STANA

Ovih dana često na internetu vidim objave koje se odnose na imena koja roditelji daju deci.

Možete tu, naravno ako vas interesuje, da saznate koja su najređa,najčešća,"najmoćnija".....

I tako se prisetih imena mojih vršnjakinja.Bilo je i tada modernih imena pa smo imali u razredu nekoliko Snežana, Svetlana,Mirjana, Dragana,a imali smo samo jednu Stanu i svi su mislili da je ime dobila po babi ali nije bilo tako.

U vreme mog detinjstva skoro svi smo imali po jednog brata ili sestru,a bilo je i onih koji su bili jedinci.

Stana je imala 3 starije sestre i 1 mlađeg brata.

Oni su živeli u zgradi u dvosobnom stanu i kod nje sam prvi put videla krevete na sprat.

Ne mogu da se setim šta su njeni roditelji bili po zanimanju ali to nama tada i nije bilo važno.Znam da su bili fini i kulturni ljudi kao što su i Stana i njene sestre i brat bili lepo vaspitana deca.Nisu se oni ni po garederobi razlikovali od druge dece.Bilo je, naravno,nasleđene garderobe ali je to bilo normalno.

I znam da su Stani mnogi zavideli što uvek ima sa kim da se igra.

Nikada se nismo ni ja,a ni druga deca pitali zašto je njih tako puno ni zašto ona,za to vreme, ima čudno ime.

Jednog dana sam sasvim slučajno čula mame dve moje drugarice kako pričaju o njima i kako su njeni roditelji, kada se Stana rodila kao četvrta devojčica, rešili da joj daju to ime da bi prestala da se rađaju ženska deca.

Evo ni sada ne verujem da je to bilo presudno ali posle nje se rodio Željko kome je ime stvarno odgovaralo.

(fotografija je sa interneta)

PLANINA KUKAVICA I REKA VUČJANKA su biseri juga Srbije

 PLANINA KUKAVICA I REKA VUČJANKA su biseri juga Srbije 

Na jugu Srbije u blizini Leskovca nalazi se tajanstvena planina tužnog imena.

Prema jednoj legendi ime je dobila posle Kosovskog boja kada su majke i udovice mnogobrojnih vojnika koji se iz ovog boja nisu vratili dugo kukale za njima.

Deo ove prelepe planine bogate stogodišnjom bukovom ,borovom i hrastovom šumom kao i lekovitim biljem je 1980.godine zaštićen na predlog Republičkog zavoda za zaštitu prirode.

Četinari su pošumljeni,a listopadno drveće od koga je najpoznatija zlatna bukva, samoniklo.

 Pored drveća, na ovoj planini rastu i divlja malina, kupina, pečurke, lekovito i začinsko bilje, ali i autohtona vrsta krompira -krompir -giljak.

 Na Kukavici ima mnogo izvora, potoka i rečica koje se spuštaju sa svih strana planine. 

 Severnom stranom planine probija se brza i bistra reka VUČJANKA čije je korito puno vodopada,slapova i virova.Najpoznatiji su Đokini virovi koji se nalaze u blizini Vučja.

 Kanjon Vučjanke je dugačak 2 kilometara i dubok 300 metara.

 Na samom izlazu iz kanjona, nalazi se hidroelektrana Vučije,koja je podignuta 1903. godine i druga je hidroelektrana podignuta u Srbiji.

 Na Kukavici ima i arheoloških lokaliteta još iz perioda Rimskog carstva ali je najpoznatiji Skobaljića grad o kome ću posebno p

isati.

GAVRAN U MOM DVORIŠTU

Ova ptica, koju je po Bibliji Noje prvu pustio iz svoje barke posle velikog potopa, pojavila se pre par dana u mom dvorištu ali u delu udaljenom od kuće.

Kako je izuzetno pametan,socijalan i prilagodljiv uvek je bio predmet legendi i mitova.

U verovanju našeg naroda gavran spada u ptice zlosutnice i smatra se predznakom i simbolom smrti i nesreće .

Pojavljuju se u mnogim svetskim mitologijama.

Kulture od Tibeta do Grčke doživele su gavrana kao glasnika bogova.

 Keltske boginje ratovanja često su imale oblik gavrana tokom bitaka. 

 Vikinški bog Odin imao je dva gavrana po imenu Hugin (misao) i Munin (sećanje), koji su leteli oko sveta svakog dana i svake noći izveštavali Odina o onome što su videli. 

 Kineski mitovi kažu da su gavrani izazvali loše vreme u šumama kako bi upozorili ljude da će bogovi proći. 

 Mnogi Indijanci smatraju gavrana lukavim prevarantom koji je učestvovao u stvaranju sveta.

 Naučnici kažu da pripada porodici vrana ali je krupniji.

 Ovaj koji se nonšalantno šeta kroz moje dvorište je baš krupan i baš crn i ima veliki i snažan kljun.

 Dok sam ga posmatrala setila sam se priča u kojima je on opisan kao izuzetno inteligentna životinja koja može da imitira glasove drugih ptica, razne zvuke i ljudski govor.

 Ove neverovatne ptice vole da se igraju i  na Aljasci i u Kanadi su primećene kako koriste krovove prekrivene snegom kao tobogane. 

  Često se igraju  sa drugim životinjama kao što su vukovi, vidre i psi,pa čak prave igračke koristeći štapove, šišarke, loptice za golf ili kamenje kako bi se igrali jedni sa drugima ili se sami zabavili. 

  Oni žive u trajnim parovima, mada sam ja viđala samo jednog,i svaštojedi su.Umeju da love sitne životinje ali kada ugledaju plen koji ne mogu da savladaju,znaju da dozovu vukove,pa se, kada se vukovi zasite, hrane onim što je ostalo.Poznato je i da kriju hranu "za kasnije"i to vrlo uspešno.

  U gradskim uslovima su snimljeni kako na semaforu čekaju da se upali zeleno svetlo za automobile i tada bacaju iz kljuna orah na kolovoz pa čekaju da se upali crveno svetlo i tada kljucaju jestivi deo oraha.

Vrlo su snalažljivi u pronalaženju hrane (jedan gavran će privući pažnju drugoj životinji, dok će je drugi ukrasti) ali su i

čistači okoline jer njihova raznolika ishrana uključuje ribu, meso, semenke, voće, strvine i otpatke pa su zaštićeni zakonom .

Dokazano je da od 60% do 90% insekata koji ugrožavaju useve upravo pojedu vrane i gavrani. 

Ja se nadam da će još dugo ostati kod mene jer ga samo posmatra i ne uznemiravam