STAROSRPSKI PSI SILVANI - DAR OD BOGA (Najstarija srpska rasa i jedna od najstarijih rasa uopšte )

           

Silvan je rasa pasa o kojoj se danas malo zna.

Kažu da svako ko o ovim psima nešto zna,mora dobro da poznaje i istoriju srpskog naroda ali i mitove i predanja koji se prenose sa kolena na koleno.

Ja ne spadam u te dobre poznavaoce ali me je zainteresovala priča o ovim psima.

Napisaću ono što sam pronašla o njima  i  neka mi bolji poznavaoci ne zamere ako nešto nije tačno već  neka dodaju ono što oni znaju.

Legenda kaže da ova rasa i  dalje postoji,da se nit nije prekinula ali da ih gaje u tajnosti .

Veruje se da će biti u opasnosti i sami psi i  njihovi vlasnici ako se javno obelodani vise priča o njima.

 Ljudi koji imaju ove pse stvarno  nisu raspolozeni za pricu o njima i smatraju  da je dostojanstvenije  i da rasa izumre, nego da je izmene i omekšaju kako bi je ljudi lakse prihvatili

Zašto se boje da će ljudi želeti da omekšaju ove pse?

Da bi se znao odgovor na ovo pitanje stvarno se mora znati i istorija našeg naroda ali i predanja.

Srbi veruju  da je licno Bog  ove pse podario  nama i to još od postanka sveta, da bi nas čuvali od raznih nevolja.

Srpski Silvan  je vekovima korišćen kao čuvar krupne stoke,  čuvar imanja ,telohranitelj, veliki lovac  i borbeni pas i uživao  je veliko poštovanje zato što je nezavisan,veoma  inteligentan i  rezervisan pas koji razvija jaku vezu samo sa jednom osobom i njenom imovinom.

Ima jako izražen zaštitnički instikt ali i  lovački i ubilački.

 Silvan ili Zmaj je bio pas srpskih pastira i seljaka i njima je bo sve,od čuvara stoke i kuće pa do zaštitnika od demona i zlih sila.

Zbog svoje inteligencije i  neopisive hrabrosti on postaje vrlo bitno oružje srpskih ratnika i simbol i pratilac viteškog bratstva poznatog po imenu Red crvenog zmaja pa su samo vladari i članovi viteških redova su imali pravo da ih gaje i oblikuju.

 Ovaj pas je poznat  po tome što kada udje u sukob,konačan ishod mora biti smrt,ili njegova ili njegovog protivnika.

Takodje je poznat i kao tihi ratnik i „nemi“ zaštitnik koji retko laje pa je zbog   toga često korišćen u  skoro svim vojnim sukobima na Balkanu a znamo da je srpska istorija bila veoma burna pa je veliki broj ovih srpskih zmajeva izginuo na bojistima .

Medjutim,pravi pomor ovih pasa se desio posle Kosovske bitke jer su Turci pse smatrali za nečiste životinje  i Šejtanove pomoćnike.

U toku  I i II Svetskog rata ponovo su se dešavala masovna ubijanja pasa koji su čuvali imanja svojih gospodara pa je već retka rasa skoro nestala.

Svest naroda o njihovim psima je i dalje opstala, ali pasa je  malo.

Kažu da postoji pisani dokument  koji se odnosi na Silvane,poznatiji pod imenom “Zakonik Rase”za koji predanje kaze da ga je pisao jedan Car Dusan .

Ne zna se da li je taj dokument bio jedan od pratecih elemenata Dusanovog Zakonika ili je bio zasebno pisano štivo ali  taj zapis predstavlja prvi ikada zabelezeni  zapis o jednoj rasi pasa.

Citat iz Dušanovog zakonika vezan za Silvane(Zmajeve) kaže:

“Svima onima koji zmajeve drže,ovaj zakonik neke se u um postavi i dovjeke poštuje,jer zmajevi su uz nas od davnina,od prije nego što smo slovo imali,pa ih valja poštovati I čuvati,jer su od Boga.Kao što nas bez zmajeva ne bi bilo,tako nas bez zmajeva neće ni biti”

Kao što sam na početku rekla,priča o silvanima je mešavina istorije i legendi.Ne znam šta je od svega ovoga tačno ali postoji verovanje da ova rasa i dalje postoji ali da je njeno očuvanje u rukama Zmajara,koji ne žele da se rasa širi medju običnim ljudima,jer po njihovom mišljenju mi to ne zaslušujemo zato što smo napustili i odbacili svoju tradiciju, običaje i identitet.

 (  fotografije su preuzete sa Googla)

                       http://www.starizanatisrbije.rs/

KO JE BIO KOSANČIĆ IVAN ?

Pre neki dan sam na FB podelila ovaj tekst koji je objavila  Suzana Spasić.

