Ovih dana na FB svi igraju igru "Prihvati izazov" pa sam se i ja priključila.
Listajući album sa starim slikama nadjoh i sliku moga Lole.
Lola je bio divan pas.Čistokrvni avlijaner!
U našu porodicu je stigao mnogo pre mene.
Njega je moja mama pronašla kao štene u vozu.
Kao tek diplomirani agronom, po odluci ministarstva ,krenula je u Preševo gde je dobila prvo radno mesto.
Kasnije je pričala da je ušavši u voz,sela do prozora i spremila se za dugo putovanje u nepoznato,kada je čula neko šuškanje ispod sedišta.Sagla se i ugledala malo debeljuškasto štene koje je odmah uzela u krilo.
Od tog trenutka njih dvoje se nisu razdvajali.Bili su itekako potrebni jedno drugom.On je bio mali,nemoćan i napušten a ona se takodje osećala izgubljeno jer je odlazila u potpuno nepoznatu sredinu.
Kasnije,kada je upoznala moga oca i udala se za njega,Lolu je donela "u miraz".
Lola je stvarno bio neobičan pas.Jednoga dana je negde pronašao i doneo napušteno tigrasto mače koje je dobilo ime Vanjka i ostalo da živi sa nama a Lola ga je čuvao i pazio.
Kada sam se ja rodila a Vanjka već porasla on je svoju brigu i pažnju usmerio na mene.
Znao je satima da leži ispod mojih kolica i od dobroćudnog psa koji je bio spreman sa svima da se mazi,postao je pravi čuvar.
Nikome nije dozvoljavao da zaviri u kolica i vidi "slatku malu bebu".
Ne,nije nikoga napao već bi samo zarežao i nastavio da drema.
U svim mojim sećanjima na detinjstvo Lola ima značajnu ulogu.
Evo sada vidim da i ovo što pišem liči na tekst nekog deteta!
Doživeo je duboku starost(16 godina) a mi dugo nismo mogli da ga prežalimo i da se naviknemo da ga više nema.
Ovo je jedina njegova fotografija koju sam našla a tu je već bio i poznim godinama.
Bio je to pas bez pedigrea,nije gajen po prvilima,hranjen granulama i po raznim tabelama ali je imao mnogo ljubavi koju je uzvraćao i mislim da je u tome tajna njegove dugovečnosti.
Нема коментара:
Постави коментар