Znam da će mnoge žene reći da ga ne vole i da ga ne
nose.
Možda samo
burmu.
I sama spadam
u one koje se ne kite baš previše.Oni sjajni
kamenčići(dijamanti,brilijanti,rubini...) me nešto ne privlače ali kada vidim
FILIGRANSKE narukvice,prstenje i broševe, moram da zastanem i da im se bar
divim.
Istina,danas
retko može da se nadje pravi filigranski nakit osim u muzejima i
antikvarnicama jer je filigranstvo u
Srbiji postao zaboravljen zanat iako je to zanat koji se svrstava u umetnost.
Majstori ovog
zanata nemaju mustre i šeme.Oni „iz glave“
od filigranske žice prave šare(krugove,cvetiće,geometrijske šare) pa na ovako izrađene predmete ponekad stave sitne
metalne kuglice i ukrasni kamen.
fotografija sa interneta(pokimica.com)
Kažu da sada izloge svetskih metropola uglavnom krase
radovi majstora filigrana iz Italije,Indije i Rusije mada su mnogi
komercijalizovali svoj rad pa umesto ručnog izradjuju liveni ili poluliveni
nakit.
Ima,medjutim
kod nas još pravih majstora ovoga zanata koji rade ručno i stvaraju prava mala
remek dela tako što srebrnu ili zlatnu žicu savijaju,upliću i medjusobno vezuju
formirajući složene motive .
Ovi motivi su
se nekada polažu na metalnu podlogu ili
su ostaju slobodni(čipkasti)
KAKO JE I KADA
OVAJ ZANAT STIGAO U SRBIJU
Filigranski
zanat je zapravo nastao u okviru kujundžijskog
zanata.
Najpre su
kujundžije izradjivale nakit koji je
ispunjavan ornamentima od isprepletanih
srebrnih žica što je bio izuzetno precizan rad jer i sama reč filigran,koja je latinskog porekla,znači "nešto precizno"
Vremenom su se
majstori filigrani usavršavali , osamostalili i počeli da pored nakita prave i
kutije za čuvanje nakita i novca,lule,ženske
torbice,da ukrašavaju oružje(ručke za sablje,noževe,puške)
fotografija sa interneta(pokimica.com)
Filigran je
bio veoma raširen i u starom srpskom zlatarstvu i predstavlja srpsko srednjovekovno
nasleđe a na formiranje filigrana i srpskog zlatarstva uopšte veliki uticaj su
imali i Istok i Zapad.
Početkom XIII
veka u Srbiji počinje da se izradjuje skupoceni nakit i u prvo vreme se u
njegovoj izradi vidi jak uticaj Zapada ali već krajem ovog veka preovladava
uticaj Vizantije.
Prsten Stefana Prvovenčanog(riznica Studenice XIIIvek) je primer preplitanja stilova na izradu nakita u Srbiji .
Precizna izrada, zlatna filigranska žica, granule, sve odaje ruku majstora koji
je izvanredno dobro upoznat sa tananom tehnikom filigrana
U naše krajeve filigran je došao pod uticajem Vizantije što se vidi na sačuvanim primercima
prstenja i narukvica koje su najčešće izradjivane od srebrnih pločica na koje
je lemljena filigranska žica.
Svoj vrhunac
umetnička izrada nakita od filigrana je doživela u vreme kralja Milutina mada
su se pored nakita izradjivali i krstovi i drugi predmeti koji su se koristili
u liturgijskim službama.
Posle
osvajanja naših krajeva od strane Turaka, pored latinskog naziva filigran u
upotrebu ulazi i turski naziv "srma" i filigran postaje jedna od
najzastupljenijih tehnika za izradu nakita od srebra i zlata.
KAKO SE
IZVLAČI ŽICA ZA FILIGRAN
Kao što sam
već rekla,filigar se najčešće radio od tanke srebrne žice a žica se dobijala
tako što se srebro topi na temperaturi preko 1.000 stepeni a
dobijena
tečnost se zatim uliva u minijaturne
kalupe pa se dobijena žica kuje na nakovnju i isteže sve dok ne dobije željenu
debljinu.
Izvlačenje na
kalibar se vršilo pomoću metalne ploče sa više otvora različitog prečnika a
najuži otvor je bio debljine vlasi kose.
Kasnije se za
izradu srebrne žice koristio „rubin“,odnosno kružna mesingana pločica sa
rubinom i rupicom na sredini kroz koju
se provlači žica.
Vremenom se
alat menja i usavršava pa se za izvlačenje žice koristi i čekrk.
To je sprava u obliku sanduka koji je na
sredini imao pregradu od drveta u koju je umetan „srmenjak“ kroz koji
se provlačila žica ,a na krajevima sanduka su bili valjci sa ručicama za okretanje.
Žica se
namotavala na jedan valjak ,provlačila kroz "srmenjak", namotavala na drugi
valjak i motala ručicom.
Krajem XIX
veka počinje da se koristi mašinski napravljena žica koja,u zavisnosti od toga
za šta će se koristiti,može biti jednostruka ili upredena od dve ili više žica.
IZRADA
FILIGRANA
Prema načinu
izrade, filigran se delio na pravi i pseudofiligran ili lažni filigran.
PRAVI FILIRAN se radio na dva načina:
PRVI NAČIN( Vazdušasti ili lelujavi filigran)
Kod ovog
načina mora da se prvo uradi osnovna
kontura(mustra) koju majstor zamisli i ona se radi od deblje žice a kasnije se
radi „punjenje“,odnodno ispunjavanje prostora tanjim žicama.
DRUGI
NAČIN za izradu podrazumeva srebrne niti ili trake kao podlogu sa šarom koja je u stvari baza.
Kada se svi
delovi spoje, a spajaju se lemljenjem , sledi dopunsko ukrašavanje.Dodaju se sitne srebrne kuglice,sitnije i
krupnije pločice različitog oblika,pa tračice i polulopte a često se dodaje i
ukrasno kamenje.
LAŽNI FILIGRAN
Se radi tako
što se predmet izlije u kalup a zatim se doradjuje
struganjem,graviranjem,bušenjem i kuckanjem kako bi ličio na pravi.
Ovog lašnog
filigrana je danas sve više jer se izradjuje brže i za njegovu izradu nije
potrebno majstorstvo i umetnički talenat.
Samim tim
ovakav nakit je i jeftiniji i brže se i bolje prodaje .
Ovi predmeti su znatno
grublji,nemaju lepotu i prefinjenost pravog filigranskog nakita ali su
dostupniji kupcima koje sve više interesuje cena a ne da li je to ručni rad.
