Svodjenje računa na kraju godine...Brrrr...
Malo me to plaši a znam da treba ako si ozbiljan čovek,odnosno žena.
A šta ako,kad sve popišem,pa potpišem,pa saberem pa oduzmem,ustanovim da sam u minusu?
Mislim,da nisam uradila sve što sam mogla i trebala?
Da li da se vadim (lažem samu sebe) na objektivne okolnosti,da priznam samoj sebi da su sve ove godine ostavile traga i da se ne može za jednu godinu uraditi toliko toga kao što se moglo sa 30 godina ili da budem optimista,pogledam sve sa pozitivne strane i sve što nisam uradila,prebacim u plan za narednu godinu?
To mu dodje kao ono kad studenti prebace nepoložene ispite u sledeću godinu.Ali šta ako se to nagomila pa opet ne stignem sve da uradim?
To znači da moram biti skromnija,odnosno realnija u pravljenju planova za sledeću godinu.
Ali da se vratim ja na ovu godinu i svodjenje računa.
Ne znam da li se to samo meni čini ali što sam starija godina mi nekako brže prodje.
Dok se okrenem,stigao decembar.
Sve mi se čini da se neki mesec negde izgubio,sakrio i decembar ga pretekao.
Gde sam bila i šta sam radila ove godine?
Kad bolje razmislim i nisam imala baš neke velike i zacrtane planove i želje.Ustvari,imala sam ih ali su oni samo meni bili važni.
Nekada je i mene već u novembru obuzimala novogodišnja euforija.Planirala sam gde ću je i kako dočekati(kao da je to uopšte važno),razmišljala o kupovini poklona,pa šta ću sve da uradim u toj novoj godini i zaricala se šta sve nikako neću raditi,gde ću da putujem....
Već nekoliko godina unazad ne pravim velike planove a kad shvatim,kao sada,da je još jedna godina prošla,postajem setna.
Rastužim se nekako a da ni sama ne znam zašto.
Umesto da se kao većina radujem Novoj godini,ja sam tužna što ova odlazi u sećanja.
Ne mogu više da se radujem nepoznatom.
A zašto žalim za ovom?
Hmm... Bila je ova nekako šarena.Bilo je puno lepih trenutaka sa dragim ljudima i novih poznanstava.
Upoznala sam neke nove ljude koji su mi postali dragi i bliski.Neke sam upoznala preko interneta ali kao da sam ih oduvek znala.
Radila sam ono što volim i vreme provodila (uglavnom) sa onima koje volim a to je za mene velika sreća.
Šta mi je nedostajalo u ovoj godini?
Najviše su mi nedostajali neki dragi ljudi kojih više nema ,kao što su moj svekar i svekrva.Nedostajaće mi oni i sledeće godine ali su mi ostala lepa sećanja na njih.
Sve u svemu ovu godinu ću pamtiti kao jednu mirnu godinu svog života.Mirnu i srećnu,ispunjenu porodičnom ljubavlju.
Da,bila je lepa ova godina ali sad treba zakoračiti u novu.
Нема коментара:
Постави коментар