Saračka radnja
U izlogu jedne
pomalo neugledne radnje ,obešeno na metalnoj šipci,visi mnogo
raznobojnih ogrlica za pse.
Tu su i
povodci za pse različitih dužina i debljina,pa korpe za njuške razliitih veličina.
U jednom delu
izloga su izloženi kožni kaiševi i
nekoliko novčanika.
Iznad radnje
stoji natpis SARAČKA –TAŠNERSKA RADNJA
U radnji , ne
većoj od 10m2 oseća se starinski miris-miris kože.
Posmatram
rukotvorine ovog majstora. Gledam predivne kaiševe, povodce, ogrlice, davilice
i sve ono što viđamo na psima u gradu.
Mladji
čovek,očigledno vlasnik radnje,razgovara sa jednim kupcem a ja posmatram okolo
i u uglu primetim starijeg čoveka oko
koga se uredno složen nalazi alat koji kao da je deo muzejske postavke.
Tu je
saračko šilo i igla kojom se ručno ušiva, pa mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza,
zumbi, kalupa..
Iako
sam i sama ušla da kupim povodac za psa , prilazim starom majstoru i posmatram
njegove žuljevite ruke i koncem zasečene prste kako vešto buše kožu ,provlače i
zatežu konac.
I
nekako spontano započesmo priču o njegovom zanatu
.
Sarači
spadaju među najstarije zanatlije.
Prvi sarači su se kod nas pojavili još u 15-tom veku i bili su veoma
značajni i cenjeni. Tada su pravili
razne predmete od kože, pre svega ulare,samare,kandžije,sedla, opasače, kajase
,konjsku opremu i opremu za putnike - reče mi majstor.
Kada
je on počinjao da radi već
je bila manja potražnja za amovima, samarima, i ularima
ali su se izradjivali opasači,novčanici,futrole za vatreno oružje,kvalitetne i unikatne putne torbe....
On je
nabavljao i koristio fabrički obradjenu kožu a nekada su sarači sami vršili i obradu kože.
Sada
je,kako mi reče ,jako teško nabaviti kvalitetnu kožu jer se kod nas niko više
ne bavi preradom kože.
Danas plastika
i eko koža potiskuju predmete od kože jer predmeti od kože traže mnogo stručnog
ljudskog rada i preskupi su za većinu
stanovništva.Sve ono što su nekada izradjivali sarači danas se pravi od plastike
.Ti proizvodi su lagani,otporni na vodu i jeftini a ono šta napravi sarač treba
da bude jako,kvalitetno i da traje.
Posla je ,onog
pravog saračkog,svakim danom sve manje pa se njegov sin koji je nastavio
tradiciju,prilagodjava novim okolnostima i sada prave i tašne od eko kože i
galanteriju za pse.
On je već
nekoliko godina u penziji ali dodje tako u radnju da malo radi.Sada upravo radi
novčanik po porudžbini jer još ima mušterija.Ima i onih starih koji donose
nešto na popravku ili da naruče nešto novo ali i novih.
Jer ako neko
hoće da ima nešto što je lepo i unikatno ,on kupuje kod sarača.
Na kraju smo oboje zaključili da je sarački
zanat veoma težak i ne može svako da ga radi.
Za
ovaj zanat potrebna je ljubav,jake ruke za probijanje i šivenje kože i
čelična volja.
Majstor reče
da će on sve dok bude imao snage u rukama dolaziti u radnju i raditi na
starinski način a njegov sin će se prilagodjavati uslovima tržišta jer tako je
uvek bilo.
Onaj ko se nije prilagodjavao,propadao je i zatvarao radnju.
Sve vreme dok
smo pričali on nije prekidao rad.
Kupila sam
povodac po koji sam došla i poželela majstoru da još dugo radi .
