U njive se nosila proja,sir,slanina,paradajz i luk kao i
drobljenje sa rasolom koje se spremalo krajnje jednostavno od komada proje,rasola i semena ljutih papričica.
U litar rasola se nadrobi proja i doda seme ljutih papričica i onda se to jede hladno.
Voda je bila ili izvorska ili mnogo češće,bunarska bez dodataka svih ovih minerala koji se nalaze u flaširanim vodama.
Vodu i izvore su mnogo više cenili i čuvali nego mi danas a jedan izvor ili bunar koristilo je celo selo.
Jeli su domaća jaja a pojma nisu imali da trebaju da izbegavaju žumance nego su njime još premazivali one mirisne i tople pite koje su spremali na masti a filovali sirom(punomasnim) ili zeljem i koprivom.
A znali su da prave(na Kosovu) i skroz nezdravu pitu koja se zove "Prepeč".
Kore se prave po principu lisnatog testa (premazuju se mašću) a filuje samo umućenim mlekom i jajima.Nikad nisam jela ukusniju pitu a često ju je pravila moja svekrva.Istina moj muž kaže da je baba pravila bolju.Možda je to zato što se pekla u šporetu na drva i u tučenoj tepsiji ?
Kad pomenuh tepsiju,pade mi napamet nešto.
Pretpostavljam da svi znaju šta je oklagija i da još dosta njih zna šta je sito ali se pitam koliko njih zna šta je
zastrug,naćve,peruška,lopar,bakrač,ćup,vedrica,čabrica,kaca?
Dobro,možda sam malo zastranila. Pored svih ovih Ceptera i ostalog posudja koje čuva sve zdrave sastojke namirnica i u kome možete hranu da spremate i bez masnoća i bez vode a da ona zadrži i divan izgled i ukus (prosto neverovatno) bilo bi glupo da na primer sir čuvate u zastrugu(posuda od drveta sa poklopcem) umesto u praktičnoj i zdravoj plastičnoj kutiji.
Znam da ne možemo u današnjim uslovima i malim stanovima da čuvamo zimnicu čak ni kad je sami napravimo.Jednostavno,prinudeni smo da kupujemo gotovu sa svim dodacima koje ona sadrži ali ne moraju da nas ubedjuju da je ona zdrava i spremljena na tradicionalan način jer to sigurno nije istina.
Imam i ja ovo savremeno posudje ali pasulj i kupus volim da skuvam u zemljanom loncu a sarme u saču.
Jeli su i nekada slatkiše,istina ni to nije bilo na jelovniku svakog dana a i te krofne,uštipci ,salčići ,vanilice,sve je to puno masti i skroz nezdravo pogotovu ako jedete dok je još vruće i mekano....
Pila su se neka druga pića i sokovi su STVARNO bili od voća kao i rakije i nije se dodavao šećer.Iskreno rečeno šećer su izbegavali ne zato što nije zdrav nego što je bio skup.
Mogu ja sad ovde još puno da pišem o tome šta se jelo i pilo kada nije bilo stručnjaka da propišu jelovnike ,odrede kalorije i kažu koje namirnice se ne slažu.
Volim ja da jedem banane , ananas , maslinke,kokos.... ali kad kažemo da treba da živimo u skladu sa prirodom meni to znači da pre svega trebamo da jedemo ono što nudi priroda tu oko nas.Nije slučajno da smo se mi, životinje i biljke koje ovde rastu našli baš tu zajedno.
I zato odbijam da čitam razne savete,dijete ,reklame itd u vezi hrane,pogotovu one praškovite.
Hoću da jedem voće i povrće koje može da se ubere tu negde kod nas jer iako znam da je i ono prskano ,mislim da smo ipak stvoreni jedno za drugo.
I ako neko zna gde mogu da se kupe(ne još,naravno) one starinske tamnozelene lubenice,okrugle i slatke iz čijih semenki je mogla da nikne nova isto takva slatka lubenica,neka mi javi.Tako bih volela da ovoga leta ponovo probam lubenicu kakvu sam jela u detinjstvu pa makar se sva ulepila od slatkog soka i čak iako i za nju neki stručnjak bude rekao da nečega ima previše ili nečega premalo.