“Priključite se da pokrenemo akciju. TRAŽI SE IVAN KOSANČIĆ. NEstao u akciji. Pao sa svog mesta pre nekoliko godina, sklonjen i više ga niko nije video. Molimo nadležne da ga vrate i postave na mesto gde je decenijama krasio jednu od najlepših ulica Beograda, Kosančićev Venac. Fasada kuće na kojoj je ponosno stajao ovaj rad vajara Petra Ubavkića takođe nemilosrdno propada. Koliko je to potrebno novca i dobre volje da se ovo reši? Kosančićev venac godinama propada ali bar ne mora da se zatre trag skulpturi koja je bila simbol ove kuće i ove ulice. To nije veliki finansijski poduhvat. Dokle ćemo da čekamo da sve propadne pa onda da kukamo. VRATITE IVANA KOSANČIĆA.!”

Ne znam koliko je ljudi pročitalo ovaj tekst(mada je bilo lajkova) a ne znam ni koliko njih uopšte zna  za ulicu Kosančićev venac i ko je bio Ivan Kosančić.

Zato sam rešila da napišem nešto o njemu.

Vojvoda Kosančić Ivan je poreklom iz gornje Toplice kod Kuršumlije a na zapadnim obroncima planine Radan i danas se nalaze ostaci grada Ivana Kosančića.

Njegov otac Ognjen Kosančić je bio vitez u pratnji Dušana Silnog a Ivan Kosančić je bio najbolji mačevalac u srpskoj vojsci poznat po specifičnom načinu borbe sa dva mača - dugim i kratkim.

Bio je poznat i kao Zmaj od Radana,jer je pripadao viteškom Redu Zmaja,odnosno Redu Svetog Djordja.

Smatra se da je prvi, originalni srpski Red crvenog zmaja  osnovao car Stefan Dusan i da su ovaj red činili  ne samo vitezovi iz Srbije, vec sa citavog Balkana.

1318.godine Milos Obilic je osnovao Red sv. Djordja, kao nastavak originalnog Reda crvenog zmaja sa zakletvom da ce unistiti svakog ko vodi Turke na srpsku zemlju a simbol Viteškog reda Zmaja je uklopljen u grb  Nemanjića i postao je simbol despota Stefana Lazarevića.

Na ledjima zmaja,od vrata pa do repa, nalazio se crveni krst Svetog Djordja.

Zmaj je predstavljao zver iz Knjige otkrovenja a crveni krst je simbolizovao pobedu Hrista nad zlim silama i svi članovi reda su stalno nosili ovaj simbol,najčešće kao medaljon oko vrata pa su čak i sahranjivani sa njim.

Kosančić je bio izuzetno obrazovan.Tečno je govorio nekoliko jezika i od svih srpskih vitezova,najbolje je poznavao Osmanlije,njihove zakone,običaje i vojnu taktiku.

U narodu je bio omiljen i verovalo se da poseduje osobine slične onima koje je imao Sveti Djordje i ostali sveti ratnici.

Verovalo se čak da je vilinskog roda,da je neranjiv i da govori nemušti jezik.

U srpskim epskim pesmama Ivan Kosančić se pominje kao pobratim Miloša Obilića i Milana Toplice sa kojima je zajedno krenuo iz svog grada na Kosovo gde je i poginuo.

Ova tri pobratima u Beogradu imaju svoje ulice koje se nalaze jedna pored druge(Kosančićev venac,Obilićev venac i Topličin venac).

U  ulici Kosancicev venac  je krajem 19. veka sagradjena zgrada sa brojem 13 u čijem sredisnjem delu se nalazi  zaobljena nisa u koju je 1895. godine postavljeno poprsje Ivana Kosancica sa kacigom na glavi i u viteskom oklopu.

Tu je Kosančić Ivan ponosno stajao sve do pre nekoliko godina kada je bista sklonjena.

                fotografije su preuzete sa googla

KRATAK MI DAN

Zazvoni meni danas mobilni.

Na ekranu broj moje prijateljice(dosta mladje,istina)koju nisam čula bar 100 godina.Obradujem se i javim.

„Ej,otkud ti?Šta ima novo kod tebe?Mora da si u strašnoj gužvi kad se ovoliko dugo nisi javljala.Pričaj.- razbrbralja se ja.

“Ma nema ništa novo.Smaram se.Ubi me dosada , pa rekoh da pozovem tebe da vidim šta ti radiš”

Tu se ja zbunih.

Nikada mi nije bilo jasno kako se to neko smara i dosadjuje.

Kako sad da ja njoj objasnim šta ja radim i da ne stižem da uradim sve što bih volela.

Može li ona  koja se po ovako lepom danu dosadjuje da shvati da sam ja jutros poželela da poradim nešto u dvorištu,da prošetam,da se družim sa prijateljima,da svratim do biblioteke,da malo čitam,da nešto i napišem,da pletem,vezem,tkam, da cunjam po intrnetu,pročitam tekstove na blogovima koje pratim,da spremim nešto lepo za klopu…..

Ma toliko toga bi da uradim i da uživam ali ne mogu sve.

Nisam ni primetila da sam se malo zanela i da joj nisam ništa odgovorila.

Na njeno “Ej,jesi li još tu ?“  odgovorih „Jesam,jesam nego ja nikako da stignem da uradim sve što bi trebalo.Kratak mi dan.“

„Ma to je normalno u tvojim godinama.Nemoj da se brineš zbog toga“.

Tako ona mene uteši kao prava prijateljica.